Šipka koja je umalo došla glave Teofilu (u ruci kantara nema: kako zamahujući štanglom možeš verovati da nećeš iz osamdesettrojke istrčati kao ubica?) uhvaćena je i upravo joj se određuju poreklo, starost, sastav metala, ali se traže i otisci onih koji su štanglu kreativno upotrebili; napad na trudbenika medija osudile su vladine i nevladine organizacije, predsednik je u okviru svojih jezičkih i misaonih mogućnosti osudio sve u svemu nemio događaj, i nekoliko partija smatra da udaranje štanglom nije najsrećniji način da se iskaže neslaganje sa nečijom logikom ili stilom. Stari, novi i srednji radikali, tj. DSS otmeno ćute (Kosovo odlazi a mi zar da se bavimo jednom čeonom kosti koja uostalom nije ni rascopana!), zato su rodoljubi na internetu otvorili svoju polupismenu dušu, „ne znam“ i „ne može“ pišu spojeno, „sprski“ pišu velikim početnim slovom, oni koji bubnjaju velikim „b“ u pridevu „srBski“ njihove su matije, majstori jezika i lingvističkih kalambura – počiniocima mora da su puna srca dok čitaju telegrame podrške, divljenja i zahvalnosti. Tih bi poruka verujem bilo i više da pisanje čak i takvih bljezgarija ne traži malo vremena i makar malo mozganja.
E, za takve (a valjda će makar na internetu pogledati šta izdajničko „Vreme“ blebeće o svojoj naravno izdajničkoj perijanici) evo nekoliko obrazaca koje mogu besplatno preuzeti, navodeći ih kao svoje mogu punopravno pristupiti bilo kom toplom zecu, a ima ih na desetine, možda i stotine.
1. (kratko, jasno i naravski anonimno) Tako mu i treba, šipka vam se pozlatila, braćo!
2. (proročanskočovečanski) Nisam za nasilje, ali ovde je reč o vaspitnoj meri, država ga dvadeset godina pušta da gazi Ustav, Sveto pismo, preambulu Ustava, žutu štampu, dopušta mu da omalovažava nacionaliste, znači većinu, ali je većini prekipelo! Bliži se dan kad će dvojici Zemunaca koji u marionetskoj državi moraju da se kriju biti podignut spomenik, pab u njegovoj blizini zvaće se „Kod dve kapuljače“.
3. (narodski poučno) Krčag ide na vodu dok se ne razbije, tako i taj Teofil, vrzmao se po osamdesettrojci, pisao o tome, zar nije time dodatno provocirao mladež ogorčenu što nije oplakao Kosovo, a žali Francuza koji je možda sam pao sa zida!
4. (stričevski, hajdučki) Ne volim kad udari Srbin na Srbina, ali mi i ne znamo da li su hrabri momci naše gore list, jer izdajnike poput T.P. ne voli niko. Da ga je sreo neki prijatelj Srbije i da je slučajno imao šipku, sigurno bi postupio kao i ova dva omladinca. Ja sam isuviše star da sam uzmem štanglu u ruke, ali junacima poručujem da ne klonu duhom i da se živi ne predaju.
5. (slikovito, raspričano) Iskrene čestitke i jednoj i drugoj kukuljici, za najplemenitiji podvig godine nagraditi majstora tj. šofera koji je mesečnog pretplatnika, jednog znači od finansijera GSP ostavio kao g. na kiši.
6. (sveobuhvatno, dalekosežno) Momci, uradili ste pravu stvar, ali nema spavanja na lovorikama, g. Pančić nije jedini koji kleveće zemlju u kojoj je ponikao i domogao se dobrog života (čitam da je otišao u inostranstvo, ima se, može se), nastavite po cenu da vam policija jednog lepog dana stane za vrat. Ako budete i trunuli u zatvoru, gde nećete imati pristup internetu, znajte da ću ja, a ima nas još nekoliko miliona, i tada da vam držim stranu. Ta me podrška ništa ne košta i ne izlaže me nikakvom riziku, a srce mi je puno, hvala još jednom!
7. (četnički neumorno) Moje čestitke putnicima osamdesettrojke koji su osvetlali obraz i nenasilnim putem rekli šta misle o novinaru „Vremena“! Kosmati plaćenik ostatak je mrske Jugoslavije, otac mu je bio oficir JNA, bio je plaćen, znači, da Srbiju što duže zadrži u tamnici naroda!
8.(vragolasto a rodoljubivo) Momci su šipku poneli za slučaj da njih neko napadne, ali su je spontano iskoristili u samoodbrani, jer čovek koji smatra da su Srbi prekardašili u Srebrenici i da nije trebalo da palimo čak ni beogradsku džamiju atak je na svako čisto srce.
9. (lakrdijaški, a opet bez samilosti za napadnutog) Šta ako je reč o kontrolorima koji su zbog julske tonje stavili kapuljače na glavu a kojima je Pančić, pun sebe, odbio da pokaže povlasticu?
10. (pronicljivo, bezbednosnokulturno) Meni ovo liči na izmišljotinu koja pažnju javnosti treba da odvuče od onoga od čega živimo, a to je Kosovo.
11. (roditeljski) Naježim se kad pomislim da je taj zaostali hipik mogao da upropasti dva mlada života! Nadam se da u policiji rade ljudi koji takođe imaju decu tog uzrasta.
12. (savetodavno) Kad je pucano na turskog ambasadora Beograđani su sami vijali atentatora ne znajući koliko još metaka ima u šaržeru ili u samoj cevi, a zašto, zato što ambasador nije pljuvao ni po svojoj ni po našoj zemlji (iako je to bila Jugoslavija, seme joj se zatrlo!)!
13. (inostranstveno) Živim u tzv. demokratskoj zemlji, gde sam potražio utočište pred partizanštinom i komunizmom. Da ovde neko piše kao g. Pančić u SFRJ, SRJ, SCG a evo i u samoj Srbiji putnici bi ga linčovali ne čekajući da dvojici adolescenata posle možda i lošeg dana u kladionici padne mrak na oči.
14. (republikanskosrpski, otmeno osvetnički) Kad Republika Srpska dobija šipkom od Sarajeva, Vašingtona, Brisela i od E-novina g. Pančić piše prikaze knjiga kao da ništa nije ni bilo, ali šipka ima dva kraja…
15. (balistički neutralno) Korišćeno je hladno oružje pa nije bilo mogućnosti rikošeta niti kolateralnih žrtava.
16. (samosvojno, drsko, po cenu da moderator zbog poslednje skraćenice sve ubriše) Da je g. Pančić iole moralna ličnost njegov bi se slučaj našao na sajtu Nove srpske političke misli – kome je do morala neka ide u NSPM. Kome je do izdajnika neka ide u PM.
