Konrad kultura u koma zoni

Devetog marta otišao sam na Bulevar da pokupim Komu. Putovala je dve nedelje do Beograda preko kužnog Njujorka i kužnog Londona. U danima koji slede, ova dva grada postaju žarište nečega za šta Dr Kart Blanš (KZN) tvrdi da nema nikakve dileme. Komu inače koristim kao identifikacioni dokument, posebno u trenucima kada kršim policijski čas, ako se umetničko istraživanje na terenu može artikulisati kao kršenje nečega. Samo šest dana po mom preuzimanju Kome biva proglašeno vanredno stanje i Koma kreće da živi svoj život, odnosno kreće da preuzima sve nas. Koma, kovid, Konrad-Kultura, Kisić-Kon, sve na K pod oznakom razno. U Komi vazda sve mora biti denominirano. Slučajno – namerno. Ali kako semantički označiti strah? O Strahu, ti predivni večni sladostrasni čuvaru!

Umetnici u Komi, svedeni na internet mrežu. Virtuelna poseta muzeju, festivalu, koncertu, predavanju, performansu. Jednom rečju relativizujuća virtuelna metonimija. Odbijam da se povinujem Karpenterovoj objavi (Obey). Koristim teren i nebo što je više moguće. Haptički, ne virtuelno. Borim se protiv Distance Šakić svim sredstvima. U to ime pokupio sam iz Lidla kese za hleb koje sam aranžirao i denominirao u Anitivirusne šlemove (Konrad–19). Trošak: 0 RSD. Šlemovi su posebni po tome što omogućavaju bliske fizičke kontakte među sagovornicima, bez bojazni od trenutne kontaminacije (Umetnici nisu Obey). Po sistemu: Glava o glavu. Manifest u najavi: Smrt Distanci!

Prepoznajem Sindrom kužnog sviča (ekstremna promena u stanju Koma povinovanja). Pet dana pre početka vanrednog stanja lice sa maskom u javnom prostoru biva momentalno kužno locirano, kao potencijalna opasnost za širu okolinu. Pet dana po uvođenju vanrednih mera, potpuno ista situacija, ali u inverznoj konstelaciji. Sada lice bez maske postaje predmet kužne stigmatizacije. O Strahu, ti prelepi kužni sladostrasni čuvaru!

Na kraju ostaje pitanje kako preživeti Komu u vreme policijskog časa? Stepenice gore-dole, stare novine sa sprata, šlepovanje uz tuđeg kera u vreme dozvoljenog šetanja ljubimaca, nekontrolisano bacanje đubreta sa/bez papuča, branje svežeg zelja u skrivenim Koma zonama (Hunger Coma Games), crtanje kompasa nepromočivim markerom po svim delovima tela (sindrom mentalne orijentacije). O Strahu, ti presmešni večni sladostrasni čuvaru!

Konačno kraj vanrednog stanja. Kraj policijskog časa. Na papiru kraj, u zbilji nastavak Kome u činovima, ispred Narodne Skupštine, gde teče nastup bez konca Koma Survajvera. „I dokle će trajati ova Koma?“, pita gospođa iz prvog reda naslonjena na metalnu ogradu ispred skupštinskog stejdža. „Pa dok zvanično ne objave kolektivno merdžovanje (po sistemu svako sa svakim), umesto kolektivnog imuniteta“, odgovara Koma suporter iz drugog reda.