Pet dana pre početka vanrednog stanja lice sa maskom u javnom prostoru biva momentalno kužno locirano, kao potencijalna opasnost za širu okolinu. Pet dana po uvođenju vanrednih mera, potpuno ista situacija, ali u inverznoj konstelaciji. Sada lice bez maske postaje predmet kužne stigmatizacije. O Strahu, ti prelepi kužni sladostrasni čuvaru
Devetog marta otišao sam na Bulevar da pokupim Komu. Putovala je dve nedelje do Beograda preko kužnog Njujorka i kužnog Londona. U danima koji slede, ova dva grada postaju žarište nečega za šta Dr Kart Blanš (KZN) tvrdi da nema nikakve dileme. Komu inače koristim kao identifikacioni dokument, posebno u trenucima kada kršim policijski čas, ako se umetničko istraživanje na terenu može artikulisati kao kršenje nečega. Samo šest dana po mom preuzimanju Kome biva proglašeno vanredno stanje i Koma kreće da živi svoj život, odnosno kreće da preuzima sve nas. Koma, kovid, Konrad-Kultura, Kisić-Kon, sve na K pod oznakom razno. U Komi vazda sve mora biti denominirano. Slučajno – namerno. Ali kako semantički označiti strah? O Strahu, ti predivni večni sladostrasni čuvaru!
Umetnici u Komi, svedeni na internet mrežu. Virtuelna poseta muzeju, festivalu, koncertu, predavanju, performansu. Jednom rečju relativizujuća virtuelna metonimija. Odbijam da se povinujem Karpenterovoj objavi (Obey). Koristim teren i nebo što je više moguće. Haptički, ne virtuelno. Borim se protiv Distance Šakić svim sredstvima. U to ime pokupio sam iz Lidla kese za hleb koje sam aranžirao i denominirao u Anitivirusne šlemove (Konrad–19). Trošak: 0 RSD. Šlemovi su posebni po tome što omogućavaju bliske fizičke kontakte među sagovornicima, bez bojazni od trenutne kontaminacije (Umetnici nisu Obey). Po sistemu: Glava o glavu. Manifest u najavi: Smrt Distanci!
Prepoznajem Sindrom kužnog sviča (ekstremna promena u stanju Koma povinovanja). Pet dana pre početka vanrednog stanja lice sa maskom u javnom prostoru biva momentalno kužno locirano, kao potencijalna opasnost za širu okolinu. Pet dana po uvođenju vanrednih mera, potpuno ista situacija, ali u inverznoj konstelaciji. Sada lice bez maske postaje predmet kužne stigmatizacije. O Strahu, ti prelepi kužni sladostrasni čuvaru!
Na kraju ostaje pitanje kako preživeti Komu u vreme policijskog časa? Stepenice gore-dole, stare novine sa sprata, šlepovanje uz tuđeg kera u vreme dozvoljenog šetanja ljubimaca, nekontrolisano bacanje đubreta sa/bez papuča, branje svežeg zelja u skrivenim Koma zonama (Hunger Coma Games), crtanje kompasa nepromočivim markerom po svim delovima tela (sindrom mentalne orijentacije). O Strahu, ti presmešni večni sladostrasni čuvaru!
Konačno kraj vanrednog stanja. Kraj policijskog časa. Na papiru kraj, u zbilji nastavak Kome u činovima, ispred Narodne Skupštine, gde teče nastup bez konca Koma Survajvera. „I dokle će trajati ova Koma?“, pita gospođa iz prvog reda naslonjena na metalnu ogradu ispred skupštinskog stejdža. „Pa dok zvanično ne objave kolektivno merdžovanje (po sistemu svako sa svakim), umesto kolektivnog imuniteta“, odgovara Koma suporter iz drugog reda.
"Ibi i njegova supruga Mama Ibi sami po sebi nisu ni posebno moćni, ni posebno genijalni, ali njihov jeftini, do apsurda doveden populizam i demagogija vrte i zavode građane nestvarno efikasno“, kaže Staša Koprivica, rediteljka nove verzije „Kralja Ibija“
S obzirom na to da je Skupština grada odbila predlog Odbora Bitefa da Andraš Urban sačini program ovogodišnjeg festivala, da li to znači da Odbor zapravo nije na čelu Bitefa kao što piše u odluci te iste Skupštine grada
Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
Razmena iskustava, zajednički rad i neformalni razgovori postaju integralni deo umetničke prakse. Fokus se pomera sa proizvoda na proces, sa individualne afirmacije na kolektivno promišljanje. U vremenu u kom su umetnici primorani da stalno proizvode dokaze sopstvene relevantnosti, “Mokrin House Art Colony” predstavlja pomak s jasnom političkom težinom
Fedor Šili, Oda radosti; režija Gordan Kičić; igraju Gordan Kičić, Milica Mihailović, Milica Trifunović, Stefan Bundalo, Marija Liješević, Đuro Brstina, Tamara Dragičević; Atelje 212
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
