Foto: Privatna arhiva
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova.
Trendovi koji su obeležili 2025. bili su produžeci globalnih trendova koje smo već uočili kao dominantne u popularnoj muzici posle 2020: dame autorski i pojavno dominiraju na velikoj sceni + pop muzika u užem smislu postaje umetnički najrevolucionarnija muzika ovog vremena. Na godišnjoj listi najvažnijih albuma koju nudimo vašoj pažnji, tako među prvih 10 imamo 7 ploča ispisanih ženskim rukopisom, te bar 7 onih koje možemo svrstati u pop.
Više nego ikad, muzički stvaraoci moraju da kucaju na vrata publike da bi išta prodali. Što se distribucije muzike tiče, jasno je da je posle 2020. godine streaming postao način na koji 9 od 10 slušalaca dolazi do svojih omiljenih pesama. No, tek je nedavno postalo očigledno da se muzika na servisima poput Spotify, Apple Music ili YouTube-a, sve više konzumira kroz tematske plejliste za neobavezno slušanje, namenski kreirane da prate vaše raspoloženje i žanrove koje volite. Šta slušate, više nije ni važno, sve dok vam odgovara atmosfera. Najnovija istraživanja su, međutim, otkrila prisustvo mnoštva anonimnih numera na popularnim plejlistama, u potpunosti proizvedenih uz upotrebu veštačke inteligencije.
Šta, dakle, reći o godini u kojoj se po prvi put suočavamo sa dosad nezamislivim dilemama… Narastanje uloge Artificial Inteligence kao oruđa kreacije polako, ali sigurno, na liste najslušanijih dovodi kompozicije u čijem direktnom stvaranju ljudi više ne učestvuju (vidi: The Velvet Sundown, Breaking Rust, Cain Walker). Pitanja autorstva i prava na ovako napravljenu intelektualnu svojinu, koja se tim povodom otvaraju, menjaju samu suštinu muzičkog biznisa, kakvog smo do sad poznavali.
Ovaj proces je neumitan i stavlja muzičke kritičare pred neobična pitanja koja upućujemo sami sebe, ali i vama, dragi čitaoci – da li treba pisati o nečemu što nije stvoreno rukom čoveka? Pošto slušaoci odlučuju šta će se slušati, verovatno to treba da nam bude putokaz i o čemu treba pisati. Kako su AI proizvodi očito veoma slušani, jer publiku ne interesuje poreklo pesme – da li to znači da uskoro neće biti važno ko pravi muziku?
Zašto bi onda bilo važno ko je sluša?
Ukoliko potpisnik napiše negativnu kritiku nekog muzičkog dela kog je stvorila veštačka inteligencija – poučen iskustvom sa ljudima – može biti sasvim siguran da će mu veštačka inteligencija to zapamtiti zauvek i uzeti za zlo. Plašim se da će se jednog dana i osvetiti. Nije smešno.
Pred vama je izbor najboljih 30 albuma u 2025. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova. Prvih 10 je rangirano, a mesta između 11 i 20, kao i između 21 i 30 nisu. Albumi uživo i kompilacije ovde nisu uzimani u obzir.
Ne samo album, nego i kulturni događaj godine. Vrhunska, uznoseća umetnost skrivena u pop celofanu, spoj duhovnog i trivijalnog, kakav do sad nismo mogli ni da zamislimo, a koji tako dobro opisuje naše doba. Fenomen španske zvezde Rosalie obasjao je muziku iznutra neslućenim novim mogućnostima, u kojima se elektro-pop, klasika i flamenko vrtoglavo kombinuju, otvarajući pred nama nove zvučne svetove. No, njena prava veličina skrivena je u intimnoj, čovekoljubivoj priči ove jedinstvene ploče: ispovesti o večnoj potrazi za sobom, kroz ljubavne i druge egzistencijalne lomove.
“Remek-delo postmoderne muzike, koje definitivno potvrđuje našu staru tezu da je pop zapravo najrevolucionarniji žanr ovog vremena.” (Dragan Ambrozić, “Iskušenja Svete Rosalije”, Vreme, 12. novembar 2025.)
Lady Gaga na vrhuncu. Očigledno radeći po templateu kog je za sobom ostavila Madonna, ali ga unapređujući za 21. vek, Stefani Germanotta danas je najmoćniji primer komercijalno uspešne i umetnički smele dive, kojoj niko ne može da stane na put. Osim hitova punih zaraznih melodija spremnih za diskoteke širom sveta, ona neprekidno sipa i društveno relevantne komentare, što afirmišu oslobodilačku moć muzike za mase. Uostalom, kraj dominacije zapadne kulture možda izgleda baš ovako: sve se dešava na tematskoj gothic žurci koja se zove “Mayhem / Haos”, dok trešti “The Dead Dance” sa refrenom “I’m dancin’ until I’m dead”.
