U internet istoriji poslednjih nekoliko nedelja možda će se beležiti kao revolucionarne. Možda, kažem, jer je sličnih događaja bilo i ranije i, ništa. Ali, idemo redom.
Najkrupniji događaj je to što je kompanija Gugl pustila u testiranje sopstvenu društvenu mrežu Gugl Plus (google+). Za sada nije moguće uključiti se po sopstvenoj volji, neko mora da vam pošalje pozivnicu, a broj je ograničen. Gugl Plus preuzima neke principe od Fejsbuka, ali nastoji da ode korak dalje. Po mišljenju autora vaši prijatelji i aktivnosti su logičnije raspoređeni. Za početak, tu su Krugovi, koji jasno odvajaju prijatelje baš kao i u životu. Imate, na primer, porodicu, pa kolege sa posla, društvo sa fudbala i oni mogu, ali ne moraju da se mešaju. Postoji i Bleja (Hang Out) gde odlazite da sretnete nekoga nasumično, baš kao u kafiću. Potom, tu je drugačiji sistem slanja poruka i dobijanja informacija.
O Guglu Plus više ćemo pisati kada makar malo zaživi i kada počne da ga koristi običan svet, a ne samo gikovi. Dobra strana mu je, za sada, to što je pravljen tako da izbegne nesavršenosti Fejsbuka, loša ta što je Gugl do sada uglavnom promašivao sa novim projektima, naročito pretencioznim. A ovaj je baš takav.
Ni Fejsbuk nije sedeo miran pa je oglasio partnerstvo sa Skajpom, kao najavu novog prostranstva na koji stupaju društvene mreže. Fejsbuk bi trebalo da pojede i vaš telefon, ionako su svi vaši prijatelji tamo. Za razliku od dosadašnjeg Skajpa, na Fejsbuku nećete morati ništa da daunloudujete i ugrađujete, dovoljno je da kliknete na opciju skajp i sve radi bez greške.
I Fejsbuk i Gugl imaju istu ambiciju, hteli bi da postanu internet. Tačnije, da potpuno preuzmu vaš boravak na mreži tako što će vam ponuditi sve što vam treba u zamenu za malu, mesečnu sumu. I nešto malo vaše pažnje posvećene reklamama.
Strah me je da im olako prepuštamo svoju autonomiju ili teritorijalni integritet, kako god se to već na mreži zvalo. Tačnije, vrlo lako prihvatamo sve što nam velike kompanije ponude, bez ikakve ozbiljne inicijative da napravimo sopstvenu društvenu mrežu ili sličan lokalni servis. Iako je potencijal popriličan.
Recimo, teško je danas naći srednjoškolca ili đaka starijih razreda osnovne škole, koji nema Fejsbuk nalog. Govorimo o nekoliko stotina hiljada mladih ljudi koji se povezuju svakodnevno, bez pauze. Neshvatljivo mi je da neko u Srbiji, pa čak i uz asistenciju države (nadležnog ministarstva, meni omiljena kovanica) nije razmišljao o formiranju društvene mreže koja bi povezivala đake, ne šteteći pritom Fejsbuku i drugima, već stvarajući novu opciju. Za komunikaciju, druženje, razmenu radova, domaćih zadataka, bilo šta vezano za školu. Sa rasporedom časova, promenljivim, ako treba, svežim informacijama o tome šta se u školi dešava.
Jer, da bi društvena mreža bila uspešna, potrebno je da korisnici imaju zajednički interes, a škola je odličan poligon. Uostalom, ambicija Fejsbuka bila je da poveže samo studente na Harvardu, pa se otelo.
Olako smo prepustili velikim društvenim mrežama da kontrolišu naše (slobodno) vreme, a naročito vreme naše dece. Voleo bih da ovo zvuči tek nadobudno, ali me primeri iz najbliže okoline upozoravaju na suprotno. Ako Gugl misli da je vreme za novu društvenu mrežu, ni Srbija ne bi trebalo da se ženira.
