Muzika ponovo stanuje u Beogradu

Pre dvadesetak godina u Beogradsku arenu dolazila su imena poput Beyonce, Leonarda Cohena, Rihanne, “Muse”, Alicije Keys i “Public Enemy”, a onda je usledila dugogodišnja koncertna suša. Osim ponekog potrošenog rok dinosaurusa i retkih bleskova kada su u pitanju dolasci aktuelnih bendova i izvođača, poslednjih godina uglavnom je bilo “mrtvo more”. Gledali smo čežnjivo ka Zagrebu, u kojem su se stvari zaista dešavale, dok je EXIT u svojoj poslednjoj fazi imao malo drugačiji programski fokus. Međutim, ova godina je sve promenila, barem trenutno. Šta se dogodilo? Da li je reč o boljoj organizaciji domaćih promotera, regionalnim turnejama, višem standardu ili o novoj publici koja se formirala s dolaskom desetina hiljada Rusa?

POPUNJAVANJE ISPRAŽNJENOG PROSTORA

Zoran Vulović, direktor koncertne agencije “Long Play”, koja je bila prilično aktivna ove godine, kaže za “Vreme” da za dugačku listu bendova koji nam dolaze ima više razloga. “Možda svi zaboravljaju da u Srbiji pored domaćih promotera postoji najmanje pet ruskih agencija, nekoliko hrvatskih promoterskih kompanija ima u Beogradu svoje podružnice, a tu su i veliki strani agenti. Takođe, mislim da je odsustvo EXIT-a stvorilo veliki prazan prostor i da je serija koncerata u Beogradu na neki način kompenzacija za nedostatak velikog festivala. Na povećani broj koncerata direktno su uticali i veliki festivali u Bugarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji, koji su ove godine okupili značajna imena, kao i velika ponuda stranih agenata i velikih agencija. Svakako nisu uticali honorari izvođača, koji svake godine rastu u proseku 20 odsto.” Vulović smatra da naš standard nije toliko skočio da bi potencijalna publika mogla da isprati sve što je ponuđeno. “Međutim, u Srbiji postoji sve više publike koja je jako zainteresovana za muzičke događaje i sve češće putuje na velike koncerte i festivale svuda po Evropi. Ipak, mislim da je na svim koncertima stranih izvođača poseta kod nas generalno bila na ivici ili ispod očekivanja. Razlog je pre svega visoka cena ulaznica, koja je opravdana visokom cenom honorara i produkcije. Konkretno, na koncertu “Kraftwerka”, koji smo radili 19. Jula, više od 40 odsto publike bili su stranci. Procenat stranaca na koncertima znatno se povećava i možda je to glavni razlog što su neki od koncerata na kraju ipak uspešno završeni”, kaže Vulović.

NOVA PUBLIKA I NOVI PROMOTERI

Ivan Lončarević, osnivač izdavačke kuće “Pop Depresija” i neko ko je u prošlosti često organizovao koncerte alternativnih bendova, kaže za “Vreme” da se, kada je u pitanju bogata ovogodišnja ponuda, ništa nije dogodilo iznenada. “Stvari su se dešavale u kontinuitetu, to praktično traje od kada kada se veliki broj ruskih, pa onda i beloruskih, jermenskih i ostalih inostranih promotera uključio u organizaciju koncerata u Srbiji. U tom periodu bilo je i saradnji s ruskim promoterima, sa ‘Sky Musicom’ na velikim koncertima, pa onda i skupih solo bukinga, tako da se broj tih ‘velikih’ koncerata znatno povećao. Ne treba zaboraviti da smo u Beogradu prošle godine imali uspešne koncerte ‘Fontaines D.C.’ i ‘Altin Gun’, dva velika festivalska ‘alternativna’ imena širom sveta, tako da je već tada moglo da se nasluti šta bi moglo da se desi ove godine.” S druge strane, dodaje on, već decenijama u Srbiji rade “Charm Music”, “Long Play”, “Odličan Hrčak” i mnogi drugi manje ili više ekonomski potentni promoteri. “Njima se pre nekoliko godina pridružio i izuzetno aktivni i žanrovski raznovrsni ‘Hengtajm’ i sve to zajedno doprinosi raznovrsnijoj i aktuelnijoj koncertnoj ponudi. Ova godina jeste drugačija pošto je ‘Long Play’ ušao u ‘god mod’ i bukirao dvocifren broj stranih koncerata, a svi su iz kategorije ‘to ljudi vole, a kvalitetno je’, i to je svakako nešto o čemu će se pričati, što će se analizirati i, nadam se, ponoviti. Da, tu postoji rizik da na koncert koji radite na otvorenom i na koji računate da će, pored naše publike, doći i ruska, ova druga jednostavno ne dođe i onda imate spektakularan koncert spektakularnog benda za manje od hiljadu ljudi, ali Vule i ‘Long Play’ su ovde baš dugo prisutni i znaju šta rade i kako da kompenzuju i takve situacije”, kaže Lončarević.