“Dok Madona prebiva zaglavljena u svom mlađahnom haremu, koji joj očigledno već godinama ispunjava sve erotske fantazije, dotle Lejdi Gaga ambiciozno namerava da preokrene svet naglavačke. I to joj, sva je prilika, polazi za rukom. Jer njen novi album “Mayhem” prva je velika, a možda i najveća ploča u 2025.” (Zorica Kojić, “Žena koja je pala na zemlju”, Vreme, 20. mart 2025.)
Remek-delo autorskog hip hopa. Mlade žene upravo opisuju svet kakvog su zatekle i Simbiatu “Simbi” Abisola Abiola Ajikawo doseže u tome novi vrhunac ovim dragocenim poduhvatom. Album “Lotus” sočan je i smeo na više nivoa – koristi prepoznatljivi žanr hip hopa, ali ga ingeniozno inovira iznutra dozom duhovnosti, tako da njen rap zvuči kao nešto sasvim sveže i današnje, što još nikad niste čuli. Ovo je ploča pune zrelosti Little Simz, kao stvaralačke ličnosti koja nadilazi svoj žanr, definitivno dokazujući svoju od ranije naslućenu veličinu i status predvodnice nove generacije pop-umetnica, ne samo u Engleskoj, nego i širom sveta.
Latino trap kralj se vratio. Bad Bunny je trenutno najslušaniji muzički izvođač na svetu i na novom, vrhunskom albumu, čini presudno važan korak ka totalnoj dominaciji. Globalni Portoriko je preko njega osvojio planetu – singlovi latino izvođača vode glavnu reč na svim novogodišnjim plejlistama, jer nude zavodljivu kombinaciju melanholije i veselih ritmova za pocupkivanje dok svet gori. Nepogrešivi glas svih siromaha disko podijuma – Bad Bunny je nestašan, razbarušen, politički samosvestan, otkačeno duhovit kad treba, ali uvek strastven, već godinama unoseći davno zaboravljene emocije u našu svakodnevnicu. “Trebalo je još da fotografišem”, velika je priča o izgubljenim trenucima u životu.
Trijumf pop muzike. Nema ničeg lošeg u povremenoj eksploziji eskapizma, kakvog u ogromnim količinama na inteligentan i duhovit način nudi Sabrina Carpenter. Istinski zabavna, pa i satirična prema industriji zabave, Sabrina je brzim koracima u poslednjih par godina stigla na sam vrh, postajući nenadano nova kraljica američkog popa. Njen težak desetogodišnji rad na putu ka prvim mestima top lista, ovim albumom se konačno višestruko i sasvim zasluženo isplaćuje, pomerajući standarde u proizvodnji digitalne razbibrige. Nama ostaje da se, bar za trenutak, bez osećaja krivice prepustimo neobaveznom uživanju u životu.
Najbolji pop rok album. Prešavši ekspresno put od intrigantnih početnika iz 2022. do zrelog vrhunca, dve devojke sa engleskog ostrva Vajt (Rhian Teasdale i Hester Chambers), pojačane sa tri momka za ovu priliku, oduševljavaju adrenalinskim gitarskim vožnjama i melodijama koje nas hvataju iz prve, dok nam daju uvid u to kako stvarno izgleda moderna romansa. Generacija Z do nje dolazi kroz konfuziju i odmeravanje snaga, pa tek onda putem nežnosti i čežnje, što je prvorazredan rokenrol iskaz. Izveštaj sa modernog ljubavnog poprišta odavno nije zvučao ovako životno.
“Razapete između očaja i fascinacije romantikom, gotovo sve pesme ovde su ljubavne, ali u svima je ljubav borba da se dođe do osećanja koja život znače, a da se ostane svoj i ne izloži poništavajućem uticaju surovog sveta…. “Wet Leg” su novi mali klasici.” (Dragan Ambrozić, “Devojke koje se biju”, Vreme, 28. avgust 2025.)
Najbolji alternativni rok album. Njujorški Geese uspevaju da svojom iščašeno-ekstatičnom muzikom budu ispred svog vremena i inoviraju ovaj žanr, ne kopirajući nikog od velikih uzora – usput plasirajući ubistven poetski komentar sadašnjice, sasvim u duhu najsvetlijih rokenrol tradicija. Prošlogodišnje solo izdanje njihovog lidera Camerona Wintera “Heavy Metal”, nagovestilo je ogroman potencijal, kog ovde vidimo u svom punom sarkastičnom sjaju. U nezaboravno nepredvidljivim numerama grupe Geese, rokenrol se istovremeno raspada i ponovo sastavlja. I da, naravno – emotivna pesma “Half Real” svakako je najbolji ovogodišnji opis naše trenutne egzistencije.
