Galerija Matice srpske u Novom Sadu predstavila je novu stalnu postavku. Odustali su od ustaljenog hronološkog modela prezentovanja nacionalne umetnosti i izabrali tematski
Galerija Matice srpske u Novom Sadu predstavila je novu stalnu postavku u subotu, povodom 177 godina postojanja.
Stalna postavka je zasnovana na reviziji svega onoga što je kolekcija Galerije Matice srpske, zato što se i aktivnosti ove galerije zasnivaju na dijalogu prošlosti i sadašnjosti –pa je i nazvana „Revizija kolekcije Galerije Matice srpske“.
Od otvaranja Muzeja Matice srpske za javnost 1933. godine sve postavke prikazivale su odabrana dela u hronološkom sledu. Nakon preseljenja u sopstvenu zgradu 1958. godine, umetnička dela u stalnoj postavci bila su prikazana po vekovima i tako je ostalo sve do postavki koje su intenzivnije počele da se menjaju početkom ovog veka.
Upravnica GMS dr Tijana Palkovljević Bugarski je objasnila da su odustali od ustaljenog hronološkog modela prezentovanja nacionalne umetnosti i izabrali tematski. kroz analizu tema, fenomena i aktuelnih tumačenja.
U novoj stalnoj postavci predstavljeno je 450 umetničkih dela iz kolekcije Galerije Matice srpske koja su nastajala u periodu od 16. do 21. veka, a potpisuju ih 160 različitih autora.
Stalnu postavku prati modularni sistem predstavljanja umetničkih dela kroz 24 teme raspoređene po salama na dva sprata kroz sedam modula
Nova stalna postavka predstavlja odabrane savremene teme Utočišta: Čovek i okruženje, Tabu: Telo i um i Užitak: Rituali i navike, koji prikazuju osobenosti i domete srpske likovne umetnosti, njeno mestu u širem evropskom kontekstu i njeno ogledanje u savremenom trenutku.
Modul Skulptofilija je posvećen skulpturi, u Dečjoj sobisu slike detinjstva, dok posebno mesto zauzima i Soba za prepuštanje umetnosti kao prostor usmeren na praćenje aktuelnih tema i muzejskih praksi, ali i mogućnost uživanja publike u prepuštanju umetnosti, u jednoj sobi je priča o Biografiji ustanove, u jednoj je Puls kolekcije, najvažnija dela Galerije matice srpske….
Izvor: Euronews, Blic
Pripreme Oktobarskog salona teku po planu, kaže predsednik Odbora ove najstarije umetničke manifestacije, i smatra da je ruši grupa koja nema ličnog interesa da se Oktobarac realizuje
Umrla je Vedrana Rudan, jedna od najčitanijih i najkontroverznijih hrvatskih književnica, poznata po direktnom i beskompromisnom stilu. Za „Vreme“ je govorila o politici, ženama, odnosima Srba i Hrvata i književnosti
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
