Stigla je i ta istorijska odluka. Prošlog četvrtka, u Briselu, Novi Sad je proglašen Evropskom prestonicom kulture 2021. godine! Novi Sad je bio kandidat zemlje koja nije iz Evropske zajednice, a dve prestonice kulture 2021. godine iz EU su Temišvar i grad iz Grčke koji će biti izabran u novembru.
Evropska prestonica kulture je najveći projekat Evropske unije u toj oblasti. Rezolucijom ministara EU za kulturu 1985. godine, a na predlog Meline Merkuri, tadašnje grčke ministarke za kulturu, i njenog kolege iz Francuske Žaka Langa, pokrenut je projekat čiji je cilj povezivanje ljudi u Evropi i povećanje svesti o zajedničkoj istoriji i vrednostima. Svake godine dva grada iz EU i jedan van EU ponesu tu titulu, na osnovu kriterijuma o bogatstvu i različitostima, promovisanju uzajamnog razumevanja i spajanja. O kandidatima odlučuje nezavisni ekspertski tim, uglavnom sačinjen od predstavnika gradova koji su već bili EPK. Do sada je tu titulu ponelo više od 40 evropskih gradova.
Odmah nakon proglašenja pobede, gradonačelnik Miloš Vučević izjavio je da je to lepa vest ne samo za Novi Sad nego za celu državu Srbiju. Slavljenički raspoložen, izražavajući zahvalnost na podršci pre svih premijeru Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, zatim i timu koji je zaslužan za pobedu, Vučević je čestitao i prijateljima iz Herceg Novog, koji je u ovom takmičenju bio protivkandidat Novom Sadu, i tim povodom istakao: „Malo mi je čudno da su ljudi iz Srbije radili na promociji grada iz druge države, protiv grada iz svoje države, ali dobro, to pokazuje da nismo svi isti i da ne gledamo svi na isti način na državu.“ Zamoljen da precizira na koga je mislio, Vučević je uputio novinare na internetsku prezentaciju Herceg Novog, a potom je na promotivnom panou Novog Sada precrtao reč „kandidat“ kao znak da je taj status prevaziđen. Da su javne ličnosti iz Srbije lobirale za protivnički tim, pomenuo je i premijer Aleksandar Vučić čestitajući Novom Sadu na pobedi.
ŠTA JE DONELO TITULU: Programski koncept projekta „Za nove mostove“ koji se odnosi na razvoj kulturnih i kreativnih potencijala grada, standarda, metoda, principa i vrednosti; osnaživanje kulturne vitalnosti grada, urbana regeneracija, poboljšavanje međunarodnog ugleda i turističke ponude grada poznatog već po festivalu EXIT. U Strategiji razvoja kulture, dokumentu koji je iz Brisela prošle godine vraćen na doradu (pa je ipak napisan novi), održivi razvoj kulture zasnovan je na osnaživanju institucija kulture, obnovi kulturnog nasleđa, jačanju kulturne participacije, razvoju kreativnih industrija, decentralizaciji i međusektorskoj saradnji.
ŠTA ČEKA POBEDNIKA: Od infrastrukturnih ulaganja prva na spisku je Baletsko-muzička škola sa dvoranom za koncerte i nastupe čija je izgradnja na Limanu već izazvala probleme tamošnjim stanovnicima. Ne samo što je zbog buduće škole zauzeta uređena zelena površina pa su deca ostala bez prostora za igru, nego i zato što „udarnički“ noćni rad građevinskih mašina narušava miran san Limancima i gradsku odluku o javnom redu i miru.
U delu grada poznatom kao Kineska četvrt biće kreativni prostor za mlade, zbog čega su planirane rekonstrukcija i revitalizacija bivše fabrike „Petar Drapšin“. Biće uređeni i miniurbani prostori u svim delovima grada kako bi kultura bila dostupna svim Novosađanima.
