Foto: Promo
Dokumentarac „Gospodin Niko protiv Putina“ Pavela Talankina nagrađen Oskarom, prikazan je premijerno i u Srbiji. U Rusiji je zabranjen, jer promoviše ekstremizam i terorizam
TV N1 Beograd je za prvomajske praznike, a u saradnji sa festivalom Beldocs, emitovala film Gospodin Niko protiv Putina Pavela Talankina, koji je ove godine dobio Oskara za najbolji dokumentarac. Bilo je to njegovo premijerno prikazivanje u Srbiji.
Pavel Paša Talankin (36) snimao je ovaj film u školi u kojoj je radio, beležeći pojačavanje ratne propagande nakon ruske invazije na Ukrajinu. Film je kombinacija snimaka sa terena, iz škole, i Talankinove naracije nalik dnevniku, čime slika integraciju ideoloških poruka u svakodnevnu školsku rutinu.
Rusija je zabranila ovaj dokumentarac uz obrazloženje da „promoviše ekstremizam i terorizam“. Pavel Talankin je u egzilu, negde u Evropi.
Izgubljen Oskar
Desilo se da je dan pre emitovanja njegovog filma u Srbiji, Talankinov Oskar izgubljen, a zatim i nađen, na njujorškom aerodromu, što je svakako još više povećalo zainteresovanost sveta za dokument o Putinovoj Rusiji.
Naime, Pavel Talalkin je nosio Oskara u ručnom prtljagu, ali mu obezbeđenje aerodroma Džon F. Kenedi nije dozvolilo da pozlaćenu statuetu tešku 3,9 kilograma unese u „Lufthanzin“ avion na letu za Nemačku, iz bezbednosnih razloga.
Međutim, u Nemačkoj se ispostavilo da Oskara – nema. Posle mnogo uzbuđenja i uz angažovanje velike ekipe policajaca, Oskar je ipak nađen i do sad je verovatno vraćen vlasniku.
Pavel Talankin je više puta putovao sa svojim Oskarom, kao i sa BAFTA nagradom, koje je obe osvojio ove godine, kako unutar SAD, tako i na međunarodnim letovima i, kako je izjavio, nikada nije imao problema da unese Oskara u avion. Tokom najnovijeg boravka u Njujorku, dodavao ju je studentima u publici na univerzitetu gde je prikazivan njegov dokumentarac.
Nagrade
Gospodin Niko protiv Putina premijerno je prikazan u programu Svetskog filmskog dokumentarca na Filmskom festivalu Sandens 2025. godine i dobio je specijalnu nagradu žirija za Svetski filmski dokumentarac. Zatim je iste godine osvojio nagradu BAFTA za najbolji dokumentarni film, kao i Oskara.
Saradnja sa Borenštajnom
U Rusiji, Pavel Talankin je radio u Osnovnoj školi broj 1 u Karabašu, koji zbog topionice bakra važi za najtoksičnije mesto na svetu. Pavel ga, međutim, voli, i o tome govori u filmu. Tamo je organizovao vannastavne aktivnosti i bio školski snimatelj – snimao je školske skupove i ceremonije. Učio je decu praktičnim veštinama video produkcije, uključujući snimanje i montažu.
Kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, u škole su dobile obavezu da pojačaju patriotizam dizanjem zastave, pesmama, vežbama u stilu vojske, militarizacije. Pavel je dobio instrukcije da snima sve to, i šalje vlastima dokaz vlastima da škola sprovodi novi program.
Pavelu nije odgovaralo da postane neka vrsta nadzornika, pobunio se, i uz veliki rizik odlučio da postane svojevrsni uzbunjivač.
Snimke je počeo da šalje reditelju Dejvidu Borenštajnu u Kopenhegen, preko šifrovanih servera. Kako je kasnije pričao BBC-ju, imao je potrebu da svetu pokaže šta se dešava u Rusiji.
Šta je u filmu
Pavel je filmom zabeležio vojnike plaćeničke Vagner grupe dok u školi deci pokazuju kako da prepoznaju mine i rukuju oružjem, nastavnike koji drže predavanja o „denacifikaciji“ Ukrajine i govore im naručene priče o uspesima Rusije, čujemo priče o bivšim učenicima koji su poginuli na ratištu, majku koja jeca nad sinovljevim grobom, učenicu Mašu dok priča o poginulom bratu, mobilizaciju koja poziva ili učenike ili njihovu braću i sestre na front.
Filmom je zabeležio i dokaze sopstvenog otpora: scena dok skida zastavu škole dok sa razglasa pušta Lady Gagu kako peva američku himnu.
Kada primeti policijski automobil ispred stana, shvata da je vreme da pobegne. Film počinje tim trenutko
Napustio je Rusiju u junu 2024. godine noseći snimljeni materijal na sedam hard diskova.
Kada mu je uručena nagrada, Talankin je pozvao na zaustavljanje ratova, zbog dece.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
