Emisija sumpor-dioksida povećana je u celom regionu, saopštila je Mreža Benkvoč za Centralnu i Istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network). Ova materija je jedan od proizvoda paljenja uglja i štetno utiče na zdravlje ljudi. Izaziva respiratorne i kardiovaskularne bolesti, dovodi do stvaranja kiselih kiša, a ujedno učestvuje u stvaranju sekundarnih suspendovanih čestica (PM)
Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu bile su 5,7 puta više od dozvoljenih 2023. godine, saopštila je Mreža Benkvoč za Centralnu i Istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network), piše Nova ekonomija.
U odnosu na 2022. godinu, emisije sumpor-dioksida su se povećale u celom regionu, dok su se emisije praškastih materija i azotnih oksida zanemarljivo smanjile, ali su i dalje iznad granica.
„Nivo zagađenja iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu nakon šest godina primene Direktive o velikim ložištima i dalje je zapanjujuće visok“, navodi mreža u novom izveštaju „Uskladiti ili zatvoriti“.
Zašto je štetan sumpor-dioksid (SO2)
Kako je „Vreme“ ranije pisalo, sumpor-dioksid (SO2), jedan od proizvoda paljenja uglja, štetno utiče na zdravlje ljudi – izaziva respiratorne i kardiovaskularne bolesti, dovodi do stvaranja kiselih kiša, a ujedno učestvuje u stvaranju sekundarnih suspendovanih čestica (PM), koje su izuzetno opasne po zdravlje ljudi.
Odsumporavanje se odvija vlažnim postupkom u kojem se koristi kreč, a proizvod toga će biti gips, što će doprineti razvoju cirkularne ekonomije.
Problemi u Srbiji
Savetnica za energetiku Jugoistočne Evrope iz mreže CEE Benkvoč Pipa Galop izjavila je da nesposobnost Evropske komisije da osigura usklađenost sa zakonodavstvom EU o kontroli zagađenja narušava imidž EU u regionu.
„U vreme kada se čini da su lideri EU uvereni u sposobnost Srbije da upravlja uticajem rudarenja litijuma na životnu sredinu, naš izveštaj pruža otrežnjujuću sliku realnosti o sprovođenju zakona o životnoj sredini u regionu“, rekla je Galop.
Najveći problem u Srbiji ostaju emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih NERP-om, koje su bile 5,4 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti.
Na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast je bio u termoelektrani Nikola Tesla B, dok je najveće prekoračenje maksimalnih vrednosti imala termoelektrana Kostolac A2, koja je emitovala 10,52 puta više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno.
Prema Izveštaju o stanju životne sredine u EPS-u za 2023. godinu emisija materija koje utiču na kvalitet vazduha prošle godine u TE Kostolac A2 bila je oko 28 hiljada tona sumpor-dioksida, praškastih materija oko 500 tona i ugljen-dioksida oko 1,4 miliona tona. Dok je u TE Nikola Tesla B bila oko 92 hiljade tona sumpor-dioksida, praškastih materija oko 770 i ugljen-dioksida oko 7,5 miliona tona.
Emisije azotnih oksida prvi put premašile maksimalne vrednosti
Emisije praškastih materija su u Srbiji ostale ispod maksimalnih vrednosti i imaju sporu tendenciju pada, dok su emisije azotnih oksida porasle u odnosu na 2022. godinu i po prvi put premašile maksimalne vrednosti.
Termoelektrana Kostolac B, jedan od najvećih emitera sumpor-dioskida u periodu od 2018. do 2020. godine, konačno je počela da smanjuje svoje emisije u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali ih je ponovo povećala na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti u 2022. i 2023. godini.
„Ovo je i dalje niže od njenih emisija u periodu od 2018. do 2020. godine, ali postrojenje za odsumporavanje se ili ne koristi redovno ili ima slab učinak“, zaključuje se u izveštaju.
Postrojenje za odsumporavanje u Srbiji
Tokom aprila ove godine u probni rad pušteno je postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova na četiri bloka u termoelektrani Nikola Tesla A u Obrenovcu. Taj projekat vredan je 215 miliona evra i finansiran je iz kredita japanske Agencije za međunarodnu saradnju.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović tada je istakla da se ovim postrojenjem smanjuje emisije sumpordioskida za 30 odsto, dok će se značajno smanjiti i emisije praškastih materija.
Emisija materija koje utiču na kvalitet vazduha u termoelektrani Nikola Tesla A tokom prošle godine bila je oko 108 hiljada tona sumpor-dioksida, praškastih materija oko dve hiljade tona i ugljen-dioksida oko 8,9 miliona tona.
Nijedna zemlja Zapadnog Balkana nije dostavila energetske i klimatske planove
U regionu je zagađenje sumpor-dioksidom iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih NERP-om 2022. godine bilo 5,6 puta veće od dozvoljenog.
Mreža Benkvoč podseća da je krajem 2023. godine istekao rok za zatvaranje postrojenja u režimu izuzeća zbog ograničenog veka trajanja, a nijedna termoelektrana nije prestala sa radom.
U izveštaju se izražava posebna zabrinutost što nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije dostavila svoje konačne Nacionalne energetske i klimatske planove Energetskoj zajednici do roka u junu 2024. godine.
Izvor: Nova ekonomija
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Međunarodni monetarni fond započinje redovnu posetu Srbiji, a prvi plenarni sastanak sa predstavnicima domaćih institucija održan je u Narodnoj banci Srbije. Posetu predvodi nova šefica misije za Srbiju, Anet Kjobe, koja je u aprilu preuzela funkciju od prethodnog šefa misije MMF-a
Novac će biti preusmeren Ministarstvu finansija, odnosno budžetskoj rezervi, za „finansiranje rashoda i izdataka koji nisu bili poznati u postupku donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
