Fašinada, starija od Amerike

Smatra se da je Fašinada najstarija manifestacija u Evropi koja od 1452. nije preskočena nijedne godine – ni u ratovima ni u epidemijama. Venecijanski karneval je stariji, prvi zapisi govore o 1162. godini, ali puna dva veka – od pada Mletačke republike 1797. do 1979. nije održavan.

Palio di Siena, jedinstvena trka konja u centru ovog drevnog italijanskog grada (kojoj sam imao prilike da prisustvujem 2009) – postoji od 1656. ali je više puta prekidan u periodima ratova i pandemja. Oktoberfest u Minhenu održava se od 1810. ali je takođe više puta izostao zbog ratova kao i tokom pandemije korona virusa.

Kada mi je Elena Ljiljanić, neumorna direktorka Radio Tivta koja mi svake godine otkrije po neku tajnu Boke, predložila da ove godine ispratim Fašinadu – nisam se dvoumio.

Milan, vlasnik firme koja organizuje vožnje brodicama za turiste čeka nas u maloj marini na kraju Perasta odakle tačno u 18.15 minuta krećemo ka povorci čamaca koja je ove godine organizovana po 575. put.

Kakva su pravila

Fašinada danas obeležava sećanje na izgradnju i predstavlja jedini način održavanja otoka.

Male barke pune se kamenjem i kite granama jablana. Procesija barki krenula je u smiraj dana, sa Pošova od zadnje kuće u Perastu (u pravcu Kotora) i polako veslala uz obalu. Čamci su vezani jedan za drugi pa otud i naziv manifestacije (od italijanskog: fasciare – povezati).

Postoji utvrđen red brodica: prva barka nosila je pevače obučene u narodnu nošnju i lokalnog župnika don Antu, a zatim slede ostale peraške barke kao i barke okolnih mesta. Put kojim povorka barki ide prema ostrvu simbolizuje teške dane turske okupacije Boke od Risna do Herceg Novog.

Bugarštice

Pevaju se lokalne pesme, poznate kao “bugarštice”.Pevači počinju pesmu Oj, vesela veselice, od Pošova do Pjace Sv. Nikole a kada skrenu prema ostrvu peva se Dvoje mi drago zaspalo.

Foto: Robert Čoban

Kada se dođe do drugog kraja gradića, barke naglo skreću prema otoku, praveći “veru” (krug), i kada stignu do otoka bacaju prilično veliko kamenje u more. Posle toga svaki čamac svojim putem ide kući. Mi smo se zadržali oko jedan sat na ovom živopisnom ostrvu, razgovarali sa don Antom, meštanima, učesnicima Fašinade ali i oduševljenim turistima. Obišao sam i oko oltara i u malom otvoru sa njegove zadnje strane napipao kamen – hrid od koje je prema predanju ostrvo nastalo.

Običaj da se barke kite zelenilom nastao je 1921. Na fašinadi nema zastava a zato što se, prema drevnim običajima, zastave skidaju posle zalaska sunca i nikada se ne viju noću.

Predanje 

Najmanji broj barki zabeležen je 1909. svega dve, a najveći 1973. kada ih je u povorci bilo 50. Na ovogodišnjoj 575. Fašinadi bilo je ukupno 15 brodica.

Predanje kaže da su 22. jula 1452. godine braća Martešić su, sa svog broda, opazili da kraj hridi pluta slika Gospe. Doneli je u Perast u Crkvu Svetog Nikole ali je prema predaju sledećeg jutra ona osvanula ponovo na hridi. U međuvremenu se jedan od braće ribara razboleo i isto tako čudom ozdravio.

Pomorci su ovo shvatili kao znak i želju božiju da se kult Gospe poštuje u njihovom gradu. Zato su rešili da baš tu, u sred mora, sagrade crkvu.

Kako je napravljeno ostrvo

Trebalo je prvo napraviti mesto za crkvu, pa su počeli da prave ostrvo. Dovukli su stare jedrenjake i stotinak ugradili u temelje, a zatim čamcima dovlačili i kamene gromade.

Peraštani su tokom vekova, nasipanjem kamenja i potapanjem starih jedrenjaka, nastavili da povećavaju površinu ostrva. Do početka 17. veka potopljeno je stotinak brodova, među kojima je bilo i zarobljenih turskih lađa. Do 1603. godine ostrvo je dobilo svoju konturu, a zatim je sagrađena mala kapela u kojoj je postavljena ikona Gospe.

Veća crkva sagrađena je 1630. ali je bila oštećena u zemljotresu 1667. Posle ovog zemljotresa barokna crkva je obnovljena uz dogradnju kapele sa osmougaonnom kupolom, u kojoj se nalazi glavni oltar. Okrugli zvonik, jedinstven po obliku na Jadranu, strukturu najverovatnije duguje odbrambenoj ulozi. U zemljotresu 1979. crkva je ponovno oštećena, ali je sanirana.

Odredbe ceremonijala

U prošlosti je bilo kažnjivo ako se neko ne bi odazvao, odnosno ne bi izveo barku iz mandraća i bio deo ovog drevnog običaja. Bila je to obaveza svakog Peraštanina.

Po starim odredbama ceremonijala, 21. jula uveče po Perastu bi se oglasila kapetanova naredba da se niko ne sme udaljiti izvan grada, pod pretnjom kazne od pet dukata. Sve barke, velike i male, morale su da pođu na Fašinadu. Onaj ko nije imao svoju barku mogao je ići sa nekim drugim. Jedan od prokuratora na ostrvu izbrojao bi barke. Fašinadi prema tradiciji prisustvuju samo muškarci dok žene ostaju u gradu kako bi čuvale kuće. Fešta se završava večerom u Perastu. Kada smo se oko 22.00 časa vraćali kući u jedno od konoba zatekli smo don Antu sa pevačima u veselom raspoloženju kako pevaju bokeljske i dalmatinske melodije.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!