Prva epizoda šeste sezone serije Crno ogledalo govori o menadžerki Džoan, čiji se život pretvori u pakao kada se ispostavi da sve što joj se događa u roku od par sati dospeva u rijaliti program “Džoan je grozna”, gde nju igra Salma Hajek. Džoan je, naravno, predstavljena na najgori mogući način, a ispostavlja se da je nehotice dala pristanak striming platformi da prikuplja podatke sa njenog telefona i od toga promptno pravi scenario. Ali, da bi sve to moglo u kratkom roku da se prikaže potrebna je veštačka inteligencija. Ubrzo Džoan otkriva da nju ne igra prava Salma Hajek, već da je glumica, takođe, neupućeno potpisala ugovor da njen lik može da se koristi kako se producentu prohte. Onda njih dve kreću u akciju i ruše ceo sistem koji počiva na super moćnom kvantnom kompjuteru. Od svega ovoga nerealno je samo ovo na kraju.
U realnosti, ova epizoda izazvala je ogromnu pažnju u Holivudu i često je pominjana tokom aktuelnog štrajka filmskih radnika. Naime, rasprostranjen je i prilično osnovan strah da bi u budućnosti veliki studiji mogli mnoge žive ljude da zamene proizvodima veštačke inteligencije, kako glumce, tako i scenariste i ostale koji učestvuju u snimanju. Filmski radnici smatraju da ta oblast mora pod hitno da se uredi, jer tehnologija napreduje znatno brže nego zakoni.
Srbija ima svoje ružičasto ogledalo, na kojem se najavljuje serijal koji će koristiti veštačku inteligenciju za animiranje likova političara koji na ekranu izgovaraju stvari koje u životi ne bi, što bi, valjda, trebalo da nas nasmeje. Za sada su akteri isključivo opozicioni političari, kojima kao i mnogima od nas ova satira uopšte nije duhovita. Biće da nije zabavila ni predsednika republike, koji je javno pozvao nadležne državne organe da preispitaju legalnost ovakvih programa. Izgleda da organi nisu pronašli ništa sporno budući da televizija Pink ne odustaje od reklamiranja serijala, emitujući i dalje već pomenute klipove sa opozicionim političarima u glavnoj (i jedinoj) ulozi.
Veštačka inteligencija nas je, baš kao i fiktivnu Džoan, naprosto zatekla. Ne postoje zakonske osnove za zabranu satiričnih sadržaja, kao što ni Mićku nije zabranjeno da imitira političare, pre svega one najmoćnije. Koliko je satira uspešna, to je već stvar ukusa ili političkog opredeljenja. Ali, od ovakve (zlo)upotrebe veštačke inteligencije mogao bi da nas zaštiti upravo Holivud. Ako se tamošnji filmski radnici izbore za zaštitu lika i glasa, odnosno ako svako od nas postane “autor” svog lika i glasa, onda bismo mogli da se zaštitimo Zakonom o autorskim pravima koji ume da bude vrlo rigorozan. Naravno, tu treba biti pažljiv i razlikovati dokumentovanje od animiranja. Snimiti nekoga u prekršaju i dalje je društveno prihvatljivo, ali animirati ga bez pristanka ne bi trebalo da bude. Ukratko, veštačka inteligencija ne sme se koristiti za falsifikovanje i lažiranje, baš kao što to nismo smeli da radimo ni sa fotokopir aparatima ili laserskim štampačima.
Koliko se brzo stvari menjaju u ovoj oblasti ukazuje nam i to da je Vlada Srbije pre samo par meseci, u junu, usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije koja je za cilj imala da makar malo uredi tu oblast, uključujući i neke etičke principe. Ali, Strategija je neobavezan dokument i namenjena je pre svega naučnim institucijama od kojih se očekivalo da budu nosioci tog razvoja.
Donošenje zakona koji bi uredili korišćenje veštačke inteligencije najavljuje se i u EU i u Srbiji. Što pre, to bolje, ali ti zakoni teško da će sprečiti širenje lažnih sadržaja na društvenim medijima, budući da društveni mediji takođe nisu sasvim zakonski regulisani, a postoje mnogo duže. Uostalom, ne sumnjajte da će veštačka inteligencija umeti da nađe rupe u svakom zakonu, ako to od nje budemo tražili. Šta mislite, hoćemo li?
