Povorka brodova koja se od Perasta do Gospe od Škrpjela 22. jula svake godine organizuje od 1452. nije prekidana ni za vreme ratova i pandemija što je čini najdugovečnijom manifestacijom u Evropi
Smatra se da je Fašinada najstarija manifestacija u Evropi koja od 1452. nije preskočena nijedne godine – ni u ratovima ni u epidemijama. Venecijanski karneval je stariji, prvi zapisi govore o 1162. godini, ali puna dva veka – od pada Mletačke republike 1797. do 1979. nije održavan.
Palio di Siena, jedinstvena trka konja u centru ovog drevnog italijanskog grada (kojoj sam imao prilike da prisustvujem 2009) – postoji od 1656. ali je više puta prekidan u periodima ratova i pandemja. Oktoberfest u Minhenu održava se od 1810. ali je takođe više puta izostao zbog ratova kao i tokom pandemije korona virusa.
Kada mi je Elena Ljiljanić, neumorna direktorka Radio Tivta koja mi svake godine otkrije po neku tajnu Boke, predložila da ove godine ispratim Fašinadu – nisam se dvoumio.
Milan, vlasnik firme koja organizuje vožnje brodicama za turiste čeka nas u maloj marini na kraju Perasta odakle tačno u 18.15 minuta krećemo ka povorci čamaca koja je ove godine organizovana po 575. put.
Kakva su pravila
Fašinada danas obeležava sećanje na izgradnju i predstavlja jedini način održavanja otoka.
Male barke pune se kamenjem i kite granama jablana. Procesija barki krenula je u smiraj dana, sa Pošova od zadnje kuće u Perastu (u pravcu Kotora) i polako veslala uz obalu. Čamci su vezani jedan za drugi pa otud i naziv manifestacije (od italijanskog: fasciare – povezati).
Postoji utvrđen red brodica: prva barka nosila je pevače obučene u narodnu nošnju i lokalnog župnika don Antu, a zatim slede ostale peraške barke kao i barke okolnih mesta. Put kojim povorka barki ide prema ostrvu simbolizuje teške dane turske okupacije Boke od Risna do Herceg Novog.
Bugarštice
Pevaju se lokalne pesme, poznate kao “bugarštice”.Pevači počinju pesmu Oj, vesela veselice, od Pošova do Pjace Sv. Nikole a kada skrenu prema ostrvu peva se Dvoje mi drago zaspalo.
Kada se dođe do drugog kraja gradića, barke naglo skreću prema otoku, praveći “veru” (krug), i kada stignu do otoka bacaju prilično veliko kamenje u more. Posle toga svaki čamac svojim putem ide kući. Mi smo se zadržali oko jedan sat na ovom živopisnom ostrvu, razgovarali sa don Antom, meštanima, učesnicima Fašinade ali i oduševljenim turistima. Obišao sam i oko oltara i u malom otvoru sa njegove zadnje strane napipao kamen – hrid od koje je prema predanju ostrvo nastalo.
Običaj da se barke kite zelenilom nastao je 1921. Na fašinadi nema zastava a zato što se, prema drevnim običajima, zastave skidaju posle zalaska sunca i nikada se ne viju noću.
Predanje
Najmanji broj barki zabeležen je 1909. svega dve, a najveći 1973. kada ih je u povorci bilo 50. Na ovogodišnjoj 575. Fašinadi bilo je ukupno 15 brodica.
Predanje kaže da su 22. jula 1452. godine braća Martešić su, sa svog broda, opazili da kraj hridi pluta slika Gospe. Doneli je u Perast u Crkvu Svetog Nikole ali je prema predaju sledećeg jutra ona osvanula ponovo na hridi. U međuvremenu se jedan od braće ribara razboleo i isto tako čudom ozdravio.
Pomorci su ovo shvatili kao znak i želju božiju da se kult Gospe poštuje u njihovom gradu. Zato su rešili da baš tu, u sred mora, sagrade crkvu.
Kako je napravljeno ostrvo
Trebalo je prvo napraviti mesto za crkvu, pa su počeli da prave ostrvo. Dovukli su stare jedrenjake i stotinak ugradili u temelje, a zatim čamcima dovlačili i kamene gromade.
Peraštani su tokom vekova, nasipanjem kamenja i potapanjem starih jedrenjaka, nastavili da povećavaju površinu ostrva. Do početka 17. veka potopljeno je stotinak brodova, među kojima je bilo i zarobljenih turskih lađa. Do 1603. godine ostrvo je dobilo svoju konturu, a zatim je sagrađena mala kapela u kojoj je postavljena ikona Gospe.
Veća crkva sagrađena je 1630. ali je bila oštećena u zemljotresu 1667. Posle ovog zemljotresa barokna crkva je obnovljena uz dogradnju kapele sa osmougaonnom kupolom, u kojoj se nalazi glavni oltar. Okrugli zvonik, jedinstven po obliku na Jadranu, strukturu najverovatnije duguje odbrambenoj ulozi. U zemljotresu 1979. crkva je ponovno oštećena, ali je sanirana.
Odredbe ceremonijala
U prošlosti je bilo kažnjivo ako se neko ne bi odazvao, odnosno ne bi izveo barku iz mandraća i bio deo ovog drevnog običaja. Bila je to obaveza svakog Peraštanina.
Po starim odredbama ceremonijala, 21. jula uveče po Perastu bi se oglasila kapetanova naredba da se niko ne sme udaljiti izvan grada, pod pretnjom kazne od pet dukata. Sve barke, velike i male, morale su da pođu na Fašinadu. Onaj ko nije imao svoju barku mogao je ići sa nekim drugim. Jedan od prokuratora na ostrvu izbrojao bi barke. Fašinadi prema tradiciji prisustvuju samo muškarci dok žene ostaju u gradu kako bi čuvale kuće. Fešta se završava večerom u Perastu. Kada smo se oko 22.00 časa vraćali kući u jedno od konoba zatekli smo don Antu sa pevačima u veselom raspoloženju kako pevaju bokeljske i dalmatinske melodije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zahvaljujući argumentima građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
