Različite aspiracije: Vrh i „zlatna sredina„
U ono vreme imali smo „dvojac bez kormilara“ a sad je došlo doba da se ta politička dosetka obrne: imamo kormilare bez dvojca. Takav rezultat, naime, pokazao je ovonedeljni sastanak, prvi zvanični, lidera DSS-a i SNS-a. Nikolić je video Koštunicu, ili obrnuto, a to se neće opevati kao kad je Pinki video Tita, jer se nije dogodilo ništa što bi opravdalo medijsku nervozu pred taj susret. Svako od njih će da kormilari svojim putem, ali neće biti u zajedničkom čamcu, osim ako ih neka poplava na to ne natera.
Ritualno su se složili oko toga da ova vlada ništa ne valja i da su neophodni vanredni izbori, ali nema te opozicije nigde u svetu koja se oko toga neće složiti.
Obe strane su ostale pri svojim stavovima o Evropi i Kosovu s tim što su stavovi Tomislava Nikolića, lidera SNS-a, u ovom trenutku mnogo bliži stavovima predsednika Srbije Borisa Tadića nego stavovima predsednika DSS-a Vojislava Koštunice, koji je, unapred, otpisao Evropu kao poželjnog partnera u odbrani državnog suvereniteta.
Teža je pozicija Tomislava Nikolića. Neke od anketa, rađenih, u suštini, u nevreme, daleko od bilo kakvih izbora osim u opozicionoj retorici, pokazuju da njegova stranka ima prednost nad DS-om, ali je pravo pitanje što bi bilo ko glasao za stranku koja se gura u već zauzeti prostor a da je svima jasno da su se ti ljudi preko noći presvukli. Deluju kao da su došli na maskenbal.
Ali, oni nemaju ambiciju da zabavljaju publiku, već da preuzmu lidersku poziciju, što će teško ići ako prodaju istu robu kao ovi što su već lideri. Koštunica se, sa druge strane, ne gura na čelo već u „zlatnu sredinu“ i tu poziciju donosi mu čak i diskretna doslednost u stavovima o Kosovu i evropskim poslovima. Njegov zadatak je lak. Ne u smislu postizanja političkog cilja – tada zadatak liči na „nemoguću misiju“ – već u obezbeđivanju biračke podrške koja ga plasira u parlament i ostavlja u igri za eventualne postizborne koalicije.
Ova različita stremljenja i različite političke ambicije udaljavaju partnere koji su se početkom nedelje sreli.
Nije sigurno ni da im je zajednički interes da baš u ovom trenutku dođe do vanrednih izbora, ali o nekoj predizbornoj, čak i postizbornoj koaliciji, gotovo je nemoguće govoriti. Svako će kormilariti za sebe ma šta o tome budu govorili. S te strane aktuelna koaliciona vlast može biti spokojna.
Gde se krije Mladić: Da nije na Kosovu?
Ali, to ne znači da nema razloga za i te kakvu brigu. Da se neko probudio posle deset godina sna, bio bi u čudu, rekao je Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, kao ilustraciju za tvrdnju da je Tomislav Nikolić postao gorljivi evropejac, a da je Vojislav Koštunica otišao na drugu stranu.
Da se neko zbilja probudio posle toliko godina, verovatno bi još konstatovao da su te dve stvari jedina promena. Ovde se u političkom smislu bije petooktobarska bitka, s relativno novim glumcima u novim kostimima, ali u suštini Evropi se svako malo približavamo i udaljavamo od nje a da suštinski pomak nije napravljen: niti smo mi više Evropljani niti su oni naklonjeniji srpskim političkim i svakim drugim naporima da očistimo sopstveno dvorište.
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je u ponedeljak da nije zadovoljan angažmanom Srbije u pronalaženju Ratka Mladića i Gorana Hadžića i da Beograd mora učiniti više. Taman smo pristali na jednu kompromisnu rezoluciju o Kosovu iza koje se smešio postupak ubrzanog kandidovanja Srbije za EU, a onda je usledio hladan tuš.
U igru je ubačen sasvim novi/stari adut a domaći analitičari, čak i oni koje ne polaze u analizama od teorija zavere, vide u tome kontinuitet evropske politike tihog mrvljenja srpske odlučnosti da u tu Evropu uđemo na nogama a ne na kolenima.
Zašto je tužilac Bramerc sada toliko oštar, naročito nakon spremnosti Srbije koju je pokazala u dogovoru sa Briselom oko rezolucije o Kosovu. Vlast je upravo na temi Kosova pokazala spremnost da napravi ogromne ustupke, pa zašto onda ne bi izručila Mladića da može. Kod kuće se kompromituje hapšenjem i privođenjem nekih jataka za koje je i Mladić zaboravio da su mu bili jataci, proganjaju svako malo suprugu i sina Ratka Mladića i sigurno je da imaju svest o tome da im je Mladić kamen oko vrata koga bi se rado rasteretili da je to u njihovoj moći.
Vlast koja je odustala od čitave svoje spoljnopolitičke strategije na pritisak iz Brisela, kada je reč o Kosovu, nema ama baš nijedan razlog da bude sentimentalna prema Mladiću, tako da ova decidna Bramercova izjava liči na dodatno zavrtanje ruku.
Ako bi ova Bramercova ocena ugrozila ono što je već najavljeno i u Birselu i pre par dana u Beogradu, tokom boravka evropskog komesara za proširenje Štefana Filea – da će Savet ministara EU na sastanku 26. oktobra najverovatnije Evropskoj komisiji dati zeleno svetlo da razmatra kandidaturu Srbije, onda bi se vlada i Boris Tadić našli u nebranom grožđu, jer bi ispalo, kao u onoj dečjoj razbrajalici, da smo dali nešto za ništa.
Evropska politika: Ni riba, ni devojka
Ova evropska prevrtljivost, ako se ispostavi da je reč o tome, ogolila bi vladu do mere kada ona ne bi imala prirodnu odbranu od zahteva da bude raspuštena. Dodaju li se tome socijalni problemi, problemi države i nejedinstvo u vladajućoj koaliciji, pa i vladajućoj stranci iz koje se čuju glasovi da će na sednici Glavnog odbora DS-a biti ispitivano i brzopleto donošenje prvobitne, borbene rezolucije o Kosovu, to bi dovelo do vanrednih izbora.
Ali, onda bi i novostečeni imidž stranke Tomislava Nikolića postao apsurdan, jer ako jedna vlada padne zbog verolomstva „Evrope koja nema alternativu“, niko neće ni pokušavati da na tim temeljima napravi novu vladu.
Taktičari iz Brisela to bolje razumeju nego ovdašnji stratezi pa neće stvar preseći preko kolena. Bićemo u statusu „ni riba, ni devojka“, a politika uslovljavanja, osnovna politička taktika svake sile, biće nastavljena do ispunjenja svih uslova od kojih će glavni, ali ne i najgluplji, biti uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, ali bez zahteva da ih i formalno priznamo što će ovi naši ponosno isticati kao svoj najveći adut u igri kad više nijedan štih ne bude na stolu.