Novi Sad je za projekat „Evropska prestonica kulture 2021“ planirao budžet od 30 miliona evra. Nešto više od polovine, 16-17 miliona, predviđeno je iz budžeta grada, ostalo iz EU fondova i učešća privatnih kompanija. Gradonačelnik Miloš Vučević kaže da se očekuju veliki ekonomski efekti, znatna ekonomska ulaganja sa strane, snažan porast turizma, što je prilika i za privatne inicijative. Pa ipak, rekao je, „najveći utisak jeste osećaj zadovoljstva građana da žive u evropskoj prestonici kulture. I to je nešto što nema merljivost u budžetu, u novcu, to je osećaj da ste ponosni na svoj grad, osećaj da želimo da se javimo komšiji ujutru, da ustupimo mesto baki i deki u autobusu, to je stvar pristojnosti da parkiramo auto na jedno mesto a ne da zauzmemo dva, to je način života da ne bacamo smeće van kanti i kontejnera i da čuvamo svoj grad. Taj osećaj će prožimati naš rad, ne samo u narednih pet godina. Želimo da podignemo visoko lestvicu, da niko ne može da je spusti.“
KOMENTARI: Predsednik Organizacionog odbora Nemanja Milenković kaže da je dobijanje titule fantastičan uspeh na kojem je radio tim ljudi iz dva prethodna saziva – onog koji je vodio Andrej Bursać, gradski ministar za kulturu u vreme demokrata, onog Andreja Fajgelja, direktora Kulturnog centra grada (Treća Srbija) u prethodnoj koalicionoj gradskoj vlasti, i deo EXIT-ovog tima.
Teoretičar kulture Goran Tomka kaže da kao i svaka dobra vest, titula znači i odgovornost: „Sama odgovornost je već dobra vest. Možemo da budemo ponosni i da kažemo da imamo nešto posebno, specifično i sa velikom odgovornošću radimo da opravdamo da jesmo evropska prestonica kulture.“ Komentarišući aplikaciju, Tomka naglašava da ona pokazuje usmerenost ka različitim novim tendencijama, ka novim pogledima, ali i nekim starim, da postoji raznolikost. „Ta raznolikost nosi opasnost disperzije, da se stvar raspline, da bude od svega pomalo, a ništa sa jedne strane. Ali nosi i opasnost da sve pomalo započnete, a ništa do kraja ne uradite. Ovo je velika prilika za grad da iskoračimo iz modela da je tamo neka ekipa odgovorna za ovaj posao. Oni jesu odgovorni, ali smo odgovorni svi, svi kulturni delatnici, sve javne ustanove, svi slobodni stvaraoci, Novosađani, svi smo odgovorni da od ovoga napravimo najbolje što može da se napravi, ne samo zbog titule, nego zbog nas pre svega.“
Upitan da li to znači da bi kultura u Novom Sadu mogla biti integrativni činilac, Tomka naglašava da bi voleo da je tako, uključujući i to da „sedimo za jednim stolom iako se ne slažemo. I to stvara nove kreativne tenzije. Sada je kultura na sceni, sada je kulturnjacima pet minuta pet godina, što je i opasnost da ako ne uradimo ovaj posao kako treba, pitanje je kada će građani sledeći put reći hoćemo da vam damo 10 miliona evra da se njima igrate. Najveći izazov svih prestonica kultura jeste kako da ta elitna pozicija kulture postane demokratična, odnosno kako da kultura postane svakodnevica svih građana bez obzira na njihovo obrazovanje, gde žive, kakvu istoriju imaju. Da svako ima priliku da se bavi kulturnim stvaralaštvom.“
Jedno od temeljnijih, vrednosno najosetljivijih pitanja koje će biti otvoreno u narednom periodu jeste redefinisanje identiteta Novog Sada. Grad je od ju-ratova doživeo turbulentne demografske i kulturološke promene. Sve manje se govori o multikulturalnoj, multilingvalnoj i multikonfesionalnoj sredini (zajednici?!). I dok vlast i njoj ideološki bliske stranke u nastojanju da redefinišu identitet grada posežu za amblematskom paradigmom starom više od jednog veka: Novi Sad je Srpska Atina, jedan od najprepoznatljivijih urbanih brendova grada, umetnik Slobodan Tišma nada se da je to šansa da Novi Sad vrati autentičnost po kojoj je u Evropi bio prepoznatljiv. Umetnici i aktivisti okupljeni u nezavisnom sektoru, skeptični su i distancirani od preovlađujuće slavljeničko-pobedničke atmosfere. Zoran Pantelić iz asocijacije „kuda.org“ kaže da žele da se uključe u projekat, jer i oni kreiraju deo umetničke scene grada, ali da imaju brojne nedoumice i pitanja vezana za njegovu organizaciju i realizaciju. Nepoverenje u vrednosne kriterijume izrazili su i Novosađani u brojnim komentarima na društvenim mrežama.
Bez obzira na to što Nemanja Milenković tvrdi da će Novi Sad biti evropska prestonica kulture onoliko koliko to građani žele, suštinska atmosfera i dominantni okvir za programske sadržaje, budžete i distribuciju novca u nadležnosti / odgovornosti je na adresama vlasti. Porazno? Obećavajuće? Prve naznake odgovora znaće se već naredne godine.
