Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Izložba infoSTANAR Marije Ćalić, Galerija Doma omladine Beograd (17–28. januar)
Dugačka crna zavesa koja inače stoji na ulazu u beogradsku Galeriju Doma omladine savršeno se uklopila u hermetičnu atmosferu nedavno održane izložbe fotografija i foto-instalacija Marije Ćalić pod nazivom infoSTANAR. Nakon što bi kročili u prostor iza ovih teških zastora, ostavljajući za sobom buku svakodnevice, posetioci su odmah bili uvučeni u teskobni svet koji im je umetnica dočarala na svojim radovima. Prema nazivu izložbe sasvim je moguće pomisliti da je reč o društveno angažovanoj umetničkoj intervenciji koja kritikuje našu stambenu politiku. Međutim, Infostan, sistem objedinjene naplate komunalnih usluga, za autorku predstavlja metaforu življenja u današnjem strogo kontrolisanom urbanom okruženju; to je – kako je zabeleženo u katalogu – „obavezujuća naknada korišćenog stanovanja“, ali i „naplata zemaljskog boravka“. Umetnica objašnjava: „Info stanar je distopijski zatvorenik. Njegov ambijent nalikuje rupi budućnosti na dnu samog trajanja. U gustoj teskobi zamišljanja ukazuju mu se sputanost građevine, biološki tragovi, rasuti predmeti, vegetacija. Vidljive granice mesta stanovanja prizivaju sećanja i razotkrivaju dubinu potrošenog života.“
Priču o košmaru „zemaljskog boravka“ Ćalićeva pripoveda koristeći stvarne, dokumentarne beleške, majstorski kombinovane sa prethodno insceniranim, fantazmogoričnim prizorima. Kao upečatljiv motiv javljaju se dokumentarni prizori oronulih betonskih zdanja podignutih u predgrađu Beograda za vreme socijalističke Jugoslavije. Nekadašnje obećanje boljeg i lagodnijeg „infostanarskog“ života u velikom, betonskom gradu transformiše se u rečniku umetnice u simbol danas gotovo epidemijskog osećanja usamljenosti. Drugi motivi u fokusu autorke jesu biljni i životinjski svet. Grupa puževa prikazana na jednoj od fotografskih kompozicija evocira zaštićenost sopstvene „kućice“, ali i nemogućnost bega iz nje, probijanja okvira, oslobađanja od nametnute uloge u teškoj drami postojanja. Brezov šumarak pojavljuje se na dve foto-instalacije, prikazan u bujnom letnjem i zamrznutom zimskom izdanju; ovaj osećaj prolaznosti vidljiv je i u elegičnim stihovima Oskara Miloša koje umetnica citira u katalogu i postavlja uz jedan od izloženih radova. Na jednoj od fotografskih kompozicija Ćalićeve vidimo „infoSTANARA“ kako leži sa navučenom maskom Pulčinele, jednog od živopisnih likova komedije del arte. Pulčinela se uobičajeno tumači kao glas naroda, ali i kao čovek bez ponosa koji ipak uvek uspeva da se izvuče iz svake situacije. Samo, Pulčinela Ćalićeve kao da je izgubio snagu i prikazan je kako leži nepomično – usnuo ili možda mrtav…
I pored složenosti kompozicija, bogatstva tekstura i efektno prigušenog kolorita, fotografije ciklusa infoSTANAR su gotovo u potpunosti izvedene bez danas uobičajene upotrebe programa za digitalnu obradu slika i rezultat su veštog građenja scenografije i zavidnog fotografskog umeća autorke. Pored više od dve decenije dugog iskustva bavljenja umetničkom fotografijom, Marija Ćalić je kao fotograf ili urednik fotografije sarađivala sa nizom časopisa i izdavačkih kuća. Poslednje dve izložbe Ćalićeve u Beogradu održane su u Prodajnoj galeriji Beograd na Kosančićevom vencu (Izbor po srodnosti, 2016) i Galeriji Remont (Nothing is Left to Tell).
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve