Ako ne možete da zamislite ružičasti raj, onda ga možete videti svakog dana na Televiziji Pink u emisiji „Dobar dan“, koju vodi tandem Dea i Sarapa. U neformalnoj atmosferi nižu se gosti, za stolom su i advokati koji daju pravne savete (besplatno), a za susednim stolom sede neki čovek i neka žena i telefoniraju. Kasnije se ispostavlja da njih možete da pozovete i onda vam nađu posao! Možda ne baš danas, al ako gledate redovno, eto sutra posla – nije uvek ono što ste želeli ili u struci – al ko bira u šuplje svira. Ma to je Nacionalna služba za zapošljavanje – nije nikakva privatna agencija, što se kaže državna firma – sve regularno.
Na ekranu dva broja telefona, prvi za one koji traže posao, drugi za poslodavce. Istini za volju, ponekad se jave nekakve devojčice iz PR službi pa onda reklamiraju svoje firme, a za posao, lako ćemo, javite se i popunite prijavu pa ćete ući u našu bazu podataka. Ne zovite vi, javićemo se mi vama. Jes, baš vam verujemo, ili što bi rekao fudbalski trener Živadinović – dobićete šansu, samo ne znamo kad!
Ukoliko vam vikendom nedostaje Sarapa, možete ga gledati u jutarnjem programu. Ne bih da zvučim seksistički, ali za koleginicu mogu samo da kažem kako se lepo smeje, onako od srca. Od sedam dana, Sarapa radi osam, jer na Pinku 3, koji uređuje Ksenija Vučić, on radi „plivajući četvrtak“ kada je „fizički i mentalno u stanju“.
Željko Mitrović je odlično prepoznao populistički potencijal kolege Sarape koji je na Studiju B svojevremeno vodio politički talk-show „Problem“. Tu su u malo neformalnijoj atmosferi političari vodili rasprave – a na Pinku je kafana postala opšte mesto. Ponovo se potvrdila teza da će Pink prepoznati, probuditi i upotrebiti vaše skrivene populističke potencijale. Pitam se samo kakve bi talente pronašli kod mene, možda baš u meni čuči zvezda rijalitija, razigranog šou-programa, ima tu i para da se ne lažemo, a danas svako može da postane zvezda – čak i onaj ko jedva ume da čita, jer uspeo je i pokojni Ekrem Jevrić.
Zaista, ovo je dilema dostojna doktora Fausta.
Dobro jutro/dobar dan na Pinku ipak je reakcija na program konkurencije na Televiziji Happy. Tamo je pre Sarape i Dee praktično ceo program zasnovan na liku i delu Milomira Marića. Ovaj TV fenomen je zaista neobičan jer čovek vodi „Ćirilicu“ (kafanski politički šou), „Golu istinu“ (kafanski ispovedni šou u četiri oka) i jutarnji program u praskozorje. Iako se Mariću mora priznati odlična informisanost obaveštajnog tipa, on je praktično patentirao tip emisije gde se ozbiljne teme i gosti mešaju sa bizarnim kafanskim ujdurmama.
Paradoks informativnih programa je da su ovo jedina mesta gde se u neobaveznom tonu diskutuje o našim aktuelnim problemima. Takozvane „ozbiljne“ redakcije su pod tolikim pritiskom da ovo dođe kao ventil za frustrirani narod. Baš kao što su tabloidi promenili sliku štampanih medija, ovakve emisije stvaraju iluziju kritičkog novinarstva.
Dok smo se tako zezali sa Sarapom, Deom ili Marićem, ipak su se oko nas dešavale neke stvari o kojima smo imali ograničenu količinu informacija.
O referendumu u Republici Srpskoj, i nakon toga o lokalnim izborima, dobijali smo vesti na kašičicu, RTS i B92 su mnogo detaljnije izveštavali o vanrednim izborima u Hrvatskoj. Pošto Vlada Srbije nije podržala referendum, mediji su shvatili poruku, pa nisu mnogo talasali. A zanimanje za lokalne izbore u BiH svelo se na izborni rezultat u Srebrenici – u Banjaluku više niko ne ide. Izgleda da je Republika Srpska ponovo nezgodna tema, pa je B92 više izveštavao uživo o propalom referendumu u Mađarskoj.
Izbori se spremaju i u Crnoj Gori, ali to ovde naprosto nije tema. Za sada smo samo mogli da vidimo Mila Đukanovića, u praktično predizbornim terminima, na B92 i kod Marića, u letnjem intervju urađenom u jednom fensi lokalu na nepoznatoj lokaciji. Crnogorska opozicija je praktično u medijskoj blokadi u Srbiji, pa je gotovo nemoguće čuti sve opcije i ideje. Ovim je obesmišljena teza da su Milovi protivnici „prosrpski elementi“ u Crnoj Gori.
Medijske granice Srbije ponovo su postale prilično nepropustljive za vesti iz neposrednog komšiluka. Zato je valjda kafanski model ponovo aktuelan, jer se u Čađavoj mehani ovde vodila politička diskusija bez ozbiljnih posledica. Celu noć se nadgornjavate, velike reči samo pršte, nižu se genijalne ideje i teorije zavere, a ujutru malo boli glava i posle nikome ništa. Svako svojoj kući na trežnjenje. Mirna Bosna, Crna Gora i Republika Srpska!