foto: nemanja đorđević

PROSTOR ZA ALTERNATIVU

Jedan od većih alternativnih bendova danas koji su sjajno prošli u Beogradu ovog leta britanski je IDLES. Lončarević kaže da to nije iznenađenje. “To je muzika koju ruska publika sluša i prati i mislim da bi čak i bez doprinosa srpskih ljubitelja ove grupe (i takve muzike) taj koncert bio uspeh, ali sa elitnom regionalnom podrškom (‘Žen’ i ‘Repetitor’) i jakom PR kampanjom kroz skoro sve lokalne portale, radio stanice i web, ruski promoter je od toga napravio nešto bitno za Srbiju i scenu i to je baš super potez. Neki put takvi koncerti privuku tek nekoliko stotina ljudi (kao “Shame”), neki put je to spektakl kao IDLES, ali da, poslednjih godina imamo priliku da gledamo aktuelne bendove i to se nikada ranije nije dešavalo u ovolikoj meri.” Po njemu, možda je zanimljivije pitanje da li se koncerti (u Beogradu) organizuju za srpsku publiku – ili za Ruse i strance. “Mislim da ruski promoteri uglavnom organizuju koncerte za rusku publiku, pre svega zbog visoke cene ulaznica i načina na koji vode kampanje. Da, na tim koncertima smo i mi, ali tri četvrtine publike su Rusi i to omogućava da se ti koncerti isplate i da organizator nastavi da radi. Mi imamo fundamentalni problem i on se neće promeniti ‘visprenošću promotera’ jer živimo gde živimo i to je tako. Meni je zanimljivo i pitanje da li ruska publika, i to je za istraživanje, ima iste finansijske uslove za život i rad u Srbiji kao mi? Svakako treba istaći da je situacija na nivou ‘malih bendova’ i malih koncerata mnogo pozitivnija i da je tu saradnja ruskih i ostalih stranih promotera sa domaćim snagama i direktna i ravnopravna, i na nivou organizacije i programa i planiranja. To je možda i najbolja stvar koja se dešava u Beogradu i tu i tamo po Srbiji, i nadam se da će to uskoro suštinski promeniti situaciju i na višim nivoima”, napominje Lončarević.

VIŠEGODIŠNJI TRUD

Dragan Ambrozić, urednik programa Doma omladine i dugogodišnji umetnički direktor EXIT “Main stagea”, takođe kaže za “Vreme” da se nekoliko faktora poklopilo istovremeno da se Beograd vrati na koncertnu mapu Evrope. “Pre svega”, kaže Ambrozić, “činjenica da nije održan EXIT, na kome bi sasvim sigurno nastupilo nekoliko većih i srednjih imena, jer su očigledno mogli da budu u regionu u uobičajenim terminima festivala. Pretpostavljam da je i promena tima koji vodi festival ‘Arsenal’ dovela do toga da su neki bendovi na kraju svirali u Beogradu a ne u Kragujevcu. Dalje, imamo bar tri aktivne lokalne promoterske agencije koje su dorasle zadatku stalnog praćenja zbivanja na svetskom koncertnom tržištu, te znaju kako stvar stoji i s aktuelnim evropskim turnejama. One se obično kombinuju sa geografski bliskim tržištem, u ovom slučaju hrvatskim i mađarskim, ali su sada više nego ranije aktivni organizatori u Bugarskoj, što, uz događaje u Grčkoj i Turskoj, čini lakšim održavanje ambicioznijih balkanskih turneja.” I Ambrozić pominje rusku publiku, “koje ima dovoljno da duplira posetu na muzičkim dešavanjima, a ispostavlja se da može i da plati višu cenu ulaznice, koja je sad blizu evropskoj”. I nastavlja: “Najvažnije je zaključiti kako nismo izgubili svoju publiku, koja je očigledno i dalje otvorena za nova iskustva i ima kulturu odlaženja na muzičke manifestacije. Jednom rečju – voli koncerte. Naročito ekskluzivne, internacionalne.

Za mene lično ova godina je definitivan dokaz da sam sve vreme bio u pravu kad sam još od 1990. ulagao veliki profesionalni trud da se u Beogradu dešavaju ozbiljni strani koncerti. Od čuvenog koncerta grupe ‘Nova Mob’ Granta Harta na Akademiji (1990), preko ‘The Prodigy’ u Hali Pionir (1995), do prvih većih gostovanja u dvehiljaditim: ‘Tuxedomoon’ (SKC, 2000), ‘Stereo MC’s’ (Hala sportova, 2001), ‘Manu Chao’ (Tašmajdan, 2002), ‘Blondie’ (Hala sportova, 2003), ‘Soulfly’ (Hala sportova, 2003), ‘Kraftwerk’ (Tašmajdan, 2005) i drugih, a potom su došli i EXIT i Beogradski džez festival. Trebalo je izgraditi naše koncertno tržište i naučiti se sistemu rada sa velikim imenima. Posebno mi je drago što sam mnoge buduće kolege koji danas rade naučio ili ohrabrio da se bave ovom delatnošću. Očigledno smo u tome uspeli”, zaključuje Ambrozić.

Ostaje da se vidi da li je ovogodišnji koncertni bum bio posledica specifičnih okolnosti ili početak nove faze domaće koncertne scene. Ako se trend nastavi i narednih godina, Beograd bi posle dugo vremena mogao ponovo da postane nezaobilazna stanica evropskih turneja.