Emisija sumpor-dioksida povećana je u celom regionu, saopštila je Mreža Benkvoč za Centralnu i Istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network). Ova materija je jedan od proizvoda paljenja uglja i štetno utiče na zdravlje ljudi. Izaziva respiratorne i kardiovaskularne bolesti, dovodi do stvaranja kiselih kiša, a ujedno učestvuje u stvaranju sekundarnih suspendovanih čestica (PM)
Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu bile su 5,7 puta više od dozvoljenih 2023. godine, saopštila je Mreža Benkvoč za Centralnu i Istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network), piše Nova ekonomija.
U odnosu na 2022. godinu, emisije sumpor-dioksida su se povećale u celom regionu, dok su se emisije praškastih materija i azotnih oksida zanemarljivo smanjile, ali su i dalje iznad granica.
„Nivo zagađenja iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu nakon šest godina primene Direktive o velikim ložištima i dalje je zapanjujuće visok“, navodi mreža u novom izveštaju „Uskladiti ili zatvoriti“.
Zašto je štetan sumpor-dioksid (SO2)
Kako je „Vreme“ ranije pisalo, sumpor-dioksid (SO2), jedan od proizvoda paljenja uglja, štetno utiče na zdravlje ljudi – izaziva respiratorne i kardiovaskularne bolesti, dovodi do stvaranja kiselih kiša, a ujedno učestvuje u stvaranju sekundarnih suspendovanih čestica (PM), koje su izuzetno opasne po zdravlje ljudi.
Odsumporavanje se odvija vlažnim postupkom u kojem se koristi kreč, a proizvod toga će biti gips, što će doprineti razvoju cirkularne ekonomije.
Problemi u Srbiji
Savetnica za energetiku Jugoistočne Evrope iz mreže CEE Benkvoč Pipa Galop izjavila je da nesposobnost Evropske komisije da osigura usklađenost sa zakonodavstvom EU o kontroli zagađenja narušava imidž EU u regionu.
„U vreme kada se čini da su lideri EU uvereni u sposobnost Srbije da upravlja uticajem rudarenja litijuma na životnu sredinu, naš izveštaj pruža otrežnjujuću sliku realnosti o sprovođenju zakona o životnoj sredini u regionu“, rekla je Galop.
Najveći problem u Srbiji ostaju emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih NERP-om, koje su bile 5,4 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti.
Na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast je bio u termoelektrani Nikola Tesla B, dok je najveće prekoračenje maksimalnih vrednosti imala termoelektrana Kostolac A2, koja je emitovala 10,52 puta više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno.
Prema Izveštaju o stanju životne sredine u EPS-u za 2023. godinu emisija materija koje utiču na kvalitet vazduha prošle godine u TE Kostolac A2 bila je oko 28 hiljada tona sumpor-dioksida, praškastih materija oko 500 tona i ugljen-dioksida oko 1,4 miliona tona. Dok je u TE Nikola Tesla B bila oko 92 hiljade tona sumpor-dioksida, praškastih materija oko 770 i ugljen-dioksida oko 7,5 miliona tona.
Emisije azotnih oksida prvi put premašile maksimalne vrednosti
Emisije praškastih materija su u Srbiji ostale ispod maksimalnih vrednosti i imaju sporu tendenciju pada, dok su emisije azotnih oksida porasle u odnosu na 2022. godinu i po prvi put premašile maksimalne vrednosti.
Termoelektrana Kostolac B, jedan od najvećih emitera sumpor-dioskida u periodu od 2018. do 2020. godine, konačno je počela da smanjuje svoje emisije u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali ih je ponovo povećala na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti u 2022. i 2023. godini.
„Ovo je i dalje niže od njenih emisija u periodu od 2018. do 2020. godine, ali postrojenje za odsumporavanje se ili ne koristi redovno ili ima slab učinak“, zaključuje se u izveštaju.
Postrojenje za odsumporavanje u Srbiji
Tokom aprila ove godine u probni rad pušteno je postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova na četiri bloka u termoelektrani Nikola Tesla A u Obrenovcu. Taj projekat vredan je 215 miliona evra i finansiran je iz kredita japanske Agencije za međunarodnu saradnju.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović tada je istakla da se ovim postrojenjem smanjuje emisije sumpordioskida za 30 odsto, dok će se značajno smanjiti i emisije praškastih materija.
Emisija materija koje utiču na kvalitet vazduha u termoelektrani Nikola Tesla A tokom prošle godine bila je oko 108 hiljada tona sumpor-dioksida, praškastih materija oko dve hiljade tona i ugljen-dioksida oko 8,9 miliona tona.
Nijedna zemlja Zapadnog Balkana nije dostavila energetske i klimatske planove
U regionu je zagađenje sumpor-dioksidom iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih NERP-om 2022. godine bilo 5,6 puta veće od dozvoljenog.
Mreža Benkvoč podseća da je krajem 2023. godine istekao rok za zatvaranje postrojenja u režimu izuzeća zbog ograničenog veka trajanja, a nijedna termoelektrana nije prestala sa radom.
U izveštaju se izražava posebna zabrinutost što nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije dostavila svoje konačne Nacionalne energetske i klimatske planove Energetskoj zajednici do roka u junu 2024. godine.
Izvor: Nova ekonomija
Nabavka obuhvata 41 solo i 9 dvozglobnih električnih autobusa dužine do 25 metara, sa više od 180 mesta za putnike i tehnologijom skladištenja energije putem superkondenzatora, a kako navode sindikati, vrednost projekta iznosi 33,2 miliona evra
Krenula su otpuštanja u sektoru reciklaže, nakon što je država od 1. januara 2026. ukinula podsticaje za odnošenje otpada u Srbiji. Građani za to vreme - uredno plaćaju eko taksu
Cena goriva za avione porasla je gotovo 100 odsto u poslednjih mesec dana, pa se očekuje da se ova razlika prelije na cenu avio-karata. Avio-kompanije imaju prava da i naknadno dignu cenu, za njih ne važi Zakon o zaštiti potrošača. To automatski pogađa i turističke aranžmane koji uključuju prevoz avionom
Od Srbije u Evropi manju cenu radnog sata ima samo Bugarska. Doduše, nema podataka za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju
Novi pravilnik o energetski ugroženom kupcu stupio je na snagu, a po njemu veći broj domaćinstava ima pravo na umanjenje računa za struju
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
