Unesko je potvrdio da su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti oštećene u napadima na Iran. U Ukrajini je oštećeno više od 500 znamenitosti
Najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti oštećene su u napadima na Iran, potvrdio je Unesko.
Oštećena je raskošna palata Golestan iz doba Kadžara u Teheranu, kao i palata Čehel Sotun iz 17. veka i najstarija džamija u zemlji Masdžed-e Džame, obe u Isfahanu.
Takođe je potvrđena šteta na zgradama u blizini doline Horamabad, koja uključuje pet praistorijskih pećina i jedno sklonište u steni koje pružaju dokaze o ljudskom postojanju iz perioda od 63.000. godine pre nove ere.
Palata Čehel Sotun
Palata Čehel Sotun je iz safavidskog perioda, oštećena je nakon izraelskog vazdušnog udara koji je u ponedeljak pogodio zgradu pokrajinske uprave u blizini, javili su iranski mediji i a preneo je CNN.
Palata se nalazi nedaleko od kancelarije guvernera Isfahana, a izveštaji sugerišu da je udarni talas eksplozije oštetio delove kompleksa palate, poznate po freskama, reflektujućem bazenu i istorijskim dvoranama koje potiču iz 17. veka.
U saopštenju nakon oštećenja palate Golestan u Teheranu, Unesko je naveo da je lokalitet „oštećen krhotinama i udarnim talasom nakon vazdušnog udara“ u blizini trga Arg u prestonici.
Postoje i izveštaji o oštećenjima oko trga Nakš-e Džahan, safavidskog trga koji je na listi Uneskoa i na kojem se nalaze spomenici poput palate Ali Kapu i nekoliko istorijskih džamija.
Pentagon se nije oglasio
Pogođene znamenitosti su među skoro 30 iranskih lokaliteta označenih kao zaštićena svetska baština Uneskoa.
Unesko je saopštio da je svim stranama u sukobu unapred dostavio geografske koordinate zaštićenih lokaliteta kako bi preduzele sve mere predostrožnosti i izbegle štetu i da „pažljivo prati situaciju sa kulturnim nasleđem“ u Iranu i širom regiona.
Nije jasno da li su štetu prouzrokovali američki ili izraelski napadi, a Pentagon se nije oglasio povodom ovih navoda. Izraelske odbrambene snage su saopštile da im „nisu poznate“ tvrdnje o šteti na lokalitetima Uneskoa.
Ukrajina
Već nakon prvih meseci rata u Ukrajini, granatiranjem su oštećeni Muzej umetnosti u Harkovu kao i Državna naučna biblioteka Korolenko i Akademsko pozorište opere i baleta Nikola Lisenko, Černjigovski regionalni muzej umetnosti, Mariupoljski muzej lokalne nauke, a u Odesi Memorijalni muzej filozofa Hrihorii Skovoroda, Sumi teološki seminar, Svete planine Lavra Presvetog Uspenja i Voroncovska palata.
Na početku rata mediji su javljali da Ministarstvo kulture Ukrajine nije imalo unapred spremne planove za evakuaciju umetničkih dela. „Ministarstvo nije moglo fizički izmestiti objekte kao što su Svetogorska lavra Svetog Uspenja, Narodni muzej Grigorija Skovorode, Voroncovska palata u Odesi ili Lisičanska multidisciplinarna gimnazija“, pisalo je u odgovoru Ministarstva.
Platna Marije Primačenko
Jedno od prvih znamenitosti koja je stradala u ovom ratu bio je Istorijski muzej u malom gradu Ivankivu, osamdeset kilometara severozapadno od Kijeva. Granata ga je pogodila već 26. februara 2022. Ništa drugo u tom području nije oštećeno,
Muzej u Ivankivu je čuvao tradicionalne nošnje, keramiku i druge kulturne artefakte iz regije Polesia, oružje iz Drugog svetskog rata, čak i skelet mamuta.
No, najvredniji eksponati muzeja bila je kolekcija platna Marije Primačenko, predstavnice „narodnog primitivizma” poznate po svojim živopisnim slikama inspiriranim folklorom, bićima iz bajki, kokošijim nogama i fantastičnim cvećem sa ljudskim očima. Picasso je opisao rad Primačenkove kao umetničko čudo, a drugi su u njenim slikama isticali užase poput Staljinove velike gladi u kojoj je život izgubilo više od tri miliona Ukrajinaca.
Pljačke
Tokom prve dve godine rata prijavljene su nebrojene pljačke kulturnog blaga. Ceo svet je saznao da je iz Melitopolja nestala zlatna tijara sa dragim kamenjem, jedan od najvrednijih artefakata iz perioda vladavine Atile, vladara Huna, iz 5. veka. Radnici tamošnjeg muzeja sakrili su tijaru i stotine drugih vrednosti u tajni podrum ali, ruski vojnici su ga nakon nekoliko nedelja potrage pronašli.
Nestale su i dragocenosti iz grobne humke skitskog kralja iz 4. veka pre naše ere koje je bilo izloženo u Muzeju istorijskog blaga u Kijevu.
Brojke
Prema podacima Uneska, do februara ove godine, dakle u četiri godine rata, u Ukrajini je oštećeno 153 verska objekta (crkve, manastiri), 270 istorijskih ili umetnički značajnih zgrada, 39 muzeja, 33 spomenika, 19 biblioteka, 4 arheološka lokaliteta i jedan arhiv.
Prema ukrajinskom Ministarstvu kulture, koje beleži širi krug kulturnog nasleđa od Uneska, oko 1.630 lokaliteta kulturne baštine je oštećeno ili uništeno do kraja 2025. godine. Osim toga, i 2.437 kulturnih institucija i objekata kulture (pozorišta, kulturni centri, biblioteke itd.), od kojih je 498 potpuno uništeno.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
