Izdavači kažu da im nikad nije bilo teže da odluče da li da učestvuju na Sajmu knjiga i svesno rizikuju gubitak novca, ili da odustanu zato što znaju šta ih čeka
Sutra ističe rok izdavačima za prijavu na Sajam knjiga.
Kažu, nikad im teže nije bilo da odluče. I nikad im se rok od 15 dana koji sledi, a tokom kojih mogu da se predomisle bez posledica, nije činio kao još jedna šansa da o svemu razmisle. Sumnjaju da će tada biti pametniji, da će se do tada promeniti situacija u izdavaštvu, ili da će se desiti nešto treće što će im pomoći da pravilno odluče: učestvovati na Sajmu ili ne.
Dve liste
Metoda dve liste, od kojih su u prvoj razlozi za Sajam a u drugoj oni protiv, ne funkcioniše zato što ove godine kao da postoji samo jedna lista – ona druga.
Razlog iz pozitivne liste, moguće čak i jedini, da je u svesti i srcima izdavača Sajam najveća manifestacija knjige, kruna jednogodišnjeg rada, oaza u kojoj su knjige jače od svega spoljnjeg, i slične istine i emocije, u ovo siromašno doba nisu dovoljan razlog da bi se platio sajamski prostor i ostalo zato što je mala verovatnoća da će vam se vratiti.
Prošle godine na primer, skor nakon učešća na Sajmu je bio pozitivna nula.
Ove godine sve govori da će biti u minusu.
Četiri razloga
Izlagački prostor je preskup. Izdavači se još uvek nadaju da će Beogradski sajam za svoju najveću manifestaciju spustiti cene, ili da će se naći neki drugi način koji će im omogućiti da ne odustanu od Sajma knjiga.
Zatim: ove godine je praktično izostao otkup knjiga, jedino ulaganje države u svoje izdavaštvo, koje je do sada stizao krajem leta, a sada će, po izmenjenim pravilima, moguće tek do kraja godine. Novac koji su dobijali od otkupa knjiga, izdavači su ulagali u štand na Sajmu knjiga. Ove godine to neće moći.
Očekuje se da će izostati i poseta. Najveći deo sajamske publike činili su ljudi van Beograda, malo je verovatno da će oni sad, okupirani protestima, imati vremena i mogućnosti da doputuju na Sajam. Plus, velikim izdavačima Sajam ni ne treba jer imaju knjižarske lance po zemlji koji su im najveći izvor prihoda. Istina, knjižare su svakog dana sve praznije, mnoge se i zatvaraju, ali to samo govori u prilog da će na Sajmu ta pojava biti još izraženija.
S ovim razlogom je povezan i moguće najvažniji – platežna moć. Da li se ima za knjige ako se nema za hranu? Nema.
To su četiri razloga protiv. Svaki od njih zaslužuje razradu, na primer onaj o državnom učešću u izdavaštvo.
Država
Konkursi koje je raspisalo Ministarstvo kulture za sufinansiranje projekata ove godine nisu završeni, samo su objavljeni a rezultati još uvek nisu objavljeni. To se, od kako postoje konkursi Ministarstva, nikad nije dogodilo i samo podgreva priče da je novac za kulturu prebačen na neko drugo mesto. Grad Beograd je još odavno rekao da povlači sve što je namerio da putem konkursa uloži u kulturu. Vojvodina je jedina ispunila svoju obavezu, ali tako što je otvoreno podelila novac lojalnima.
Zapravo, odlučivanje ići ili ne ići na Sajam otežava onaj jedan jedini razlog u pozitivnoj listi. Izdavači kažu da je težak koliko sva ova četiri zajedno. Zato što je Sajam ipak i pre svega – Sajam.
I Zemun se pridružio Zaječaru i Zrenjaninu: dva dana pre početka, Zemun Fest je objavio da otkazuje sve koncerte i da će umesto Mileta Kekina, Who See, Zoster i Osvajači puštati klasične filmove. Kako su objasnili, ka tome ih je vodila briga za zajednicu
Dvadeset godina rada, izdavačka kuća „Heliks“ obeležava Festivalom savremene skandinavske književnosti predstavljajući autore koji spajaju književnost i nauku, pričajući o antropocenu – našem dobu
Kako „Vreme“ saznaje, Vladimir Vasiljević je podneo ostavku na mesto izvršnog direktora NAFFIT-a na Zlatiboru zato što ne želi da učestvuje „u projektu koji od države dobija sredstva na štetu svega ostalog“
"Pumpaj, Pumpaj" orilo se na festivalu Nišvil. Zoran Živković, koji je redovni posetilac, kaže da je to jasan stav publike o vlasti
Od kako je prošle godine najavljeno da će pobednik novoustanovljenog nacionalnog Zlatiborskog festivala biti srpski kandidat za Oskara, pojavilo se pitanje šta će biti sa Selekcionom komisijom kojoj je to posao
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
