Saradnja Kvinsija Džonsa sa Frenkom Sinatrom, Aretom Frenkin ili Majklom Džeksonom, zauvek je promenila shvatanje popularne muzike i utrla put današnjim muzičkim zvezdama
Kvinsi Džons, muzičar i producent čija je saradnja sa Majkl Džeksonom, Frenkom Sinatrom ili Aretom Frenklin zauvek promenila istoriju muzike, preminuo je u 91. godini u svojoj kući u Los Anđelesu.
„Iako je ovo neverovatan gubitak za našu porodicu, mi slavimo sjajan život koji je živeo i znamo da nikada neće biti nikoga poput njega“, prenele su agencije saopštenje Džonsove porodice.
Svestrani muzičar
Džonsa s pravom mnogi smatraju najsvestranijom ličnošću iz oblasti muzičke produkcije u 20. veku, jer njegov potpis i pečat stoje iza albuma koji su u temeljima pop muzike, kao što su „Thriller“ i „Bad“ koji su Majkla Džeksona ustoličili na mestu kralja popa 1980-ih godina, a mnogi će reći i kralja popa svih vremena.
Pored Džeksona Džons je producirao muziku za Frenka Sinatru, Aretu Frenklin, Donu Samer i mnoge druge.
Bio je i uspešan kompozitor filmske muzike i imao je brojne hitove sa top lista pod svojim imenom.
Džons je bio vođa džez big benda i aranžer za džez legende kao što je Kaunt Bejsi, ali i multiinstrumentalista, najveštiji na trubi i klaviru.
Imao je čak 80 nominacija za nagradu Gremi, što ga čini trećim svih vremena na toj listi, iza Bijonse i Džej Zija. Takođe, Džons je i treći svih vremena po broju osvojenih Gremi nagrada sa ukupno 28 titula.
Saradnja sa velikanima džeza
Džons je rođen u Čikagu 1933. godine, a sa 14 godina počeo je da svira u bendu sa tada 16-godišnjim Rejom Čarlsom u klubovima u Sijetlu. Sa samo 15 godinea svirao je i sa nepravaziđenom bluz divom Bili Holidej.
Studirao je muziku na Univerzitetu u Sijetlu, ali se prebacio na istok i nastavio u Bostonu, nakon čega se preselio u Njujork gde je svirao u bendu slavnog Lajonela Hemptona.
U Njujorku je bio i član benda u prvim TV nastupima Elvisa Prislija. Tu je upoznao i apostole bibapa Čarlija Parkera i Majlsa Dejvisa. Godinama kasnije, 1991. godine, Džons je dirigovao na poslednjem nastupu Majlsa Dejvisa, dva meseca pre nego što se slavni trubač zauvek preselio u legendu.
Sa 23 godine bio je na turneji po Južnoj Americi i Bliskom istoku kao muzički direktor i aranžer benda neprevaziđenog Dizija Gilespija.
U trci za Oskara
Radeći za Mercury Records bio je producent i aranžer za velikane kao što su Ela Ficdžerald, Dajna Vošington, Pegi Li i Sara Von.
Stvarao je i filmsku muziku, pa je deo njegovog zaveštanja i muzika za ikonični „The Italian Job“. Godine 1968. postao je prvi Afroamerikanac koji je nominovan za Oskara za najbolju originalnu pesmu, a imao je ukupno sedam takvih nominacija.
Njegov rad sa Frenkom Sinatrom počeo je 1958. godine kada ga je Grejs Keli, supruga princa od Monaka, angažovala da diriguje i organizuje za Sinatru i njegov bend za humanitarnu akciju. Džons i Sinatra su nastavili da rade na projektima sve do Sinatrinog poslednjeg albuma 1984. godine.
Džonsova solo muzička karijera je poćčela krajem 1950-ih godina, kada je snimao albume pod svojim imenom kao vođa džez ansambala u kojima su svirali i džez divovi kao što su Čarls Mingas, Art Peper i Fredi Habard.
Zvezdani trenuci s Majklom Džeksonom
Njegov najveći producentski uspeh bio je rad sa Majklom Džeksonom, jer je „Thriller“ bio i ostao najprodavaniji album svih vremena. U saradnji sa Džekosonom, Kvinsi Džons je producirajući albume „Off the Wall“ i „Bad“ i od savitljivog igrača s neponovljivim pokretima praktično stvorio sintetičku fank-rok zvezdu, čime je utro put i svim današnjim velikanima pop scene.
Konačno, Kvinsi Džons bio je stub jednog od najznačajnih dobrotvornih muzičkih akcija, legendarnog projekta „We Are The World“ kojim je 1985. godine prikupljana pomoć za ljude pogođene nezapamćenom glađu u Etiopiji.
Džons je tada sa Lajonelom Ričijem na snimanju tog singla okupio ogroman broj tada najuticajnijih muzičara, što nakon toga još nikome nije pošlo za rukom.
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
