„Lavirint devedesetih“ je naziv izložbe koja je stalna, pa je prostor u centru Beograda gde je postavljena već nazvan "Muzej devedesetih". Njeni autori pozivaju na preispitivanje: da li smo još uvek zarobljeni u deceniji koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima
Stalna postavka izložbe „Lavirint devedesetih“ otvorena je od utorka, 3. juna, svakodnevno od 10 do 20 sati u prostoru Fondacije M90, u Kneza Miloša 3 u Beogradu. Autori izložbe su Dubravka Stojanović, Igor Štiks i Dejan Ubović.
Pre dve godine „Lavirint devedesetih“ realizovan je kao pilot izložba u Prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu, zatim u Sarajevu u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine gde ju je posetilo više od 6000 posetilaca, a nedavno i u Podgorici, u Modernoj galeriji, gde će biti otvorena do 13. septembra.
Zahvaljujući ovoj izložbi, prostor u Kneza Miloša 3, u blizini Narodne i Gradske skupštine, nov je izložbeni prostor u Beogradu.
Kako je, pored svetonazora gradske vlasti i Ministarstva kulture Fondacija M90 uspela da dobije prostor u centru, i da organizuje stalnu postavku o devedesetim?
Formalni nismo muzej
Dubravka Stojanović za „Vreme“ kaže da još uvek prostori mogu da se iznajme a da se ne zavisi od grada ili države. Dve godine su ga tražili, jer je bilo potrebno da pored izložbenog dela imaju i prostor za tribine, debate, konferencije… To nije bilo lako naći i neverovatna je sreća da se „predivna kuća Čedomilja Mijatovića našla na tržištu.“
„Kuća je stara 150 godina, pripadala je značajnom srpskom političaru i njegovoj ženi Elodiji, Britanki koja je osnovala Srpsko-britansko društvo. Napisala je i istoriju Srbije! Vrlo neobični ljudi“, kaže Stojanović.
S obzirom da će u njemu biti prezentovana uvek ista tema, Devedesete, o ovom prostoru se govori kao o „muzeju devedesetih“.
„Formalno nismo muzej, već stalna postavka ’Lavirint devedesetih’. Verujemo da je takva postavka neophodna baš u Beogradu, iako je izložba posle Beograda bila u Sarajevu, a ove godine je i u Podgorici. Sa svakom novom izložbom se postavka menja i unapređuje, pronalazimo nove eksponate, ukidamo one koji nisu jasno prenosili poruku koju smo želeli“, objašnjava Dubravka Stojanović.
Sagledavanje devedesetih
Cilj „Lavirinta devedesetih“ je pokretanje novog procesa sagledavanja decenije koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno), a čije posledice osećamo i danas, možda više nego ikad.
Postavka postavlja pitanje da li smo, kao pojedinci, ali pre svega i kao društvo, uopšte izašli iz lavirinta u koji smo upali početkom 90ih.
Koristeći lavirint kao metaforu zaglavljenosti, posetioci izložbe susreću se sa sobama koje su tematski podeljene na ključne segmente koji su obeležili devedesete godine prošlog veka – obmana, nasilje, tranzicija, ali i humor, nepristajanje, noćni život, fragmenti sreće.
Ova izložba je pokušaj da devedesete budu prikazane drugačije, slojevito i kompleksno – i za one koji su devedesete proživeli i za one koji ih tek upoznaju. Ona otvara prostor za nova pitanja, za regionalno razumevanje i drugačiji javni razgovor o nasleđu devedesetih.
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
