Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Beogradska filharmonija najavljuje poslednji koncert u ovoj sezoni. Početkom nove muzičare, barem sad tako izgleda, čekaju stari problemi: nerazumno niske plate, zbog čega su celog marta štrajkovali, neizvestan početak gradnje zgrade koju očekuju od 2010, kao i to što nemaju direktora.
Ovu sezonu završavaju koncertom 6. juna u MTS dvorani s jednim od najistaknutijih muzičara današnjice – flautistom Emanuelom Pajijem. Sa njim će orkestar izvesti dela Buzonija, Dalbavija i Bruknera, pod vođstvom šefa-dirigenta Gabrijela Felca.
Crescendo
Nova sezona Beogradske filharmonije pod nazivom „Crescendo“, od oktobra ove do juna 2026. godine, imaće 25 koncerata. U fokusu će biti kompozicije koje su kao stilske i žanrovske prekretnice dovele do istorijskih uzleta i vrhunaca.
Gostovaće neki od najaktuelnijih umetnika svetske scene. Među njima su violinisti Kristijan Teclaf i Sergej Hačatrjan, violončelisti Pablo Ferandez i Torleif Teden, pijanisti Jan Lisjescki, Aleksej Volodin i Jorum Son, hornista Štefan Dor, harfista Gzavije de Mestr, kao i istaknuti muzičari Beogradske filharmonije i domaće scene – Ognjen Popović, Ana Kaličanin Radivojević, Ričard Viler, Ivan Marjanović, Aleksandar Radulović i Luka Lopičić. Pored šefa-dirigenta Gabrijela Felca, pred orkestar će stati redovni gosti: Danijel Rajskin, Hauard Grifits, Džon Akselrod ili Stanislav Kočanovski, ali i neka za orkestar potpuno nova dirigentska imena poput Aleksandra Bloha ili Kristofa Altšeta.
Država nema para
U novoj sezoni publika će ih i dalje slušati u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine iako je, da su ispunjena silna obećanja vlasti, trebalo da i muzičari i publika već odavno uživaju u novom zdanju u Bloku 13 na Novom Beogradu.
Od obećanja Aleksandra Vučića iz 2017. da će zgrada biti završena do 2020, sad se stiglo tek do zahteva za izdavanje građevinske dozvole – podnet je 24. aprila, dan pre isteka roka. To jeste bila dobra vest, zato što ostavlja mogućnost da će za naredne tri godine možda početi radovi bez obzira što je filharmoničarima ministar kulture ovog februara rekao da je zgrada preskupa i da država za nju nema novca. Jer, možda će se do kraja isteka građevinske dozvole nekim čudom ipak naći.
Šta je to Centar muzikalnosti
Međutim, Centar za muzikalnost u okviru Ekspa nije u pitanju, gradi se, mada nije baš jasno što je to, jer centri za muzikalnost su muzičke škole i u Srbiji ih ima 72.
Na zvaničnom sajtu Ekspa piše da je u pitanju „oaza za istraživanje zvuka i muzička otkrića, koja osnažuje pojedince da ispituju, proširuju i izraze svoju muzikalnost“. To je „inovativan i inkluzivan prostor u kom muzičari, kompozitori i entuzijasti svih profila mogu da se igraju sa zvukom, sarađuju i pomeraju granice tradicionalnog stvaranja muzike“.
Deluje kao da je ovaj opis pisao Željko Mitrović za svoje potrebe.
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
