Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da u Beogradu „iz bezbednosnih razloga“ neće biti organizovane novogodišnje proslave. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će se založiti da se Ćacilend do Nove godine makne sa Bulevara kralja Aleksandra.
Pa zašto baš sada, pred praznike!? Šta će onda ostati stranim turistima koji dolaze u glavni grad Srbije da se dive zimskim čarolijama? Ništa ove godine nema od Harisa Džinovića, Marije Šarifović, Sandre Afrike, Željka Joksimovića, Ace Lukasa…
Još su i ulice mršavo ukrašene kao nikad do sada, eno ih onih šarenih kišobrana što nekako depresivno svetle nad Kralja Milana.
Ne treba sklanjati ove bele šatore, naprotiv, od Terazija, preko Trga Nikole Pašića, pa do Takovske sve do Svetog Jovana treba da se zabeli od platnenih čardaka.
Turistička atrakcija
Kad već naprednjačko šatorsko naselje od aprila opstaje ispred Narodne skupštine, pa je kasnije opasano i dvostrukom metalnom ogradom, postavljene su barijere na ulicama, čak i kontrolna kućica, onakva kakve imaju neki granični prelazi, u šatore je sprovedana struja, naselje ima i svoje ozvučenje i obezbeđenje koje obezbeđuje uniformasana policija, zašto se sada ne bi lepo ukrasilo pred praznike?
Ovo eksteritorijalno utvrđenje posred grada u kome ne važe zakoni Republike Srbije trebalo bi na sva zvona reklamirati kao jedinstvenu pojavu u svetu i uvrstiti u zvanične turističke ponude Srbije.
Ćacilend bi na CNN-u i drugde trebalo reklamirati kao „srpski Vatikan“ – državu u državi sa sopstvenom vojskom i stanovnicima, sigurno bi se našao i neki pop-dobrovoljac da tu sa blagoslovom lično patrijarha Porfirija obavlja svetu liturgiju; kao unikatnu „partijsku paravojnu bazu“ na tlu jedne suverene evropske zemlje; kao radno mesto na otvorenom opštinskih službenika; kao divlji kamp za studente koji vole boravak u prirodi, možda je opstala u Pionirskom parku i ona biblioteka pomalo zaboravljenog Miloša Pavlovića.
Samo bi trebalo malo povećati broj mobilnih toaleta.
Ulaznica, kuvana rakija i pljeskavica
Turističke agencije bi mogle da se dogovore sa rukovodiocima Ćacilenda da se strancima odobri ulaz, pošto je srpskim državljanima zabranjen, za, recimo 30 evra po osobi i u cenu se uračuna jedna kuvana rakija i pljeskavica.
Posetiocima bi se obezbedio razgovor sa pravim pravcatim kriminalcima, pa i onima osuđenim ili optuženim za ubistva i druga najteža krivična dela sa sve prevodiocima za bugarski i engeski.Tu bi bili i funkcioneri Srpske napredne stranke da informišu goste iz inostrtanstva o tome kako je Vučić pobedio obojenu revolucije. Da su se na vreme setili, mogli su da štampaju dajdžest njegovog budućeg svetskog bestselera na ruskom, engleskom i nemačkom i dele ga za džabe. Možda i za to ima još vremena.
U eksluzivnu ponudu valjalo bi uvrstiti „noć u Ćacilendu“ za 100 evra po poljskom krevetu i uračunatim doručkom.
Praznične predstave za decu i odrasle
Za strane turiste mogli bi tokom zimskih praznika da se izvode i performansi. Recimo „Kako poslanici pretiti klanjem“, ili „Razbijanje kamere televizijskoj ekipi“. Policija bi statirala, kao što to i inače čini.
Sve u svemu, dragi naprednjaci, opametite se. Ne dirajte Ćacilend pred praznike. Dovedite Božić Batu, delite tamo novodišnje paketiće svojoj deci, organizujte vašar, što i inače tako dobro radite, neka trešte narodnjaci, neka se vrte volovi na ražnju.
Iskoristite praznična slavlja, komercilazujte ga, da nešto uđe i u beogradsku kasu, obezbedite nezavisno finansarenje za batinaše koji su tu zaposleni i povećajte dnevnice opštinskim službenicima koji tu i po zimi dežuraju u smenama.
I Šapiću, bez brige, „bezbednosni razlozi“ ne važe za Ćacilend, njega čuva sva državna sila.
