Podrška koju je režim Aleksandra Vučića dobio iz Moskve i Vašingtona tokom neviđenog talasa protesta kvari suludu priču da neko „spolja“ ruši Vučića. Naprotiv, taj posao narod mora da obavi sam
Marketinška ideja Aleksandra Vučića da baš Srbija ugosti blokbaster-sastanak između Donalda Trampa i Vladimira Putina uopšte nije zaumna.
Ne postoji država na svetu gde tzv. Zapad i tzv. Istok imaju sličnije ciljeve nego što je to Srbija.
Zajednička tim ciljevima je apsolutna podrška Aleksandru Vučiću.
Dok Vučić i njegovi tabloidni kerberi po cele božije dane trabunjaju o rušenju vlasti „spolja“, o uplitanju „stranih službi“, „ustaških blokadnih kuharica“ i podmetanju klipova u točkove inače nezadrživog srpskog BDP-a – Vučić je u par sati, sa najvišeg mesta, dobio direktnu podršku iz Moskve i Vašingtona.
Istupi Marije Zaharove i Ričarda Grenela naravno da nemaju veze sa interesima Srbije već supersila koje ovi zastupaju. I, u slučaju Grenela, sa sopstvenim džepom pošto je on neka vrsta makroa za dil Trampovog zeta oko poklanjanja Generalštaba.
Njihov rečnik je samo eho Vučićeve propagande, o tome kako neki nasilnici, rukovođeni spolja, hoće da parališu Srbiju i preotmu vlast.
Kraj nekih iluzija
Građani Srbije, makar i oni rusofilni, iz Moskve nisu ni mogli da očekuju bogzna kakvu podršku demokratskim naporima u Srbiji. Ta u Moskvi ljudi koji se usude da kritikuju režim završe u gulagu ili volšebno popiju otrov ili padnu sa petog sprata.
Ali, iluzije su valjda do sada izgubili i oni koji decenijama pričaju da sa zapada, iz Amerike i EU, duva vetar demokratije na kojem i Srbija treba da jezdi.
Ako je toga ikad i bilo, u pitanju je davno prošlo vreme. Danas Vučića dvore u Vašingtonu, Berlinu i Parizu, hvale ga kao „faktor stabilnosti“ dok im nutka predavanje Kosova, granate za Ukrajinu, litijum, tendere i milijarde evra narodnih para za borbene avione.
Demokratija, institucije, sloboda – sve ono što na Zapadu uprkos talasu populizma i dalje postoji – u Srbiji se tretira kao efemerno, kao smetnja dilovima sa Vučićem
Što nas vraća previše izlizanom citatu da ne moraju oni, Zapadnjaci, da žive u Srbiji, pa i što bi ih bilo briga.
To možda nije loše
Ima nekoliko godina da mi je švajcarski novinar Andreas Ernst, čovek koji je dugo živeo u Srbiji i koji voli Srbiju, rekao: „Ljudi u Srbiji izgubili su saveznike spolja. (…) Jasno mi je koliko je teško da dođe do promena. Ali, na posletku, spas može da dođe samo iz Srbije.“
To je tako tačno i nosi važnu pouku – nikada nije bilo besmislenije da se kritičari Vučićeve vlasti dele na rusofile i evropejce, na kosovske zavetnike i zagovornike NATO, na tradicionaliste i liberale. Svi su u istom čamcu i imaju samo jedni druge.
Na kraju, to možda nije ni loše. Kad jednom režim padne, narod Srbije neće dugovati ništa nikome spolja.
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
