Kratak predah: Državni vrh na testu
Štefan File, evropski komesar za proširenje EU, rekao je sekretarici da dođe tek krajem nedelje jer je čekajući ishod novog sastanka odložio diktiranje izveštaja o napretku pregovaračkih strana, Beograda i Prištine, u procesu sporazumevanja i s tim povezanih evropskih integracija. Poslaće izveštaj „tamo gde treba“ sa malim zakašnjenjem bilo ili ne bilo blagovesti s pregovora.
Prvo smo, da podsetimo, imali 11 dana pakla, pa zatim 96 sati užasa, a u trenutku nastajanja ovog teksta, utorak uveče, smeši nam se – 48 sati svadbe, jer da se tu nešto nije zgotovilo, ne bi bila pod hitno sazvana i deveta runda pregovora između Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom baronese Ketrin Ešton, koja je, ukoliko nas pamćenje ne vara, rekla posle neuspešne osme runde da je umorna od svega toga, ali je, izgleda, rešila da proba još ovaj put da bude – kuma.
Nada je trenutno ponovo postala jača od strepnje u redovima evroentuzijasta, a obrnuto je u redovima onih koji su se ponadali da je Srbija krenula istočnim putem u potrazi za „zlatnim runom.“
Čitalac je opet u prednosti u odnosu na autora ovog teksta jer će u četvrtak kada ovaj broj „Vremena“ bude u prodaji biti detaljno obavešten u kom pravcu ta stvar ide. Ali, za analizu naše stvarnosti, političkih manira, ćudi, običaja i prakse, možda je, dugoročno gledano, važnije ono što se događalo u periodu između osme runde i ovog novog kruga pregovora.
Posebno su, zbog mogućnosti novog, brzog zaokreta, razočarani oni koji su posle 12 dana pakla i užasa – s nekim danom pauze između ova dva opisa stanja državnih poslova – uzviknuli „znali smo“. To su oni koji su tvrdili da državni vrh nikad iskreno i nije bio privržen dogovoru s Prištinom i Evropom i kojima je, u kratkom predahu između kraha osme runde i mogućeg venčanja, i sam državni vrh ponudio obilje dokaza za tezu da vuk samo dlaku menja.
Tragove vučje ćudi pronalazili su, najpre, u obraćanju Tomislava Nikolića na jeremijadi u Ujedinjenim nacijama gde je sudove međunarodne pravde poistovetio sa Inkvizicijom, čime domaći „drveni advokati“ nisu bili zadovoljni pa su ukazali da je Inkvizicija za razliku od Haškog tribunala ipak bila neki uređeni sistem koji je poštovao pravila.
Lice vlasti: Dve škole mišljenja
Tu školu mišljenja, po kojoj su ovi novi oni stari, najdoslednije zastupa „zvezda vodilja“ kruga oko „Peščanika“, koja je u uvodu radijske emisije, emitovane u petak, rekla sledeće:
„…Posle istorijskog ‘ne’ Briselu i Prištini vlast oličena u Vučiću, Nikoliću i Dačiću munjevitom brzinom je napravila zaokret od 180 stepeni. Stresli su sa sebe tanku skramu evropejstva koju su pabirčili prethodnih meseci i pokazali očnjake. Tomislav Nikolić je u UN održao sraman govor na kome bi mu pozavideli Šešelj i Milošević. Stavovi koje je tamo izrekao su naravno njegovi, međutim budući da nam je predsednik neobrazovan i polupismen čovek, stilski i stručno su ih upakovali njegovi savetnici kao što je Oliver Antić.
Ivica Dačić je otišao u Moskvu da se malo ogreje. Istog dana iz Rusije su nam stigle fotografije Vladimira Putina koji se igra u snegu sa svoja dva krasna psa i Putina koji se rukuje sa Dačićem. Na tim fotografijama se ne zna ko izgleda srećnije, bugarski ovčar, akita inu ili naš premijer. Ivicu Dačića je razgalio oproštaj koji je dobio od velikog slovenskog brata, oproštaj jer smo prethodnih meseci bili snishodljivi prema EU i zaboravili ko nam je jedini prijatelj na svetu. Raznežio ga je i Putinov pristanak da mimo svake logike i na štetu Rusije, u ime, kako kaže Dačić, privilegovanog prijateljstva dozvoli bescarinski uvoz manjeg kontingenta Fijatovih automobila.
Aleksandar Vučić je posebna priča. Prvi potpredsednik je frustriran i besan što svo njegovo imitiranje državnika pred zapadnim diplomatama, čitanje Maksa Vebera i ko zna koji sve umni i fizički napori – nisu urodili dobijanjem datuma od EU. Rešio je da se vrati starim oprobanim metodama: sili i ulici. …Organizuje miting u Novom Sadu, događanje naroda zabrinutog zbog cepanja Srbije od strane separatističke vojvođanske vlasti. U nekoliko poslednjih dana Aleksandar Vučić je zaigrao opasnu igru i pokazao svoju agresivnu i destruktivnu prirodu po kojoj podseća na svog političkog oca Vojislava Šešelja.“
Da je to stanje stvari potrajalo, možda bi i Vesna Pešić pala u iskušenje da nekako opozove i opovrgne svoju ocenu o Ivici Dačiću kao De Golu, ali, eto pregovori se nastavljaju, a to je, o želji da nastavi pregovore, tvrdila, ruku na srce, i naša pregovaračka strana pa je rano za bilo kakvo opovrgavanje.
Prevrtljivost: Oštri olovke i diži šatore
S druge strane, u nezgodnoj poziciji naći će se oni koji su krah pregovora videli kao bogomdanu stvar za Srbiju, konačno zbogom Evropi, pa su pod svoje dveri opet primili zabludelu decu oličenu u tri lica jednog državnog vrha – Nikolića, Dačića i Vučića. Nesebično su im pomagali u novosadskoj raciji na dobre običaje i pokazali da su za dom spremni, utoliko pre ako im se u tek zavrtelom političkom ruletu zadesi nekakva sinekura – od uredničkog do direktorskog radnog mesta.
I Vojislav Koštunica i njegovi bili su odahnuli, za kratko im je opala borbena gotovost, ali sada, kad ovi prevrtljivci, čas njihovi a čas naši, ponovo trče u Brisel, moraće opet da oštre olovke i pišu saopštenja, dok će fizički rad i napor oko podizanja šatora na Trgu republike da prepuste onima koji su se u toj akciji već isticali.
Dobro bre, majku mu, kad će sve to da se završi pa da – polegamo. Neće skoro. Sve strane u ovom sporu oko prirode vlasti i državnog vrha imaće još stotine dana da se nadgornjavaju bez obzira na to kako se završe pregovori i šta File izdiktira sekretarici.
Jer nekako nam izmiče suština – ovi što su sada na vlasti imaju dva lica, po jedno za svaku priliku što je ovaj put bilo lako uočiti jer su ih prikazali u kratkom vremenskom razmaku. Kod njih može i ovako i onako, narodski rečeno – drže i nož i pogaču. Ali, to je priroda svake vlasti. Ako vam se ne sviđaju ne glasajte za njih sledeći put kad tome dođe vreme. A mislim da nećemo dugo čekati.
