Istorijskom muzeju je odobren zahtev za izvođenje rekonstrukcije zgrade Železničke stanice. Međutim, zbog greške u nivelaciji prilikom obnove Savskog trga, zgrada se našla ispod nivoa trga što onemogućava da joj se priđe
Istorijskom muzeju Srbije je odobrena rekonstrukcija bivše zgrade Pošte u Beogradu, kako bi se prilagodila muzejskoj nameni – njegov treći zahtev usvojio je Gradski sekretarijat za urbanizam 9. maja.
Radi se o Zahtevu za rešenje o odobrenju izvođenja radova, koji od Gradskog sekretarijata traži investitor, Istorijski muzej Srbije. Ovo je treći ovakav zahtev Istorijskog muzeja.
Investitor, dakle, sad samo treba da podnese prijavu radova, da izabere izvođača, i da konačno počne. Ministar Siniša Mali je ove subote, pred novinarima na Savskom trgu rekao da se „do kraja sledeće nedelje“ kreće u izbor izvođača.
Biće rekonstruisano oko 8.850 kvadratna metra, što će prema predračunu koštati 25 miliona evra.
Predmet Idejnog projekta je izvođenje radova na rekonstrukciji, sanaciji, adaptaciji i promeni namene objekta Istorijskog muzeja Srbije (bivše Glavne železničke stanice), u okviru postojećeg gabarita i volumenta objekta. Predviđena je funkcionalna reorganizacija pojedinih delova objekta, rekonstrukcija, sanacija i adaptacija unutrašnjosti objekta i njegova prenamena u Istorijski muzej Srbije.
Osim gabarita, ne sme da se menja ni pešački pristup objektu, što se može ispostaviti kao problem.
Naime, trenutno u zgradu bivše Železničke stanice ne može da se uđe zato što je nivo Savskog trga, ko zna zašto, podignut iznad nivoa njenog glavnog ulaza. To znači da onaj ko bude hteo da poseti budući Istorijski muzej, mora prvo da sa Savskog trga siđe na nivo zgrade, pa da njenim stepenicama, onim koje su bile ukras zgrade a koje su sad zaklonjene platoom, stigne do ulaza.
Recimo da pešacima ovo silaženje pa penjanje neće biti nesavladiva prepreka, ali nije jasno kako će je doživeti kamioni i slična vozila koja će svakako biti korišćena tokom rekonstrukcije i selidbe.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
