Tektonski poremećaji dešavaju se u funkcionisanju kućnog budžeta običnog čoveka u Srbiji koji ovih dana sluša najmoćnijeg sugrađanina – predsednika države Aleksandra Vučića.
On već treću ili četvrtu nedelju lupa glavu, znoji se pred kamerama i nervozno briše naočare jer zbog dodatnih, kako ih zovu, sekundarnih sankcija Amerike NIS-u može da „bude uništen ceo bankarski sistem Srbije“. Govori kako Narodna banka Srbije iz dana u dan radi na „sopstveni rizik“, kao i da to „nije pitanje samo jedne kompanije, već cele zemlje“.
U to neko slično vreme i sve privatne banke u kojima dobijamo platu, čuvamo novac i plaćamo kredite, prestaju da se oglašavaju. Odbijaju da odgovore na najbitnije novinarsko pitanje – da li ste nastavili da poslujete sa NIS-om? Jer ako Amerikanci preko noći uvedu te sekundarne sankcije, ove banke su ga nagrabusile jer im preti potpuni kolaps. Iako ćute, jasno je – neke i dalje rade sa Rusima.
Psiho miks
Naravno da će od svega toga ljudi da se izbezume. Sve što imaju mahom je u tim bankama, a još i kada čuju da bi dinar mogao da se strmoglavi i da njihove plate neće vredeti ni cvonjka… Ovaj psihotični miks – predstavnici režima koji u izgled stavljaju apokaliptične scenarije, daju neke imaginarne rokove, hvataju se za glavu pre nego što ulivaju nadu, sa bankama koje se sa sve našim parama obavijaju u veo šutnje – kod ljudi stvara psihozu i paniku.
Na koga da se oslone? Na ideju velike i snažne države, koja će ih zaštititi ako se sve njihovo samouništi kod privatnika? Ili na privatni kapital, koji ne daje nikakve odgovore svojim klijentima?
Naravno da je i razum pojedinaca otišao pod sankcije.
Režim možemo da promenimo, banku ne moramo
Ljudi ne treba da brinu barem o jednoj stvari. Režim su, više nego ikada do sada, građani Srbije već odlučili da menjaju. Samo je pitanje trenutka, a miris pobede već se oseća.
Ali, banku svakako ne moraju. Jasno je da strani kapital neće rizikovati. Sve podružnice banaka u Srbiji dobile su jasna uputstva od svojih centrala iz inostranstva da se odmah izvuku iz bilo kakvog dila sa NIS-om pre nego što bi mogle da ih pogode sekundarne sankcija. Naravno da strani kapital neće pod „Vučićev rizik“, pitanje je samo zašto to tako ne komuniciraju sa svojim klijentima.
To što će banke do poslednjeg trenutka raditi sa NIS-om, pokazuje samo koliko su i stranci primorani da posluju u Srbiji sa polu-državnom firmom. Mnogi su joj dali kredite, po prilično povoljnim uslovima, pa sada pokušavaju barem deo toga da povrate, u slučaju da se kompanija raspadne. U pitanju su, znači, njihove pare, ne i direktno naše.
Ako država zaista želi da ljudi prestanu da paniče i jure evre po menjačnicama, mora da obustavi predizbornu kampanju predratnog stanja i jednom bude odgovorna i iskrena. Recite narodu otvoreno – koji je rok za novi talas sankcija? Da li on uopšte postoji?