Najsmeliji afro album godine. Devonté Hynes poznati je producent i kompozitor velikih zvezda, rođen u Engleskoj, sa adresom u SAD. Nakon što mu je majka preminula, mastao je “Essex Honey”, njegovo dirljivo, intimno putovanje u razoreni svet detinjstva, omaž nekadašnjoj Britaniji. Mini pop simfonija o potrazi za domom, zasnovana na zaostavštini crnačke kulture, u kojoj se na najplemenitiji način ukrštaju soul, hip hop, house i jazz, dok kroz stihove kao duhovi promiču zaboravljeni rođaci, školske siledžije i heroji alternativnog roka.
Trijumf autorskog principa u pop muzici. Florence Welch postaje savremeni klasik na naše oči, na dramatičnoj ploči nastaloj nakon njene teške operacije. Otvarajući nam vrata svog privatnog sveta do kraja, sledeći duboke muzičke tragove Ostrvskih ikona kakve su Kate Bush ili PJ Harvey, ona uspeva da kroz metaforu o vešticama i magiji ispripoveda priču o ličnoj katarzi kao leku i odbrani od sveg zla koje pokušava da uđe u nas. Stih godine: “Mora da je lepo biti muškarac i praviti dosadnu muziku – samo zato što ti se može” (“Music by Men”) – epitaf je za jedno prošlo doba kog je Florence upravo izrekla na jednom od svojih najboljih albuma.
Znak vremena: muzički ekvivalent javnog shaminga pretvoren u kolekciju dobrih pesama. “Post-raskid” albumi nekada su bili sastavljeni od samopreispitivanja i bola usmerenog na sebe – dok oni današnji svoj bes usmeravaju napolje i služe kao poduka svima šta sve može loše poći u životu i kako se iz toga izvaditi. Skupo plaćen veliki povratak nestašne devojke engleske estrade, rečito pokazuje šta su nove mlade dame unele u savremenu popularnu muziku i zbog čega je upravo one definišu: iskrenost do bola.
“Lili Alen napravila je tužnu osvetničku ploču iz stvarne muke… I ono što vas drži prikovane za “West End Girl” jeste upravo taj zlokobni krah jednog disfunkcionalnog braka, koji se nedvosmisleno dogodi još na samom početku ove krhke ploče.” (Zorica Kojić, “Devojko, uskoro ćeš biti žena”, Vreme, 19. novembar 2025.)
Ovogodišnja zvezda hyperpopa ili istovremeno Madonna i Charli XCX za 2025. Uostalom, Charli je bila neskrivena inspiracija ovoj mladoj američkoj zabavljačici da se upusti u muzičku karijeru i snimi provokativno treš-pop delo, puno životne radosti i ironičnog humora. Praćen novim tinejdžerskim himnama prožetim fatalizmom Lane Del Rey, pred nama se u suludom ritmu odvija devojački život i njegov frontalni sudar sa savremenom stvarnošću koja se raspada na dodir – “Money Is Everything” je statement godine u ovom kontekstu. Dovoljno da zavrti mozak čak i tokom površnog preslušavanja, ali – da se suočimo i sa tim – nisu li sva naša današnja preslušavanja muzike površna? Evo idealne ploče za brzinsko slušanje na mobilnom!
Deftones – “Private music”
Tame Impala – “Deadbeat”
Cardi B – “Am I The Drama?”
Clipse – “Let God Sort Em Out”
Obongjayar – “Paradise Now”
Robert Plant – “Saving Grace”
My Morning Jacket – “Is”
Anna von Hausswolff – “Iconoclast”
Dove Ellis – “Blizzard”
Caroline – “Caroline 2”
21 – 30
Dave – “The Boy Who Played the Harp”
Tyler, The Creator – “Don’t Tap the Glass”
Sudan Archives – “The BPM”
Turnstile – “Never Enough”
King Gizzard & The Lizard Wizard – “Phantom Island”
Black Country, New Road – “Forever Howlong”
Stereolab – “Instant Holograms on Metal Film”
Pulp – “More”
The Divine Comedy – “Rainy Sunday Afternoon”
Jonathan Richman – “Only Frozen Sky Anyway”
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Dvoje mladih je ukralo sliku iz Galerije Udruženja likovnih umetnika Srbije. Krađa je razotkrila da Ministarstvo kulture ne izdvaja sredstva za osiguranje izložbi. Svi prošlogodišnji programi održani su bez dinara državne pomoći
Kad god vidimo da neku nagradu ne dodeljuje struka nego bruka, bude nam svima malo muka, zar ne? I zapita li se ko kako se živi od umetnosti i jesu li nagrade zapravo jedini materijalno smisleni trenutak u životu umetnika koji je potcenjen, potplaćen i neplaćen
Filharmoničari slute da je izdavanje građevinske dozvole za zgradu pokušaj skretanja pažnje od njihovog zahteva da se direktor bira konkursom, a ne da se postavlja imenovanjem Vlade Srbije
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
