Kako bi sačuvao tragove nekadašnjeg centra tekstilne industrije, Narodni muzej Zrenjanin preduzeo akciju prikupljanja uspomena na velike fabrike kojih više nema
Inicijativu, koja bi se očekivala od gradskih vlasti, preduzeo je Narodni muzej Zrenjanina.
Narodni muzej ovog grada pozvao je sugrađane koji poseduju predmete u vezi sa Industrijom tepiha „Proleter“, Fabrikom šešira „Begej“, „Slogom“ ili Fabrikom čarapa „Udarnik“, ili žele da podele priče o pomenutim fabrikama, kako bi podsetio javnost da je u vreme Jugoslavije Zrenjanin bio centar tekstilne industrije.
Inicijator ove akcije je kustoskinja Narodnog muzeja Aleksandra Kozarev.
Istorija
Istorija tekstilne industrije u Zrenjaninu starija je od jednog veka, podseća portal zrenjaninski.com.
Pišu da je čuvena Fabrika tepiha „Proleter“ osnovana 1894. godine, imala je uspone i padove od kojih se oporavljala, ali od poslednjeg, privatizacionog – nikako.
Ni šeširi se više ne prave u zrenjaninskim pogonima fabrike „Begej“, i ona je tokom tranzicije doživela neslavan kraj.
Fabrika, koja je proizvodila čuvene beretke i druge kape, u finansijskim problemima našla se krajem devedesetih godina prošlog veka, a agonija je nastavljena otvaranjem stečajnog postupka 2002. pred Privrednim sudom u Zrenjaninu koji je završen tek dvanaest godina kasnije.
Kineski tržni centar umesto fabrike
Na prostoru bivše fabrike trikotaže „Zita“ sada je kineski tržni centar, u bivšoj „Slogi“ takođe, a slična sudbina zadesila je i „Midere“. Ni u „Slavici“ se odavno ne šiju jorgani.
Sa privredne scene nestala je i Fabrika čarapa „Udarnik“. Zrenjaninski.com piše da je fabrika opstajala sve do početka dvehiljaditih kada ju je preuzela država, tako što je Agencija za privatizaciju radila novu procenu kapitala, razvlastila male akcionare, dotadašnje većinske upravljače, i državu uknjižila kao vlasnika sa 53 posto udela. Od tada je počela da se kruni imovina preduzeća u kojem je bilo zaposleno oko 400 radnika.
U međuvremenu je u grad na Begeju došla italijanska kompanija „Pompea“, koja je u industrijskoj zoni Bagljaš izgradila veliku fabriku za proizvodnju čarapa. Paradoksalno, dok je državni „Udarnik“ propadao, a radnici ostajali bez posla, država je istovremeno italijanskom investitoru dodeljivala finansijske podsticaje za zapošljavanje.
Inicijator ove akcije je kustoskinja Narodnog muzeja Aleksandra Kozarev.
Izvor: zrenjaninski.com
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
