Institut Torlak, na čijem je čelu odnedavno bivša ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić, neće više dostavljati finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre, saznaje Forbes Srbija
Bivša ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić nedavno je postala vršiteljka dužnosti direktora Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak. Forbes Srbija je, istražujući kako posluje ova državna zdravstvena ustanova, odnosno šta joj je prethodnik na mestu direktora Luka Dragačević ostavio u „amanet“, otkrio da finansijskih rezultata Torlaka za 2023. godinu nema na sajtu Agencije za privredne registre.
Ni u registru privrednih društava, ali ni u onom gde su registrovane zdravstvene ustanove.
Razlog je sledeći, kažu u APR-u za Forbes Srbija:
„Članom 4. stav 5. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, a članom 144. stav 8. i 9. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da je zdravstvena ustanova u javnoj svojini dužna da organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja dostavi završni račun radi sačivanjavanja konsolidovanog izveštaja organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i druge izveštaje u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem“, odgovaraju u APR-u navodeći dalje da je Institut Torlak obavestio APR da „počev od 01. januara 2023. godine isključivo primenjuje propise kojima se uređuje budžetski sistem“.
U skladu sa tim, izvršeno je ažuriranje Evidencije obveznika i od navedenog datuma Torlak nije obveznik primene Zakona o računovodstvu, a time ni obveznik dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre.
Drugim rečima, Institut Torlak, pozivajući se na gore pomenute propise, odlučio je da više ne predaje finansijske izveštaje APR-u, pa su njegovi poslovni rezultati za prošlu godinu, za razliku od prethodnih godina, nedostupni javnosti.
Na sajtu Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje ih nema, a ne mogu se naći ni na sajtu samog Instituta Torlak.
Kako je ranije poslovao Torlak
Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2022. godinu, Torlak je zapošljavao 224 radnika. Te godine njegovi poslovni prihodi bili su 1,43 milijarde dinara. Pošto su, istovremeno, poslovni rashodi iznosili 2,53 milijarde, Torlak je pre dve godine ostvario gubitak iz poslovanja od 1,1 milijarde dinara.
S druge strane, kada se pogledaju ukupni rezultati, tačnije ukupni prihodi i rashodi, rezultat je nešto drugačiji. I uprkos nešto većim ukupnim rashodima (2,59 milijardi dinara) od ukupnih prihoda (2,58 milijardi dinara) Torlak nije ostvario gubitak nego dobit. Razlog za to su odloženi poreski prihodi koji su doprineli da na kraju ova zdravstvena ustanova knjiži skromnu dobit od 8,8 miliona dinara.
Kada se pogledaju Napomene uz dostavljeni finansijski izveštaj jasno je da je nedostajuća 1,1 milijarda dinara, kolika je razlika između poslovnih prihoda i rashoda, stigla iz nadležnog Fonda za zdravstveno osiguranje, piše Forbes.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
