Ples kao misao

Prvi festival Kondenz, održan od 8. do 12. marta u CZKD-u, doneo je neku novu, intrigantnu ilustraciju savremene plesne produkcije. U tim produkcijama otvaraju se pitanja ličnog razmišljanja ili šire društvene problematike, a pokret je više na planu idejnog, analize, pa se u ovim predstavama očitavaju razne kombinacije scenskih postupaka. Reč je o promišljenim, složenim konceptima.

Međutim, da bismo u potpunosti razumeli pojavu takvog festivala na našoj sceni, moramo se pre svega osvrnuti na Stanicu, servis za savremeni ples. Dalija Aćin, koreograf i jedan od osnivača Stanice, za „Vreme“ kaže kako je ovaj „servis za savremeni ples“ osnovan pre dve godine kako bi pomogao domaćoj savremenoj plesnoj sceni koja je toliko mala da je gotovo i nema: „Stanica radi na svim nivoima: od edukacije umetnika do rada s onima koji budžetiraju projekte. Okuplja četrdesetak aktivnih plesača i koreografa, što je zapravo cela naša savremena plesna scena.“

Upravo zbog takvog stanja, jedna od bolnih tačaka jeste pitanje kako podsticati mlade da ostanu pri onome za šta su se opredelili, kako im omogućiti da savremeni ples bude njihov profesionalni jezik. „U savremenom plesu trenutno ima sedmoro mladih ljudi koji su pokazali sposobnost da se bave koreografijom, što je ustanovljeno nakon programa Fostering creativity, koji smo napravili posebno sa tim ciljem“, kaže Dalija Aćin. „Taj program je trajao četiri meseca i sastojao se od sistematizovanih radionica, dramaturških, intermedijalnih i plesnih. U toku programa koreografi su radili na svojim materijalima, a nakon javne prezentacije četiri projekta smo producirali. Cilj nam je da se posvetimo ovim mladim umetnicima, da se vidi ko ima potencijala i ko želi profesionalno da se bavi savremenom koreografijom. Činjenica je da postoji problem u čitavom regionu koji je nastao usled nedovoljno finansiranja i nedovoljno profesionalnih mogućnosti. Usled toga, veliki broj mladih plesača, pre nego što postanu spremni, počinje da se bavi koreografijom da bi opstali na sceni. Tako se pojavio veliki broj produkcija koje nisu zrele i ne donose ništa posebno. Dakle, da bi mladi stvarali što kvalitetnije, potrebno je pružiti im adekvatnu profesionalnu podršku. Ove godine, Grad Beograd je odvojio zaista značajna sredstva i podržao sve projekte za plesne produkcije, pa ćemo prve rezultate videti tokom ove godine.“

Festival Kondenz takođe je deo aktivnosti Stanice… „Kondenz je deo velikog regionalnog projekta koji se zove Nomad Dance Academy, a jedan od osnivača je i Stanica zajedno sa partnerima iz Slovenije, Hrvatske, Bugarske, Makedonije i Bosne. Festival je, dakle, samo jedna od strateških aktivnosti Stanice, promocija savremenog plesa kod nas i u regionu. Umetnici koji su predstavljeni već su bili naši saradnici a neki će tek biti. Na primer, Ivo Dimčev iz Bugarske, koji je otvorio festival, već je radio produkciju s našim ljudima, Maria Barončea iz Rumunije takođe je učestvovala u nekim našim projektima u okviru Belefa. Jurij Konjar iz Slovenije uskoro će doći u Beograd da radi sa našim plesačima.“ Ipak, mora se primetiti da Beograd već ima živu festivalsku ponudu kada je o plesu reč. Kondenz se sigurno po nečemu razlikuje od ostalih sličnih događaja… „Kao prvo“, kaže Dalija Aćin, „Kondenz promoviše samo savremeni ples, i kao drugo, on ne dovodi ogromne produkcije koje mogu, po mom mišljenju, napraviti još veći problem u balansu produkcija domaće scene – očekivanja domaće publike.“ Prema rečima Dalije Aćin, „osnovni koncept Kondenza je predstavljanje solo formata kao po mnogo čemu specifične forme. U kontekstu regionalne situacije, u periodu 2005–2007. pojavilo se mnogo solo radova. To govori o situaciji scena: da su sredstva reducirana i da autor radi najčešće sam. Samim tim, reč je o veoma mobilnim predstavama, najčešće produkcijski nezahtevnim. Uslovi u regionu su teški pa je solo možda dobar format da se reprezentuju regionalne scene ali i specifičan proces, autorstvo, stil, estetika i lične umetničke filozofije.“

U trenutku razgovora sa sagovornicom „Vremena“, već su bile prošle tri večeri festivala. O ponudi Kondenza, njegovoj usmerenosti i ciljevima, Dalija Aćin kaže: „Za pet dana nastupiće ukupno devet koreografa, autentičnih i veoma reprezentativnih. Ivo Dimčev je otvorio festival neobičnom i kontroverznom predstavom. On je savršen performer i sjajan koreograf i svakako izuzetna pojava na regionalnoj i evropskoj sceni. Pale Dirval kao predstavnik evropske scene predstavio je specifičan rad koji komunicira sa publikom o nekim od aktuelnih civilizacijskih problema. Tu su i najznačajniji predstavnici hrvatske progresivne scene, veoma interesantni koreografi iz Slovenije, mlada koreografkinja iz Rumunije, Marta Lađanski iz Mađarske, koja je već osvojila nagrade na scenama Evrope, i, naravno, naš koreograf Dušan Murić, koji je dugo na sceni i radi veoma specifično.

Važno je reći da je cilj Kondenza da publika prihvati savremenu estetiku koja nije uvek dekor, raskoš, puka atrakcija ili tek poznato ime. Postoji i nešto što je čin, svedena pojava a čitana kroz ideju koju sam autor donosi na scenu. Tako da Kondenz znači i drugačiju ponudu – dela koja pripadaju današnjici, i kao takav namenjen je publici koja prati teatar ne kao ugođaj, već kao misao.“