Uz Mika Džegera postala je zvezda. A onda ikona jednog doba, "pali anđeo", "lepa kao noć"
Ikona britanskog popa Merijen Fejtful preminula je u 78. godini.
„S dubokim tugovanjem obaveštavamo da je preminula pevačica, kantautorka i glumica Merijen Fejtful“, izjavio je njen portparol. Preminula je u Londonu u prisustvu svoje porodice.
Njena diskografija obuhvatala je sve od klasičnih pop pesama iz 60-ih do sintpopa u stilu Broken English, pa sve do saradnje sa Nikom Kejvom, Vorenom Elisom, Luom Ridom i mnogim drugima. Fejtful su obožavali i fanovi i kolege muzičari, a slavili su je i u svetu mode i filma.
O njenom životu
Rođena 1946. godine u Londonu, ali je odrasla u relativno običnim okolnostima u kući u Redingu.
Kao tinejdžerka se preselila u London i upoznala menadžera Rolingstonsa, Endrua Luga Oldema, koji je zamolio Mika Džegera i Kita Ričardsa da napišu njen debitantski singl As Tears Go By iz 1964. godine, koji je dospeo u top 10 na britanskoj top listi.
Imala je još tri singla u top 10 tokom 1965. godine, od kojih su svi dospeli i u top 40 na američkoj top listi.
Fejtful je u to vreme počela da se bavi i glumom, nastupajući na pozorišnoj sceni u produkcijama Čehovljeve Tri sestre, zajedno sa Glendom Džekson, i Hamleta, igrajući Ofeliju, dok je Anđelika Hjuston bila njena rezerva, a ona je svakodnevno izvodila scenu „ludila“, kako je kasnije otkrila, pod dejstvom heroina.
Na filmu, igrala je zajedno sa Orsonom Velsom, Oliverom Ridom, Alenom Delonom i Anom Karinom, a igrala je i samu sebe u filmu Žana-Luka Godara iz 1966. godine Made in the USA.
Problemi sa drogom i povratak
Njena slava kao ikone „raskalašnog Londona“ ubrzo je zamenjena lošom reputacijom koja je usledila zbog njenog odnosa sa Rolingstonsima. Udata za umetnika Džona Danbara 1965. godine, sa kojim je imala sina Nikolu, uskoro je napustila Danbara zbog Mika Džegera, sa kojim je bila u vezi četiri godine.
Često su je opisivali kao muzu benda: jednom je Džegeru rekla „divlji konji me ne bi mogli oteti”, što je postalo stih refrena pesme Wild Horses, a njeni problemi sa drogom takođe su inspirisali pesme Dear Doctor i You Can’t Always Get What You Want. Kako je rekla: „Znam da su me koristili kao muzu za te teške pesme o drogama. Znam da su me koristili, ali to je bilo za plemenitu svrhu.”
Fejtful je učvrstila svoj povratak jednim od svojih najcenjenijih albuma, Broken English iz 1979. godine, koji je nominovan za Gremi, usvajanjem sintpopa i post-panka, sa dubokim i emotivno sirovim vokalom. Drogu je trajno ostavila 1985. godine, a tokom ostatka svoje karijere redovno je izdavala muziku. Neki od njenih saradnika tokom godina uključuju Nika Kejva, Dejmon Albarn, Emilu Haris, Beka i Metaliku. Ukupno je izdala 21 studijski album.
Izvor: The Guardian
Dvoje mladih je ukralo sliku iz Galerije Udruženja likovnih umetnika Srbije. Krađa je razotkrila da Ministarstvo kulture ne izdvaja sredstva za osiguranje izložbi. Svi prošlogodišnji programi održani su bez dinara državne pomoći
Kad god vidimo da neku nagradu ne dodeljuje struka nego bruka, bude nam svima malo muka, zar ne? I zapita li se ko kako se živi od umetnosti i jesu li nagrade zapravo jedini materijalno smisleni trenutak u životu umetnika koji je potcenjen, potplaćen i neplaćen
Filharmoničari slute da je izdavanje građevinske dozvole za zgradu pokušaj skretanja pažnje od njihovog zahteva da se direktor bira konkursom, a ne da se postavlja imenovanjem Vlade Srbije
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
