Istorijskom muzeju je odobren zahtev za izvođenje rekonstrukcije zgrade Železničke stanice. Međutim, zbog greške u nivelaciji prilikom obnove Savskog trga, zgrada se našla ispod nivoa trga što onemogućava da joj se priđe
Istorijskom muzeju Srbije je odobrena rekonstrukcija bivše zgrade Pošte u Beogradu, kako bi se prilagodila muzejskoj nameni – njegov treći zahtev usvojio je Gradski sekretarijat za urbanizam 9. maja.
Radi se o Zahtevu za rešenje o odobrenju izvođenja radova, koji od Gradskog sekretarijata traži investitor, Istorijski muzej Srbije. Ovo je treći ovakav zahtev Istorijskog muzeja.
Investitor, dakle, sad samo treba da podnese prijavu radova, da izabere izvođača, i da konačno počne. Ministar Siniša Mali je ove subote, pred novinarima na Savskom trgu rekao da se „do kraja sledeće nedelje“ kreće u izbor izvođača.
Biće rekonstruisano oko 8.850 kvadratna metra, što će prema predračunu koštati 25 miliona evra.
Predmet Idejnog projekta je izvođenje radova na rekonstrukciji, sanaciji, adaptaciji i promeni namene objekta Istorijskog muzeja Srbije (bivše Glavne železničke stanice), u okviru postojećeg gabarita i volumenta objekta. Predviđena je funkcionalna reorganizacija pojedinih delova objekta, rekonstrukcija, sanacija i adaptacija unutrašnjosti objekta i njegova prenamena u Istorijski muzej Srbije.
Osim gabarita, ne sme da se menja ni pešački pristup objektu, što se može ispostaviti kao problem.
Naime, trenutno u zgradu bivše Železničke stanice ne može da se uđe zato što je nivo Savskog trga, ko zna zašto, podignut iznad nivoa njenog glavnog ulaza. To znači da onaj ko bude hteo da poseti budući Istorijski muzej, mora prvo da sa Savskog trga siđe na nivo zgrade, pa da njenim stepenicama, onim koje su bile ukras zgrade a koje su sad zaklonjene platoom, stigne do ulaza.
Recimo da pešacima ovo silaženje pa penjanje neće biti nesavladiva prepreka, ali nije jasno kako će je doživeti kamioni i slična vozila koja će svakako biti korišćena tokom rekonstrukcije i selidbe.
Moto Nišvil džez teatarskog festivala glasi „Igrati ili ne igrati” jer zaista živimo tu dualnost koju živi Hamlet i koja asocira na „biti ili ne biti”, kaže za „Vreme” Maja Mitić, umetnička direktorka i selektorka festivala
Ko zapravo politizuje Festival scenarija u Vrnjačkoj banji i da li je Srpska napredna stranka napravila festival za sebe i svoju kulturu
Barem desetak festivala različite muzike biće održano do kraja avgusta diljem Srbije, nekoliko njih čak i istovremeno
Bivši niški odbornik tužio je pisca Dejana Stojiljkovića zbog nanesene duševne boli koja je trajala tri dana a počela, koicidencijom, dan nakon što je Stojiljković studentima predao svoju nagradu „11. januar“
Producent šest od devet filmova Glavnog programa Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji je Željko Mitrović. Javnosti se to nije dopalo. Producent festivala Marko Jovičić kaže da nije imao drugu opciju
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
