Unesko je potvrdio da su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti oštećene u napadima na Iran. U Ukrajini je oštećeno više od 500 znamenitosti
Najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti oštećene su u napadima na Iran, potvrdio je Unesko.
Oštećena je raskošna palata Golestan iz doba Kadžara u Teheranu, kao i palata Čehel Sotun iz 17. veka i najstarija džamija u zemlji Masdžed-e Džame, obe u Isfahanu.
Takođe je potvrđena šteta na zgradama u blizini doline Horamabad, koja uključuje pet praistorijskih pećina i jedno sklonište u steni koje pružaju dokaze o ljudskom postojanju iz perioda od 63.000. godine pre nove ere.
Palata Čehel Sotun
Palata Čehel Sotun je iz safavidskog perioda, oštećena je nakon izraelskog vazdušnog udara koji je u ponedeljak pogodio zgradu pokrajinske uprave u blizini, javili su iranski mediji i a preneo je CNN.
Palata se nalazi nedaleko od kancelarije guvernera Isfahana, a izveštaji sugerišu da je udarni talas eksplozije oštetio delove kompleksa palate, poznate po freskama, reflektujućem bazenu i istorijskim dvoranama koje potiču iz 17. veka.
U saopštenju nakon oštećenja palate Golestan u Teheranu, Unesko je naveo da je lokalitet „oštećen krhotinama i udarnim talasom nakon vazdušnog udara“ u blizini trga Arg u prestonici.
Postoje i izveštaji o oštećenjima oko trga Nakš-e Džahan, safavidskog trga koji je na listi Uneskoa i na kojem se nalaze spomenici poput palate Ali Kapu i nekoliko istorijskih džamija.
Pentagon se nije oglasio
Pogođene znamenitosti su među skoro 30 iranskih lokaliteta označenih kao zaštićena svetska baština Uneskoa.
Unesko je saopštio da je svim stranama u sukobu unapred dostavio geografske koordinate zaštićenih lokaliteta kako bi preduzele sve mere predostrožnosti i izbegle štetu i da „pažljivo prati situaciju sa kulturnim nasleđem“ u Iranu i širom regiona.
Nije jasno da li su štetu prouzrokovali američki ili izraelski napadi, a Pentagon se nije oglasio povodom ovih navoda. Izraelske odbrambene snage su saopštile da im „nisu poznate“ tvrdnje o šteti na lokalitetima Uneskoa.
Ukrajina
Već nakon prvih meseci rata u Ukrajini, granatiranjem su oštećeni Muzej umetnosti u Harkovu kao i Državna naučna biblioteka Korolenko i Akademsko pozorište opere i baleta Nikola Lisenko, Černjigovski regionalni muzej umetnosti, Mariupoljski muzej lokalne nauke, a u Odesi Memorijalni muzej filozofa Hrihorii Skovoroda, Sumi teološki seminar, Svete planine Lavra Presvetog Uspenja i Voroncovska palata.
Na početku rata mediji su javljali da Ministarstvo kulture Ukrajine nije imalo unapred spremne planove za evakuaciju umetničkih dela. „Ministarstvo nije moglo fizički izmestiti objekte kao što su Svetogorska lavra Svetog Uspenja, Narodni muzej Grigorija Skovorode, Voroncovska palata u Odesi ili Lisičanska multidisciplinarna gimnazija“, pisalo je u odgovoru Ministarstva.
Platna Marije Primačenko
Jedno od prvih znamenitosti koja je stradala u ovom ratu bio je Istorijski muzej u malom gradu Ivankivu, osamdeset kilometara severozapadno od Kijeva. Granata ga je pogodila već 26. februara 2022. Ništa drugo u tom području nije oštećeno,
Muzej u Ivankivu je čuvao tradicionalne nošnje, keramiku i druge kulturne artefakte iz regije Polesia, oružje iz Drugog svetskog rata, čak i skelet mamuta.
No, najvredniji eksponati muzeja bila je kolekcija platna Marije Primačenko, predstavnice „narodnog primitivizma” poznate po svojim živopisnim slikama inspiriranim folklorom, bićima iz bajki, kokošijim nogama i fantastičnim cvećem sa ljudskim očima. Picasso je opisao rad Primačenkove kao umetničko čudo, a drugi su u njenim slikama isticali užase poput Staljinove velike gladi u kojoj je život izgubilo više od tri miliona Ukrajinaca.
Pljačke
Tokom prve dve godine rata prijavljene su nebrojene pljačke kulturnog blaga. Ceo svet je saznao da je iz Melitopolja nestala zlatna tijara sa dragim kamenjem, jedan od najvrednijih artefakata iz perioda vladavine Atile, vladara Huna, iz 5. veka. Radnici tamošnjeg muzeja sakrili su tijaru i stotine drugih vrednosti u tajni podrum ali, ruski vojnici su ga nakon nekoliko nedelja potrage pronašli.
Nestale su i dragocenosti iz grobne humke skitskog kralja iz 4. veka pre naše ere koje je bilo izloženo u Muzeju istorijskog blaga u Kijevu.
Brojke
Prema podacima Uneska, do februara ove godine, dakle u četiri godine rata, u Ukrajini je oštećeno 153 verska objekta (crkve, manastiri), 270 istorijskih ili umetnički značajnih zgrada, 39 muzeja, 33 spomenika, 19 biblioteka, 4 arheološka lokaliteta i jedan arhiv.
Prema ukrajinskom Ministarstvu kulture, koje beleži širi krug kulturnog nasleđa od Uneska, oko 1.630 lokaliteta kulturne baštine je oštećeno ili uništeno do kraja 2025. godine. Osim toga, i 2.437 kulturnih institucija i objekata kulture (pozorišta, kulturni centri, biblioteke itd.), od kojih je 498 potpuno uništeno.
Prema analizi Nezavisne kulturne scene, država je na konkursima za kulturne projekte ove godine potrošila 1.416,500 evra na sumnjive projekte. Za projekte Lazara Ristovskog i Aje Jung dala je više od 315.000 evra. A ostalima - šta preostane
Romani Dejana Stojiljkovića, Srđana Dragojevića, Jua Nezbea, Petričićev Beograd ... neke su od novih „Laguninih“ knjiga kojih neće biti na Sajmu knjiga, ali hoće tokom celog oktobra na sajmu u svim knjižarama ovog izdavača
Goran Bare, legendarni hrvatski muzičar i vođa grupe Majke, preminuo je u 62. godini
Antiratni animirani film Rastka Šejića „Ratno podne“ uvršten je u program 10. Međunarodnog festivala filma demokratskog sećanja FESCIMED u Madridu
Časopis „Polja“ objavljuje knjige En Kason već više od decenije, a priprema i novu. Zbog Nobelove nagrade, sad obnavlja izdanja dve knjige. U knjižarama trenutno nema ni jedne
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
