Priznajem, sa mnogo optimizma sam očekivao novi sajt „Politike“. I na reklamu sam se primio, onu sa novim dizajnom koji polako proviruje iz dna strane i najavom svega i svačega što će se na stranicama www.politika.co.yu pojaviti. Očekivao sam, takođe, da će „Politika“ svojim pre svega novim pristupom internetu, postaviti zadatak i ostalim medijima u Srbiji da malo porade na svojim prezentacijama (ovo, khm, važi i za neke nedeljnike!).
Uzaman. Ako bih u jednoj rečenici pokušao da iznesem svoj utisak o novom „Politikinom“ sajtu, onda bih rekao da je bolji od starog sajta. A taj je bio katastrofalan za kuću takvog renomea.
Pre kritika, pohvale. Novi sajt „Politike“ donosi više sadržaja, pregledniji je i lak za kretanje. Linkovi na naslovnoj strani dobro prate rubrike u štampanom izdanju, što je verovatno i bio cilj dizajnera i urednika. Nema mnogo reklama, osim za Politikina izdanja, ali rano je suditi o tome da li se marketing sajta još nije razradio ili se sajt neće razvijati u tom pravcu (iako ima mesta za ubacivanje još jedne kolone, samo za reklame).
Međutim, iako su iz „Politike“ najavljivali da su prilikom redizajniranja „konsultovali“ sajtove „Njujork tajmsa“, „Gardijana“ i još nekih velikih svetskih uzora (međusobno prilično različitih koncepcija, inače), to se na novim veb stranicama „Politike“ baš i ne vidi. Po meni, sajt ima dva problema od kojih se jedan može relativno lako rešiti, odnosno do kraja leta moguće je ispraviti neke stvari u načinu prezentovanja sadržaja.
Drugi problem je suštinski i tiče se cele kuće, a ne samo njenog internet izdanja. Sve što „Politikini“ novinari prave i dalje je prvenstveno usmereno na štampano izdanje. Čak su i najnovije vesti koje se plasiraju na sajt agencijske, a ne plod rada „Politikinih“ novinara, što kod njihovih svetskih uzora nije slučaj. „Njujork tajms“, na primer, agencijske vesti drži na posebno obeleženom mestu, a ono što se pojavljuje na glavnom, redakcijskom delu sajta, saznali su ili barem obradili njihovi novinari. Dakle, u budućnosti bi, nadajmo se, ti prioriteti mogli biti promenjeni, odnosno sajt bi trebalo da postane najbrži put kojim „Politikina“ informacija stiže do čitaoca. Ovo ne važi samo za „Politiku“, već i za sve ostale medije u Srbiji, ali ja sam se nadao da će „Politika“ biti prva koja će uvesti tu praksu.
Onaj relativno lakši problem odnosi se na dizajn informacija (dakle ne na grafički dizajn) na sajtu. Tekstovi na naslovnoj strani su predugački, te ih zato valjda ima veoma malo (otprilike deset plus pet linkova, dok „Njujork tajms“ nudi više od sedamdeset linkova ka tekstovima sa naslovne strane, a „Gardijan“ pedesetak). Zbog toga je nova naslovna strana „Politike“ „teška“ i relativno neinformativna, a glavna ilustracija (fotografija) je nepotrebno velika. Umesto toga, lidovi tekstova trebalo bi da budu kraći, kako bi se čitalac uputio na mnogo više sadržaja. U tom slučaju i samo čitanje naslovne daje vam utisak o svemu što se na sajtu može naći, i bez toga da kreneta u dalje čitanje, to jest, „primili“ ste ključne informacije.
Dakle, autori „Politikinog“ sajta nikako ne bi smeli sada da se zaustave u rekonstrukciji. Iako mnogo bolji nego prethodni, novi „Politikin“ sajt i dalje zaostaje za lokalnom konkurencijom. Koncepcijski je bliži početku ove decenije nego njenom kraju, što je šteta, jer bi „Politika“ u Srbiji trebalo da postavlja standarde.
