Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da u Beogradu „iz bezbednosnih razloga“ neće biti organizovane novogodišnje proslave. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će se založiti da se Ćacilend do Nove godine makne sa Bulevara kralja Aleksandra.
Pa zašto baš sada, pred praznike!? Šta će onda ostati stranim turistima koji dolaze u glavni grad Srbije da se dive zimskim čarolijama? Ništa ove godine nema od Harisa Džinovića, Marije Šarifović, Sandre Afrike, Željka Joksimovića, Ace Lukasa…
Još su i ulice mršavo ukrašene kao nikad do sada, eno ih onih šarenih kišobrana što nekako depresivno svetle nad Kralja Milana.
Ne treba sklanjati ove bele šatore, naprotiv, od Terazija, preko Trga Nikole Pašića, pa do Takovske sve do Svetog Jovana treba da se zabeli od platnenih čardaka.
Kad već naprednjačko šatorsko naselje od aprila opstaje ispred Narodne skupštine, pa je kasnije opasano i dvostrukom metalnom ogradom, postavljene su barijere na ulicama čak i kontrolna kućica, onakva kakve imaju neki granični prelazi, u šatore je sprovedana struja, naselje ima i svoje ozvučenje i obezbeđenje koje obezbeđuje uniformasana policija, zašto se sada ne bi lepo ukrasilo pred praznike?
Ovo eksteritorijalno utvrđenje posred grada u kome ne važe zakoni Republike Srbije trebalo bi na sva zvona reklamirati kao jedinstvenu pojavu u svetu i uvrstiti u zvanične turističke ponude Srbije.
Ćacilend bi na CNN-u i drugde trebalo reklamirati kao „srpski Vatikan“ – državu u državi sa sopstvenom vojskom i stanovnicima, sigurno bi se našao i neki pop-dobrovoljac da tu sa blagoslovom lično patrijarha Porfirija obavlja svetu liturgiju; kao unikatnu „partijsku paravojnu bazu“ na tlu jedne suverene evropske zemlje; kao radno mesto na otvorenom opštinskih službenika; kao divlji kamp za studente koji vole boravak u prirodi, možda je opstala u Pionirskom parku i ona biblioteka pomalo zaboravljenog Miloša Pavlovića.
Samo bi trebalo malo povećati broj mobilnih toaleta.
Turističke agencije bi mogle da se dogovore sa rukovodiocima Ćacilenda da se strancima odobri ulaz, pošto je srpskim državljanima zabranjen, za, recimo 30 evra po osobi i u cenu se uračuna jedna kuvana rakija i pljeskavica.
Posetiocima bi se obezbedio razgovor sa pravim pravcatim kriminalcima, pa i onima osuđenim ili optuženim za ubistva i druga najteža krivična dela sa sve prevodiocima za bugarski i engeski.Tu bi bili i funkcioneri Srpske napredne stranke da informišu goste iz inostrtanstva o tome kako je Vučić pobedio obojenu revolucije. Da su se na vreme setili, mogli su da štampaju dajdžest njegovog budućeg svetskog bestselera na ruskom, engleskom i nemačkom i dele ga za džabe. Možda i za to ima još vremena.
U eksluzivnu ponodu valjalo uvrstiti „noć u Ćacilendu“ za 100 evra po poljskom krevetu i uračunatim doručkom.
Za strane turiste mogli bi tokom zimskih praznika da se izvode i performansi. Recimo „Kako poslanici pretiti klanjem“, ili „Razbijanje kamere televizijskoj ekipi“. Policija bi statirala, kao što to i inače čini.
Sve u svemu, dragi naprednjaci, opametite se. Ne dirajte Ćacilend pred praznike. Dovedite Božić Batu, delite tamo novodišnje paketiće svojoj deci, organizuje vašar, što i inače tako dobro radite, neka trešte narodnjaci, neka se vrte volovi na ražnju.
Iskoristite praznična slavlja, komercilazujte ga, da nešto uđe i u beogradsku kasu, obezbedite nezavisno finansarenje za batinaše koji su tu zaposleni i povećajte dnevnice opštinskim službenicima koji tu i po zimi dežuraju u smenama.
I Šapiću, bez brige, „bezbednosni razlozi“ ne važe za Ćacilend, njega čuva sva državna sila.
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
