Vajfertova pivara u Pančevu uvrštena je na listu sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2026. godinu – šansa da se ovaj kulturni spomenik iz 18. veka neće urušiti
Vajfertova pivara u Pančevu uvrštena je na listu sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2026. godinu, u okviru programa „7 najugroženijih“ koji Europa Nostra sprovodi uz podršku Instituta Evropske investicione banke (EIB).
Fondacija Neozoik
Vajfertovu pivaru je u ovaj program nominovala Fondacija Neozoik koja od 2022. godine nastoji da pomoću debata, radionica i izložbi skrene pažnju javnosti na jednu od najranijih parnih pivara u Evropi i najstariju na Balkanu. Fondacija Neozoik je nevladina organizacija koju čine mladi arheolozi i arhitekte, posvećeni da arheologiju i kulturno nasleđe približe široj publici, posebno mladima.
Po evropskim standardima
Vajfertova pivara je osnovana 1772. godine na obali Tamiša blizu ušća u Dunav, piše u obrazloženju Europe Nostre. Razvijana je prema industrijskim standardima Centralne Evrope, pod upravom porodice Vajfert u 19. veku za vreme Austrougarske monarhije, postaje predstavnik moderne pivarske tehnologije i kulturni orijentir.
Europa Nostra, vodeća evropska mreža organizacija civilnog društva u oblasti kulturnog nasleđa u svom obrazloženju podseća da su piva proizvedena u Vajfertovoj pivari osvajala su nagrade na najznačajnijim evropskim izložbama, uključujući Svetske izložbe u Parizu 1889. i 1900. godine. Više od industrijskog postrojenja, funkcionisala je kao društveno i kulturno središte, domaćin koncerata, pozorišnih i građanskih događaja, i ostala je duboko ukorenjena u kolektivnom sećanju i identitetu Pančeva.
Spomenik kulture
Kao kulturno dobro kompleks pivare prvi put je stavljen pod zaštitu 1948. dok je taj status 1991. unapređen u kulturno dobro od velikog značaja.
Požari 2005. i 2010. su u značajnoj meri oštetili pivaru. Zavod za zaštitu spomenika kulture Pančevo je nakon prvog požara uradio statička i geomehanička ispitivanja, a deo objekta je zaštićen od vremenskih uticaja.
Grad Pančevo raspisao je 2014. godine konkurs za „izbor najboljeg idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja“ za obnovu pivare. Pobednički predlog uključivao je muzej manufakture i pivarstva, kao i prostor za kulturne manifestacije. Do danas, konkurs je ostao samo idejno rešenje.
Za potrebe tog konkursa, Zavod je uradio Projekat preventivne zaštite Magacina ječma i radionice, kao i dokumentovanje stanja objekta i mašina. Prvi radovi sanacije na osnovu tog projekta urađeni su 2016. godine. Za ostale faze nisu dobijena sredstva. Nakon toga je urađena ekspertiza 2022. godine koja je obuhvatila geodetsko snimanje kompleksa, i konferenciju fokusirana na važnost i potencijale pivare i industrijskog nasleđa.
I, to bi manje-više bilo sve što je urađeno na sanaciji pivare.
Urušeni krovovi
Nekada simbol industrijskog napretka i građanskog ponosa, Vajfertova pivara sada je skoro razrušena: ciglene zgrade su urušene, a krovove, takođe urušene, probijaju trava i korov.
Foto: 021Vajfertova pivara
„Danas je ovaj izuzetni industrijski kompleks izložen kritičnom riziku. Uprkos statusu kulturnog dobra od velikog značaja, decenije nedovoljnog finansiranja, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i razorni požar iz 2005. godine učinili su lokalitet površine 14.000 m² strukturalno nestabilnim i zatvorenim za javnost. Urušavanje krovova, prodor vode i vegetacije, vandalizam, krađa originalne opreme i neformalno korišćenje prostora ubrzavaju njegovo propadanje. Klimatske promene dodatno su pojačale ove pretnje: nedavne jake oluje, poplave, suše i toplotni talasi znače da pivaru od potpune devastacije deli svega jedna ekstremna vremenska nepogoda“, navode iz Europa Nostra.
Uvrštavanje Vajfertove pivare na listu „7 najugroženijih“ ne znači da je spas zagarantovan, ali znači da je priča o ovom kulturnom spomeniku postala vidljiva.
Svaki lokalitet sa ove liste dobija pravo da konkuriše za grant od 10.000 evra, koji obezbeđuje Institut Evropske investicione banke. To je novac koji omogućava da se napravi prvi korak – studija izvodljivosti, kampanja, početna dokumentacija.
Treba naglasiti da se žiri ne rukovodi samo činjenicom da je nešto ugroženo, već gledaju i da li postoji perspektiva, i da li postoji lokalna inicijativa, energija, ideja kako da se prostor oživi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Krajem februara, početkom marta u Beogradu su gostovala dva crnogorska pozorišta. U subotu 28. februara, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” gostovao je Centar za kulturu Tivat sa predstavom Contra Mundum. U nedelju 1. marta, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta gostovalo je Nikšićko pozorište sa predstavom Otac
Ukoliko 15. marta budemo pratili prenos te bleštave kino fešte u Los Anđelesu, ne smemo smetnuti s uma da se umetnost međunarodnog kratkog animiranog filma i dalje čuva tamo gde je oduvek i klijala: na istorijskim koordinatama festivala u Zagrebu i Ansiju, kao i na mapama malih, izuzetno izbirljivih festivala diljem Evrope. Na tim se mestima neguje autentična antiteza američkom klišeu
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
