Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Beogradska filharmonija najavljuje poslednji koncert u ovoj sezoni. Početkom nove muzičare, barem sad tako izgleda, čekaju stari problemi: nerazumno niske plate, zbog čega su celog marta štrajkovali, neizvestan početak gradnje zgrade koju očekuju od 2010, kao i to što nemaju direktora.
Ovu sezonu završavaju koncertom 6. juna u MTS dvorani s jednim od najistaknutijih muzičara današnjice – flautistom Emanuelom Pajijem. Sa njim će orkestar izvesti dela Buzonija, Dalbavija i Bruknera, pod vođstvom šefa-dirigenta Gabrijela Felca.
Crescendo
Nova sezona Beogradske filharmonije pod nazivom „Crescendo“, od oktobra ove do juna 2026. godine, imaće 25 koncerata. U fokusu će biti kompozicije koje su kao stilske i žanrovske prekretnice dovele do istorijskih uzleta i vrhunaca.
Gostovaće neki od najaktuelnijih umetnika svetske scene. Među njima su violinisti Kristijan Teclaf i Sergej Hačatrjan, violončelisti Pablo Ferandez i Torleif Teden, pijanisti Jan Lisjescki, Aleksej Volodin i Jorum Son, hornista Štefan Dor, harfista Gzavije de Mestr, kao i istaknuti muzičari Beogradske filharmonije i domaće scene – Ognjen Popović, Ana Kaličanin Radivojević, Ričard Viler, Ivan Marjanović, Aleksandar Radulović i Luka Lopičić. Pored šefa-dirigenta Gabrijela Felca, pred orkestar će stati redovni gosti: Danijel Rajskin, Hauard Grifits, Džon Akselrod ili Stanislav Kočanovski, ali i neka za orkestar potpuno nova dirigentska imena poput Aleksandra Bloha ili Kristofa Altšeta.
Država nema para
U novoj sezoni publika će ih i dalje slušati u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine iako je, da su ispunjena silna obećanja vlasti, trebalo da i muzičari i publika već odavno uživaju u novom zdanju u Bloku 13 na Novom Beogradu.
Od obećanja Aleksandra Vučića iz 2017. da će zgrada biti završena do 2020, sad se stiglo tek do zahteva za izdavanje građevinske dozvole – podnet je 24. aprila, dan pre isteka roka. To jeste bila dobra vest, zato što ostavlja mogućnost da će za naredne tri godine možda početi radovi bez obzira što je filharmoničarima ministar kulture ovog februara rekao da je zgrada preskupa i da država za nju nema novca. Jer, možda će se do kraja isteka građevinske dozvole nekim čudom ipak naći.
Šta je to Centar muzikalnosti
Međutim, Centar za muzikalnost u okviru Ekspa nije u pitanju, gradi se, mada nije baš jasno što je to, jer centri za muzikalnost su muzičke škole i u Srbiji ih ima 72.
Na zvaničnom sajtu Ekspa piše da je u pitanju „oaza za istraživanje zvuka i muzička otkrića, koja osnažuje pojedince da ispituju, proširuju i izraze svoju muzikalnost“. To je „inovativan i inkluzivan prostor u kom muzičari, kompozitori i entuzijasti svih profila mogu da se igraju sa zvukom, sarađuju i pomeraju granice tradicionalnog stvaranja muzike“.
Deluje kao da je ovaj opis pisao Željko Mitrović za svoje potrebe.
Premijer Macut najavljuje da će nacionalni udžbenici fokusirati znanje, da će usmeriti izdavaštvo, i da će osnažiti Zavod za udžbenike, ali ne pominje prava rešenja za ove probleme
"Rt" Saše Ilića je romana širokog narativnog i istorijskog zamaha, jedan od retkih koji se bave fenomenom religije u post-sekularnoj Srbiji
Može nešto i postojati – u stvari postoji mnogo takvih “nešto” – ali ako nemamo reč za to, ono za nas ne postoji. Imamo onoliko sveta koliko nam je jezik bogat, izražajan i koliko su razuđeni i istančani njegovi glagolski oblici i vremena
Oko reflektora se roje noćni insekti, sa okolnih farmi čuje se glasanje stoke. Glumci igraju na otvorenom i moraju da drže pažnju publike. Zato predstava ne traje dugo, glumci govore glasno (glasnije nego što bi govorili u zatvorenom prostoru) i igraju brzo. Taj brzi ritam je konstantan i zato povremeno monoton. Reditelj je toga verovatno bio svestan i zato se u predstavi puno peva i igra na način koji je sasvim primeren stilu pučke predstave i duhu komada
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
