U toku je jubilarni peti Festival scenskog pokreta i koreodrame (SPIK), Fakulteta umetnosti iz Kosovske Mitrovice. Završen je takmičarski deo - Grand pri je dodeljen duodrami „Gospodin i gospođa Smit“
U Domu kulture „Trepča“ u Zvečanu u četvrtak (6. novembra) okupili su se građani, studenti, profesori, glumci, novinari i drugi zainteresovani za Festival scenskog pokreta i koreodrame (SPIK), Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Sa ovogodišnjeg SPIK-a
Festival je zvanično otvorio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, dr Srđan Karanović rečima: „Neka igre počnu!“. Nakon zvaničnog otvaranja izvedena je predstava „Izgled stvari“. U pitanju je savremeni komad Nila Labjuta, a predstava je autorski rad Andrije Daničića.
SPIK će trajati do 31. decembra, a takmičarski deo festivala završen je u nedelju (9. novembar) kada su dodeljene nagrade takmičarskim predstavama.
Stručni žiri činili su dr um. Tara Manić, docentkinja na FDU u Beogradu (predsednica žirija), dr um. Srđan Karanović, redovni profesor FDU i dr um. Aleksandar Đinđić, redovni profesor na FU u Prištini – Kosovska Mitrovica.
Nagrađene predstave
GRAND PRIX nagrada dodeljena je predstavi „Mr. & Mrs. Smith“ (Gospodin i gospođa Smit) za „maštovito i uzbudljivo promišljanje scenskog pokreta i koreografije kao ključnih sredstava naracije u ovoj efektnoj predstavi“, piše u odluci koju je doneo stručni žiri.
Dalje navode da je ova duodrama (Džep teatra – UK „Parobrod“) ponudila „smeo koreografski tretman Joneskovog teksta, kao i sintezu dva različita glumačka izraza, koja su izrodila harmoničnu i nesvakidašnju scensku suigru Mine Ćirić i Luke Potparića“.
Specijalnu nagradu za scenski pokret žiri je dodelio Veljku Milijiću i Milošu Drljači za „bravuroznost u izvedbi i intenzivan partnerski kontakt“. U pitanju su studenti Akademije umjetnosti u Banja Luci koji su igrali predstavu „Ambis“.
Konačno, specijalnu pohvali za koreografiju dobila je Aleksandra Pejić za „adekvatno promišljanje koreografije u odnosu na delikatnu problematizaciju i složenu temu Lorkinog testa“. A, u pitanju je predstava „Jerma“ Saveza dramskih umetnika Vojvodine u saradnji sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu i Pozorištem mladih.
Predstave su igrane u Domu kulture „Trepča“ u Zvečanu, u učionici glume na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i u Domu kulture Stari Kolašin u Zubinom Potoku.
Selekcija predstava i video radova
Profesorka Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, dr Vera Obradović Ljubinković za „Vreme“ kaže da je festival po tradiciji obeležen sa dve selekcije. „Publika može pratiti predstave i video radove“, priča ona.
Dodaje da su ove godine imali osam predstava koje su bile u konkurenciji (u različitom trajanju, od 20 minuta do sat vremena).
„Među njima su zastupljeni i doktorski umetnički projekti. A, gosti su stigli iz Banja Luke, Niša, Novog Sada, Beograda, Bijelog Polja, ali učestvovali su i studenti sa našeg Fakulteta sa autorskim prikazima i predstavama”, ukazuje Obradović Ljubinković.
Video radova bilo je deset, navodi Obradović Ljubinković, a među njima takmičili su se, uz osim studenata iz Kosovske Mitrovice i, umetnici i profesori sa koreografijama iz Crne Gore, Kine, Grčke.
Dalje kaže da se uz glavni, takmičarski deo programa, održavaju i radionice pokreta.
„Predstave se biraju po prijavama, ali i tako što su gledane i selektovane tokom prethodne godine ili su prijavljene putem video snimka. Često dobijemo i preporuku, sa drugih odseka na našem Fakultetu, da bi neko delo bilo odgovarajuće za Festival, stupimo u kontakt i nakon toga pogledamo video snimak koji dostavi autor/ka”, objašnjava sagovornica „Vremena“.
Sitne poteškoće kao anegdota
Na pitanje da li su imali nekih poteškoća prilikom organizovanja festivala, profesorka Obradović Ljubinković odgovara da kada ih ne bi bilo, ne bi imali ni anegdote koje prepričavaju kada se festival završi.
„Preveliki je program i opterećenje kako zaposlenog osoblja na Fakultetu, tako studenata, volontera, učesnika i profesora. Nije lako postići sve gore pomenuto”, navodi ona.
Ove godine festival slavi prvi jubilej.
„Moj nejveći utisak, nakon pet godina, jeste povezanost koju ostvaruju naši studenti i profesori sa gostujućim učesnicima sa drugih fakulteta. Nakon Festivala, održavaju kontakte i, najvažnije nastaju nove saradnje iz čega se rađaju nova dela i projekti, koreodrame i video radovi koji se planski spremaju za naše festivalne dane”, priča naša sagovornica i zaključuje da to i jeste bio cilj Festivala scenskog pokreta i koreodrame.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca
Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
