Kada se govori o interaktivnosti internet pretraživača, obično se misli da ona ide u jednom smeru. Korisnik ukuca pitanje i dobije odgovor. Eventualno mu se plasira neka reklama uz to, i kraj. Međutim, najnoviji zahtev američke vlade upućen najvećim svetskim pretraživačima mogao bi da podigne interaktivnost na sasvim drugi nivo. Reči koje ukucavate u pretraživač mogle bi vam na vrat okačiti policiju, ukoliko se proceni da ste u potrazi za nečim nelegalnim. Neki će vam reći da je ovakav scenario preteran, neki da se sajber svet upravo pokrenuo u tom pravcu, no hajde da vidimo šta se to zapravo događa.
Prošle nedelje američka vlada naložila je sudskim putem velikim svetskim pretraživačima da joj ustupe dve vrste podataka: spisak svih pretraživanih pojmova u toku jedne nasumično izabrane nedelje i milion internet adresa sa kojih je pristupano pretraživaču, s tim da adrese i pojmovi nisu ni u kakvoj vezi tj. ne traže se (za sada) podaci o tome ko je šta na internetu istraživao.
Većina pretraživača (Yahoo, AOL, MSN pre svih) nije se mnogo protivila, valjda poučena iskustvom ranijih sukoba sa vlastima koji su se uglavnom rđavo okončavali po internet kompanije. Ispostavilo se da je Gugl tvrd orah. Pravnici kompanije otpisali su vlastima da im ne pada na pamet da im takve informacije predaju, pridobivši tim potezom simpatije (a i više od toga) većeg dela internet zajednice.
Američka vlada se, tražeći ove podatke, pozvala na ukaz o borbi protiv dečije pornografije iz 1988. Njihova ideja je da proučavajući termine koje korisnici koriste pri pretraživanju interneta tokom jedne nedelje, steknu utisak o razmerama interesovanja za dečiju pornografiju, ali i o načinu razmišljanja onih koji takve stvari traže. S druge strane, adrese bi poslužile kako bi se stekao utisak o tome odakle sve ljudi pristupaju. Dakle, sve je u domenu istraživanja, nigde se ne povređuje ničija privatnost jer se ne traži povezivanje nekog korisnika i pojmova koje on pretražuje.
Da, ali ko garantuje da upravo to nije sledeći korak vlasti, pitaju se u Guglu i dodaju da oni ne nameravaju da kompromituju svoje korisnike, a samim tim i da rizikuju da im propadne biznis.
I dok većina korisnika interneta ohrabruje Gugl da istraje, ako treba i uz njihovu pomoć, javljaju se i oni koji smatraju da ova akcija vlade i nije tako loša jer skreće pažnju na neka bitna pitanja. Recimo, oni koji brane Gugl previđaju da upravo internet pretraživači poseduju sve te podatke o korisnicima i njihovim navikama i to direktno povezane, što je znatno više od onoga što vlada traži. Ko garantuje, sem menadžemnta tih kompanija, da se ti podaci na neki način ne zloupotrebljavaju, bilo u komercijalne svrhe (direktni marketing) bilo za nešto drugo?
Zato korisnicima preporučuju da se uzmu u pamet i povedu računa o tome šta rade na mreži. Savet je da se nastupa anonimno, da se u internet formulare upisuju falš podaci, gde god je to moguće, i da se uvek ima na umu da neko svaki vaš potez posmatra, možda vlast, a možda neki veb-master koji se ubi smišljajući kako da od tog saznanja napravi neke pare.
