Smatra se da je interesovanje za pozorište najveće u martu. Na primer u utorak, samo u jednom danu, biće dve premijere, prošle nedelje ih je samo u Beogradu bilo tri od kojih dve opet u istom danu…
Smatra se da je period između završetka zimskih odmora i početka prolećnog lepog vremena, dakle deo februara, ceo mart i deo aprila, period najvećeg interesovanja za pozorišne predstave. Mart – naročito. Ovog marta gotovo da nema dana bez premijere na nekoj pozorišnoj sceni u državi.
Evo na primer u utorak, biće ih dve – u Beogradu i u Čačku.
Duodrama „Kruna Jovanova“ u Kulturnom centru Čačak je ljubavna priča o Kruni Mihailović udatoj Obrenović i njenom mužu gospodaru Jovanu Obrenoviću, bratu kneza Miloša. Igraju ih Anica Petrović i Stefan Bundalo. Ova premijera će biti kraj jednogodišnjeg programa u Čačku kao prestonice kulture Srbije.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu je Molijerov „Sirano“, simbol večite čovekove potrage za slobodom i ljubavlju. Režira ga Gorčina Stojanovića, a glumi Dragan Mićanović.
Pred premijeru, Gorčin Stojanović je rekao medijima: „U ’Siranu’ se pitamo: Je li moguće imati i slobodu i ljubav? Da li je sloboda stvar srca, a ljubav dejstvo uma? Može li se biti istinski slobodan bez ljubavi? Je li moguća ljubav bez slobode? Žrtvovati ljubav zbog slobode ili slobodu zbog ljubavi? I gde je tu moć? I da li se mora žrtvovati ljubav i sloboda zarad moći? U ovoj tragikomediji pokazaće se ko su prave žrtve i suočićemo se sa svime što u nama ne valja!“
U velikom ansamblu noseće uloge imaju Marija Vicković, Anita Mančić, Nebojša Milovanović i Joakim Tasić.
Prošle sedmice samo u Beogradu bilo je tri premijere, od kojih dve, opet u istom danu.
U Hartefakt kući u nedelju premijerno je igrana „Kako sam naučila da letim“ Pole Vogel u režiji Tare Manić. Ovaj tekst i mnogi nazivaju „Lolitom“ napisanom iz ženske perspektive – lika odrasle Malecke, koja se priseća svog detinjstva. Glumci su Marta Bogosavljević i Svetozar Cvetković.
Prošlog petka, u Narodnom pozorištu bio je „Mister Dolar“, a u Teataru i operi Madlenianum mjuzikl „Company“.
Evropski reditelj Miloš Lolić pokazao je klasično Nušićevo delo kao priču o skorojevićima koji lako dolaze do novca i o onima koji im se ulaguju.
„Ovaj tekst barata s dosta ozbiljnih tema bez da iko mora da ih podvlači, kao što je, na primer, klasno pitanje“, rekao je Lolčić o predstavi.. „Tu pre svega mislim na kelnera koga uzvisujemo na poziciju milionera i kako to utiče na sve ostale… Dakle, radeći ovaj komad, prvi put mi se događa da nemam potrebu za dekonstrukcijom, već Nušića ostavljam skoro, pa, integralno. ”
U velikom ansamblu su Nedim Nezirović, Teodora Dragićević, Radovan Vujović, Iva Milanović, Aleksandar Vučković, Kalina Kovačević, Jovan Jovanović, Aleksandar Srećković i drugi.
Istovremeno, Nebojša Bradić je isticanjem priče u mjuziklu „Company“ o potrebi da se ne bude sam, odnosno da se bude s nekim i zajedno, opet pokazao da mjuzikl nije samo žanr koji zabavlja. U glavnoj ulozi je neverovatni Slaven Došlo.
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
