Sunčani bend
(Parlophone, 2002)
Jedna od mogućih stvari koja povezuje Supergrass s Beatlesima je u tome što kad čujete Beatlese to ne može biti niko drugi nego Beatles, dok kod Supergrassa možete pogrešiti jednom do dvaput, što je u slučaju benda koji postoji skoro 30 godina nakon raspada Ultimativnog Pop Četverca zanemarljiva greška. Njihovu vezu produbljuje dalje i omladinski odnos spram popa, nadasve duhovit, romantično sladunjav, naivan i nepretenciozan. Supergrassi su na izvestan način Beatlesi predvođeni Ringom Starom. Kritičari su, a i publika, prilično nezahvalno primili njihov treći, po bendu naslovljeni album, koji je po inovacijama u samonametnutim konturama bio njihov Revolver, i svakako njihov najbolji.
Njegov naslednik, prošlogodišnji, Life on Other Planets neprijatno zvuči već zbog činjenice da ga je „Mojo“, časopis za večno mlade pedesetogodišnjake, proglasio pločom meseca (za novembar), što u slučaju nekih drugih bendova ne bi bila mana (pređašnji favoriti Beck, Air…), ali kod Supergrassa ukazuje na to da su momci koji su svoj prvi singl (Caught by the Fuzz) objavili još u nepunoletstvu sada već ozbiljno porasli. A ozbiljno je reč koju ne bi trebalo da rimujete sa Supergrassom.
Sam omot je ozbiljan. Rađen kao plakat za neki godarovski špijunski film iz šezdesetih, on blago neočigledno ukazuje na preteće postmoderno istraživanje muzike, bilo iz pomenutih šezdesetih, ili za Supergrass atraktivnih kasnih sedamdesetih. Valja napomenuti da su ovi momci pre svega hteli i umeli samo dobro da se zezaju. Uostalom, njihova prva dva albuma vrhunskom inteligencijom nazvana su I Should Coco i In it for the Money. Sada bi trebalo da vam bude jasno zašto Life on Other Planets nije taj naziv.
Supergrass je ultimativno sunčani bend, idealan za roštilj kombinovan s malim fudbalom ili druženje mladih majki, setan taman toliko da podseti da svaka žurka ima svoj kraj – kada ustajemo iz povraćke na podu. Life on Other Planets je krojen da bude takav, savršeno skrojen, ali izmeđ pesama može se iščitati da su ovo momci koji se bolje sećaju tinejdžerskih bahanalija nego što se danas tako provode. Ili još gore – oni to pokušavaju. Supergrass je počeo da misli. A u „Mojou“ (baš) to vole. Mi ne.
Life on Other Planets ne krije sve prethodne inspiracije Supergrassa – glam T. Rex (možda najbolja pesma na albumu Funniest Thing), ili glam Bowiea (Za), zatim repertoar britanskih pop-punk i pop klasika poput Jama, Buzzcocksa, Kinksa ili Smithsa. Malo luckastosti iskorišteno je za kantrifilnu Evening of the Day, dok pravu magiju kriju depresijom skorotridesetogodišnjaka (kako to samo skorotridesetogodišnjaci mogu biti) zadojene Prophet 15 i Run, koje zvuče kao Air, kao sunce na zalasku.
A možda je moj problem u tome što mi je prijatelj posle ovog albuma na disk narezao butleg White Stripes s koncertom u londonskom Forumu. A on svakako zvuči kao jedan od albuma godine, kao adolescenti besni na svoj uzrast, voljni da j**u kevu svojim uzorima. Bez razmišljanja.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
