Institut Torlak, na čijem je čelu odnedavno bivša ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić, neće više dostavljati finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre, saznaje Forbes Srbija
Bivša ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić nedavno je postala vršiteljka dužnosti direktora Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak. Forbes Srbija je, istražujući kako posluje ova državna zdravstvena ustanova, odnosno šta joj je prethodnik na mestu direktora Luka Dragačević ostavio u „amanet“, otkrio da finansijskih rezultata Torlaka za 2023. godinu nema na sajtu Agencije za privredne registre.
Ni u registru privrednih društava, ali ni u onom gde su registrovane zdravstvene ustanove.
Razlog je sledeći, kažu u APR-u za Forbes Srbija:
„Članom 4. stav 5. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, a članom 144. stav 8. i 9. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da je zdravstvena ustanova u javnoj svojini dužna da organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja dostavi završni račun radi sačivanjavanja konsolidovanog izveštaja organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i druge izveštaje u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem“, odgovaraju u APR-u navodeći dalje da je Institut Torlak obavestio APR da „počev od 01. januara 2023. godine isključivo primenjuje propise kojima se uređuje budžetski sistem“.
U skladu sa tim, izvršeno je ažuriranje Evidencije obveznika i od navedenog datuma Torlak nije obveznik primene Zakona o računovodstvu, a time ni obveznik dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre.
Drugim rečima, Institut Torlak, pozivajući se na gore pomenute propise, odlučio je da više ne predaje finansijske izveštaje APR-u, pa su njegovi poslovni rezultati za prošlu godinu, za razliku od prethodnih godina, nedostupni javnosti.
Na sajtu Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje ih nema, a ne mogu se naći ni na sajtu samog Instituta Torlak.
Kako je ranije poslovao Torlak
Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2022. godinu, Torlak je zapošljavao 224 radnika. Te godine njegovi poslovni prihodi bili su 1,43 milijarde dinara. Pošto su, istovremeno, poslovni rashodi iznosili 2,53 milijarde, Torlak je pre dve godine ostvario gubitak iz poslovanja od 1,1 milijarde dinara.
S druge strane, kada se pogledaju ukupni rezultati, tačnije ukupni prihodi i rashodi, rezultat je nešto drugačiji. I uprkos nešto većim ukupnim rashodima (2,59 milijardi dinara) od ukupnih prihoda (2,58 milijardi dinara) Torlak nije ostvario gubitak nego dobit. Razlog za to su odloženi poreski prihodi koji su doprineli da na kraju ova zdravstvena ustanova knjiži skromnu dobit od 8,8 miliona dinara.
Kada se pogledaju Napomene uz dostavljeni finansijski izveštaj jasno je da je nedostajuća 1,1 milijarda dinara, kolika je razlika između poslovnih prihoda i rashoda, stigla iz nadležnog Fonda za zdravstveno osiguranje, piše Forbes.
Iako mnogi veruju da u svojim kuhinjama imaju pravi med, istraživanja pokazuju da je tržište preplavljeno falsifikatima. Kako prepoznati lažni med i zbog čega je on toliko prisutan
U poslednjem kvartalu 2024, najveći rast zabeležen u sektoru smeštaja i ishrane, dok su poljoprivrdnici beleže deficit. Najbolje ide IT sektoru
Građani su masovno zatvarali račune u Direktnoj banci, ali se nakon godinu ili dve ispostavilo - da račun uopšte nije zatvoren. Ova banka je samo jedna od nekoliko koje su primenjivale ovu metodu kako bi podigle svoj portfolio kada su se prodavale
Beneton, Džonson elektrik i Drakslmajer poslednje su u nizu kompanija koje su odlučile da zatvore svoje pogone u Srbiji. Kako su ove firme do sada poslovale
Zbog tabloidnih napada na predsednika Izvršnog odbora Đenerali osiguranja Dragana Filipovića i proterivanja aktivista civilnog sektora u januaru organizatori velikog međunarodnog sajma koji je trebalo da bude održan u Beogradu, otkazali su taj događaj
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
