Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti
„Svetlost logosa“ je izložba ikona u Galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu. Izložba je međunarodna i žirirana, a na njoj je 125 ikona 97 umetnika iz 12 zemalja. Organizator izložbe je Kulturni centar Kaleidoskop a pokrovitelj Unesko. Otvorena je do 11. septembra.
Otvaranje je, uprkos okolnoj buci i razrovanom prostoru ispred Galerije zbog radova na Studentskom trgu, bilo izuzetno svečano. Izložbu je otvorio patrijarh Porfirije.
Osim domaćih autora, izloženi su radovi stvaralaca iz Grčke, SAD, Kube, Rumunije, Bugarske, Italije, Belorusije, Republike Srpske, Nemačke i Letonije i sa Filipina.
Predstavljeni su i radovi rumunskog umetnika Grigorija Popesku-Mušćela (79) koji se smatra najvećim živim sakralnim umetnikom na svetu. Njegova dela su u više od 50 crkava po Evropi, a prepoznatljiva su po spoju vizantijske tradicije i duhovnih traganja savremenog čoveka, istakli su organizatori. Popesku ih naziva svojim “darom Bogu”, dok istoričari umetnosti ističu njegove prepoznatljive „izdužene, graciozne i elegantne” svetačke figure.
Zlatni orao – Sveti jevanđelist Jovan u zlatu, Todor LepčevićOrganizatori ističu još jednog ikonopisca svetskog renomea, profesora dr Jorgosa Kordisa iz Grčke, te Popeskuove kolege iz Rumunije, profesore dr Mihai Komana i dr Andreja Mušata, kao i velika imena domaće savremene sakralne umetnosti Vladimir Bata Kidišević i prof. dr Todor Mitrović.
Grigorij Popesku-Mušćel sa profesorima bukureštanske akademije, dr Komano i dr Mušatom i našim predstavnicima, prof. dr Todorom Mitrovićem i MA Lukom Novakovićem, dva dana uživo slikati ikone. Radovi sa ovog master klasa će od petka 29. avgusta biti izloženi u Galeriji Kolarčeve zadužbine, a potom će postati deo legata Kulturnog centra Kaleidoskop.
Drugi master klas, Umetnost pozlatarstva: Tradicija i inovacija održaće umetnički pozlatar i slikar Todor Lepčević.
Autorski koncept izložbe “Svetlost Logosa” potpisuje Luka Novaković, slikar-konzervator i doktorand Univerziteta u Beogradu na multidisciplinarnim akademskim doktorskim studijama u oblasti istorije i filozofije prirodnih nauka i tehnologije, dok je kustosku postavku oblikovala istoričarka umetnosti Vera Vitorović.
Baletska predstava „Karmen svita i Bolero“ nagrađena je višeminutnim aplauzom na Ohridskom letu, na kome je učestvovala zahvaljujući Madleni Zepter a ne Ministarstvu kulture
Povorka brodova koja se od Perasta do Gospe od Škrpjela 22. jula svake godine organizuje od 1452. nije prekidana ni za vreme ratova i pandemija što je čini najdugovečnijom manifestacijom u Evropi
Nastavljeni su radovi na adaptaciji Kolarčeve zadužbine započeti prošlog leta, kad je proširena Likovna galerija. Sad se radi prizemlje, a idućeg leta će početi adaptacija Velike koncertne dvorane
Žiri 33. Festivala evropskog filma Palić smatra da je najbolji film „Nino u raju“ , dok je publika glasala za nemački film „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
