Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

„Svetlost logosa“ je izložba ikona u Galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu. Izložba je međunarodna i žirirana, a na njoj je  125 ikona 97 umetnika iz 12 zemalja. Organizator izložbe  je Kulturni centar Kaleidoskop a pokrovitelj Unesko. Otvorena je do 11. septembra.

Otvaranje je, uprkos okolnoj buci i razrovanom prostoru ispred Galerije zbog radova na Studentskom trgu, bilo izuzetno svečano. Izložbu je otvorio patrijarh Porfirije.

Osim domaćih autora, izloženi su radovi stvaralaca iz Grčke, SAD, Kube, Rumunije, Bugarske, Italije, Belorusije, Republike Srpske, Nemačke i Letonije i sa Filipina.

Predstavljeni su i radovi rumunskog umetnika Grigorija Popesku-Mušćela (79) koji se smatra najvećim živim sakralnim umetnikom na svetu. Njegova dela su u više od 50 crkava po Evropi, a prepoznatljiva su po  spoju vizantijske tradicije i duhovnih traganja savremenog čoveka, istakli su organizatori. Popesku ih naziva svojim “darom Bogu”, dok istoričari umetnosti ističu njegove prepoznatljive „izdužene, graciozne i elegantne” svetačke figure.

Zlatni orao – Sveti jevanđelist Jovan u zlatu, Todor LepčevićOrganizatori ističu još jednog ikonopisca svetskog renomea, profesora dr Jorgosa Kordisa iz Grčke, te Popeskuove kolege iz Rumunije, profesore dr Mihai Komana i dr Andreja Mušata, kao i velika imena domaće savremene sakralne umetnosti Vladimir Bata Kidišević i prof. dr Todor Mitrović.

Grigorij Popesku-Mušćel sa profesorima bukureštanske akademije, dr Komano i dr Mušatom i našim predstavnicima, prof. dr Todorom Mitrovićem i MA Lukom Novakovićem, dva dana uživo slikati ikone. Radovi sa ovog master klasa će od petka 29. avgusta biti izloženi u Galeriji Kolarčeve zadužbine, a potom će postati deo legata Kulturnog centra Kaleidoskop.

Drugi master klas, Umetnost pozlatarstva: Tradicija i inovacija održaće umetnički pozlatar i slikar Todor Lepčević.

Autorski koncept izložbe “Svetlost Logosa” potpisuje Luka Novaković, slikar-konzervator i doktorand Univerziteta u Beogradu na multidisciplinarnim akademskim doktorskim studijama u oblasti istorije i filozofije prirodnih nauka i tehnologije, dok je kustosku postavku oblikovala istoričarka umetnosti Vera Vitorović.