Izdavači kažu da im nikad nije bilo teže da odluče da li da učestvuju na Sajmu knjiga i svesno rizikuju gubitak novca, ili da odustanu zato što znaju šta ih čeka
Sutra ističe rok izdavačima za prijavu na Sajam knjiga.
Kažu, nikad im teže nije bilo da odluče. I nikad im se rok od 15 dana koji sledi, a tokom kojih mogu da se predomisle bez posledica, nije činio kao još jedna šansa da o svemu razmisle. Sumnjaju da će tada biti pametniji, da će se do tada promeniti situacija u izdavaštvu, ili da će se desiti nešto treće što će im pomoći da pravilno odluče: učestvovati na Sajmu ili ne.
Dve liste
Metoda dve liste, od kojih su u prvoj razlozi za Sajam a u drugoj oni protiv, ne funkcioniše zato što ove godine kao da postoji samo jedna lista – ona druga.
Razlog iz pozitivne liste, moguće čak i jedini, da je u svesti i srcima izdavača Sajam najveća manifestacija knjige, kruna jednogodišnjeg rada, oaza u kojoj su knjige jače od svega spoljnjeg, i slične istine i emocije, u ovo siromašno doba nisu dovoljan razlog da bi se platio sajamski prostor i ostalo zato što je mala verovatnoća da će vam se vratiti.
Prošle godine na primer, skor nakon učešća na Sajmu je bio pozitivna nula.
Ove godine sve govori da će biti u minusu.
Četiri razloga
Izlagački prostor je preskup. Izdavači se još uvek nadaju da će Beogradski sajam za svoju najveću manifestaciju spustiti cene, ili da će se naći neki drugi način koji će im omogućiti da ne odustanu od Sajma knjiga.
Zatim: ove godine je praktično izostao otkup knjiga, jedino ulaganje države u svoje izdavaštvo, koje je do sada stizao krajem leta, a sada će, po izmenjenim pravilima, moguće tek do kraja godine. Novac koji su dobijali od otkupa knjiga, izdavači su ulagali u štand na Sajmu knjiga. Ove godine to neće moći.
Očekuje se da će izostati i poseta. Najveći deo sajamske publike činili su ljudi van Beograda, malo je verovatno da će oni sad, okupirani protestima, imati vremena i mogućnosti da doputuju na Sajam. Plus, velikim izdavačima Sajam ni ne treba jer imaju knjižarske lance po zemlji koji su im najveći izvor prihoda. Istina, knjižare su svakog dana sve praznije, mnoge se i zatvaraju, ali to samo govori u prilog da će na Sajmu ta pojava biti još izraženija.
S ovim razlogom je povezan i moguće najvažniji – platežna moć. Da li se ima za knjige ako se nema za hranu? Nema.
To su četiri razloga protiv. Svaki od njih zaslužuje razradu, na primer onaj o državnom učešću u izdavaštvo.
Država
Konkursi koje je raspisalo Ministarstvo kulture za sufinansiranje projekata ove godine nisu završeni, samo su objavljeni a rezultati još uvek nisu objavljeni. To se, od kako postoje konkursi Ministarstva, nikad nije dogodilo i samo podgreva priče da je novac za kulturu prebačen na neko drugo mesto. Grad Beograd je još odavno rekao da povlači sve što je namerio da putem konkursa uloži u kulturu. Vojvodina je jedina ispunila svoju obavezu, ali tako što je otvoreno podelila novac lojalnima.
Zapravo, odlučivanje ići ili ne ići na Sajam otežava onaj jedan jedini razlog u pozitivnoj listi. Izdavači kažu da je težak koliko sva ova četiri zajedno. Zato što je Sajam ipak i pre svega – Sajam.
Secesijsku vilu Šmit pod zaštitom zakona srušio je njen novi vlasnik Dušan Vajagić kako bi izgradio stanove. Pitanje je za koga je trebalo srušiti kulturno nasleđe, ako se zna da je Vrbas između dva popisa izgubio 13% stanovnika
Siniša Kovačević, dramski pisac i reditelj, povukao je tekst svoje drame „Beograd“ iz Narodnog pozorišta, iako je Upravni odbor odlučio da je stavi na repertoar u ovoj sezoni
Prvi dan Sajma knjiga prošao je uz nelagodnost da li će doći neki ljudi i polupati štandove onih koji 1. novembra ne budu radili, dok je Alternativni sajam u Četrnaestoj gimnaziji prošao uz dobre i prave reči i slobodne poglede
Milena Đorđijević premeštena je na drugo radno mesto Narodne biblioteke Srbije zato što je govorila na skupu Narodnog pozorišta, a o zidanju podzemne garaže koja ugrožava depo sa knjigama zaposleni više ne govore. Kažu - imamo i mi svog Bokana
Sa zadatkom i ciljem da „malo raščisti i sredi“ Narodno pozorište, Dragoslav Bokan je nagovestio otpuštanje mladih glumaca, pa zatim i ostalih. Željko Hubač je zbog toga podneo pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
