U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko stranih firmi na jugu Srbije zatvorilo je postrojenja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjava to „značajnim rastom plata”
Talas otpuštanja potresa poslednijh meseci Srbiju, a naročito je pogođen jug zemlje.
Najpre su fabrike zatvorili Beneton i Džonson elektrik, otpustivši ukupno 1.250 radnika. Zatim je otišao Kentaur iz Vranja i bez posla ostavio više od 250 radnika, a po 50 radnika otpustili su Trendtekst u Beloj Palanci i vranjski Solpro.
Do kraja godine trebalo bi da bude zatvoren i pogon Leonija u Malošištu, a ta kompanija je još 3. jula obavestila javnost da će taj pogon biti potpuno zatvoren. Prethodno je, početkom septembra prvih 400 radnika dobilo otkaz, a sada se zna da će taj pogon do kraja godine biti ugašen i da će bez posla ostati 1.900 radnika.
Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) nedavno je za N1 izjavila da je samo ove godine oko 5.000 ljudi na jugu Srbije ostalo bez posla i upozorila da je talas otpuštanja i zatvaranja tek počeo.
Neki poslodavci, poput Kentaura, među razloge za odlazak naveli su i porast minimalne zarade.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i sam je odlazak stranih investitora sada pripisao porastu plata.
Komentarišući talas otpuštanja radnika na jugu Srbije, u kompanijama kao što su Beneton, Geoks, delimično i Leoni, Vučić je to opravdao „značajnim rastom plata”, što odvraća industrije koje su ulagale u radno intenzivne delatnosti.
Minimalna zarada u Srbiji porasla je vanredno u oktobru i sada iznosi 500 evra, odnosno 58.630 dinara, a novo povećanje stiže od januara, kada će minimalac biti 550 evra.
Prosečna zarada u Srbiji u septembru ove godine, što su poslednji dostupni podaci, iznosila je 109.147 dinara, dok je medijalna neto zarada u istom periodu bila 85.267 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Donedavno, državni vrh je za odlazak firmi optuživao, između ostalog, i blokade koje su obeležile 2025. godinu.
Da Srbija više nije atraktivno mesto za strane investicije jer više nema jeftinu radnu snagu, te zbog toga što je „neko namerno uništio univerzitet i dualno obrazovanje” rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom oktobra.
„Pravi razlog što manje imamo stranih ulaganja i što poneki strani ulagači odlaze je stvarno naša loša opšta klima ovde”, rekao je tada za „Vreme” konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.
Među razloge za izostanak inostranih investicija ekonomista Saša Đogović naveo je izuzetno visok stepen političke krize, izuzetno visok stepen korupcije u zemlji i nedostatak stimulativnog institucionalnog ambijenta.
Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ukazao je ranije za „Danas” na mogući brži odlazak stranih investitora zbog povećanja minimalca, naročito u radno intenzivnim industrijama.
„Sve strane investicije koje su ugovorene uz državne subvencije imaju klauzulu da zarade moraju biti 20 odsto iznad minimalca. To znači da će povećanje minimalne zarade automatski podići i troškove u tim fabrikama“, kazao je on.
Najugroženije su, prema njegovim rečima, fabrike u industriji kablova, a da industrije sa visokokvalifikovanom radnom snagom neće biti u problemu.
Dok neki odlaze, u četvrtak (11. decembra) italijanska kompanija Ariston otvorila je novi pogon u Nišu i do kraja godine, prema najavama, zaposliće 175 ljudi, pišu Južne vesti.
Radnici u ovoj kompaniji baviće se proizvodnjom cilindara i drugih delova za toplotne pumpe.
Ova fabrika doneće pristojne plate za Nišlije, ali i veću potrošnju u ugostiteljskim objektima i trgovinama u Nišu, rekao je Vučić prilikom otvaranja postrojenja.
Kako je dodao, ovo je deseta ili jedanaesta fabrika koja se otvara u Nišu od kada je on na vlasti.
Kamen temeljac za pogon Aristona postavljen je u julu 2024. godine, a država je za ovaj projekat obezbedila 22,2 miliona evra kroz subvencije, piše Nova ekonomija.
Investitor se obavezao da zaposli najmanje 300 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2027. godine i uloži najmanje 75 miliona evra.
Subvencija države od 22,2 miliona evra „pokriva“ 29,6 odsto troška cele investicije, prema ugovoru koji su potpisali Ariston i Ministarstvo pravde 2023. godine.
Ugovorom je predviđeno da troškovi zarada za novozaposlene, u dvogodišnjem periodu nakon dostizanja pune zaposlenosti predviđene projektom, iznose najmanje 7,2 miliona evra, piše Nova ekonomija.
Izvor: Vreme/Prva/Južne vesti/Nova ekonomija
Tmurno vreme za jug Srbije: Šta je prouzrokovalo talas zatvaranja fabrika?
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima. Za mnoga mala i srednja preduzeća to je jednostavno preveliki zalogaj
Švajcarska je prijavila viši nivo kadmijuma u smrznutim malinama uvezenim iz Srbije. Od početka 2025. nedozvoljene supstance pronađene su u 28 proizvoda izvezenih u Evropu
Iz udruženja Menjačnica za Vreme kažu da evra ima dovoljno. Međutim, kad hoćeš da kupiš devize moraš malo da sačekaš ili da požuriš da ne nestanu
Dok se čeka da li će NIS-ove pumpe nastaviti da rade u 51 mestu, meštani pograničnih mesta za to ne haju - ionako preko granice kupuju znatno jeftinije gorivo
Prodajni kurs evra u nekim menjačnicama i bankama je već probio 120 dinara, a među građima postoji bojazan od dodatnog povećanja. Kurs ipak ne može neograničeno da „divlja“ - osim ako ga NBS ne promeni.
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
