Za 52. „Ex Teatar“ Fest“ u Pančevu besplatne ulaznice planule su za tren oka, što po ko zna koji put ukazuje da je Pančevcima potrebno pozorište
U Pančevu u petak počinje 52. Ex Teatar Fest. Održava se u dvorani „Apolo“ Doma omladine. Ulaz na sve programe je besplatan, a karte su podeljene još početkom nedelje što govori o najmanje dve stvari: o kvalitetu ovogodišnje selekcije, i o potrebi Pančevaca za pozorištem.
Simona Stanković, selektorka festivala, kaže za „Vreme“ da „Pančevci imaju naviku da idu u pozorište, to im je deo kulture življenja. Pokazatelj je činjenica da su sve karte za Ex Teatar Fest podeljene za četiri dana. Mislim da je sada pravo vreme da Pančevo dobije svoj ansambl – svoje pozorište“.
Naglašava da uslova imaju, da je dvorana „Apolo“ skoro rekonstruisana i u svakom pogledu opremljena za pozorišne predstave, dok u samom Domu omladine ima još jedna sala koju takođe koriste za pozorišna i muzička događanja.
„A da Pančevcima treba pozorište, najbolji dokaz su gostujuće predstave – sala je uvek krcata. I zato, kao što je krilatica ovogodišnjeg festivala ’Na krilima reči’ –mislim da na krilima Doma omladine možemo da napravimo pravi profesionalni repertoar“.
Dokaz da je Pančevcima potrebno pozorište je i činjenica da Ex Teatar postoji evo već 52 godine, a da im osmišljavanje i realizacija repertoara ne bi bio problem, dokazuje ovogodišnja festivalska selekcija.
Festival ima sedam predstava, a otvara ga poetsko-muzička predstava Čeznem da vam kažem Mikija Damjanovića glumca Beogradskog dramskog pozorišta. Dolazi i Srpsko pozorište u Budimpešti sa predstavom Duh je naša domovina o Danilu Kišu kroz kolaž njegovih tekstova. Nikola Rakočević, glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u monodrami Recite mi nešto o sebi odgovara na to pitanje koje poslodavci postavljaju svakom ko konkiriše za posao.
Poslednjeg dana festivala, u nedelju, na programu je plesna predstava Na koncu Mine Ćirić o četiri marionete koje postaju svesne niti koje kontrolišu njihove živote. Na programu su i predstave Veliki inkvizitor koja je nastala po motivima romana Braća Karamazovi Dostojevskog, i monodrama Nina Nikoline Vujović, priča o strahu i nesigurnosti, o samopouzdanju, o krhkim emocijama.
Dakle, svi uslovi za pozorišnu scenu u Pančevu su tu, potrebno je samo da je odobre oni koji o tome odlučuju.
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Fotografije međunarodnih fotoreportera biće pokazane na izložni „Ukrajina: Ljubav i rat“, kako bi svedočile o posledicama desetogodišnjeg rata u Ukrajini
Na sednici Saveta za srpski jezik predloženo je da lektori portala lektorišu hrvatske vesti, da RTS reprizira seriju „Vuk Karadžić“ i da se kod Narodne biblioteke proveri šta je sa srpskim knjigama štampanim latinicom
„Ćirilica je i naša, nije samo njihova – onih koji je koriste u maniru ’zavadi, pa vladaj’ da nas razdvajaju i više nego što smo već, jadni, usamljeni i prestravljeni onim da ko nije s nama/njima taj je protiv nas/njih“, kaže urednica edicije „AzBučni red“ koja godinama promoviše ćirilicu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
