Vladi Srbije u sredu, 18. septembra, je istekao rok od 15 dana za ispunjenje zahteva koje su poljoprivrednici dogovorili prošle godine sa bivšom premijerkom Anom Brnabić nakon prošlogodišnjih protesta. S obzirom na to da su nezadovoljni jer zahtevi nisu ispunjeni, najavljuju novi protest, piše Nova ekonomija.
Pismo sa zahtevima, upućeno Vladi potpisali su Udruženje poljoprivrednika Aradac, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, uz podršku udruženja Novoseljanski paori, Banatska crnica i Dolovački paori.
Ti poljoprivrednici su zatražili hitne mere za saniranje suše, odlaganje plaćanja poljoprivrednih kredita, isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja kupovine računima u ovoj godini, gorivo bez akcize na benzinskoj pumpi od 2025, rešenje problema dugova prema Penzijsko-invalidskom fondu (PIO), uređenje robne berze, kao i momentalnu isplatu svih neisplaćenih subvencija od 18.000 dinara po hektaru.
Može osiguranje, ali
U odgovoru Vlade Srbije navedeno je da poljoprivrednici dobijaju subvencije za premije osiguranja od suše, a predsednik Uduženja poljoprivrednih proizvođača Subotice Miroslav Matković rekao je danas za Betu da su osiguravajuće kuće odvraćale poljoprivrednike da osiguraju useve od suše.
„Na insistiranje poljoprivrednika te kuće su pristale na osiguranje od štete koju je napravila suša, ali ukoliko Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) proglasi sušu, kao elementarnu nepogodu da bi je osiguravajuća društva priznala, a taj zavod to nikad do sada nije učinio jer ne prizanje sušu, već tvrdi da je reč o manjku padavina“, rekao je Matković.
Kako je dodao, „RHMZ meri prosek padavina, a poljoprivrednici nemaju ništa od tog proseka kad padavine iz februara raspodele i na period u kome se kukuruz ili druga kultura uzgajaju i kada ne padne dva meseca ni kap kiše“.
„Da se dogovore ko pokreće proceduru”
U odgovoru Vlade Srbije navedeno je da u slučaju da žele da ih država obešteti od suše postupak je takav da Ministarstvo za javna ulaganja verifikuje štetu koju su utvrdile komisije, koje obrazuju jedinice lokalne samouprave i priprema predloge mera Vladi, koja donosi državne programe pomoći.
U lokalnoj samoupravi tvrde, kako je rekao Matković, da prvo Ministarstvo za javna ulaganja treba da predloži vladi proglašenje elmentarne nepogode, pa tek tada lokalna vlast obrazuje komisiju za proceu štete.
„Oni treba da se dogovore ko treba da pokrene proceduru, umesto što nas šetaju. Pre dve godine smo zbog toga ‘500’ puta išli u Beograd i Novi Sad i opet ništa nije rešeno“, rekao je Matković.
U odgovoru Vlade je navedeno i da je bankama predložila reprogram kredita i da je većina poljoprivrednika to ranije već prihvatila, ali se ne pominje novo pomeranje rokova koje poljoprivrednici traže zbog velike suše i smanjenja prinosa, a procene idu i do 80 odsto.
Vlada je odbila i zahtev za isplatu subvencije za sertifikovano seme bez pravdanja kupovine računom, samo u ovoj godini jer kada je taj zahtev prihvaćen setva je već bila odmakla pa poljopriverdnici nisu sačuvali račune.
Subvencije i premije su, kako je odgovorila vlada, do sada isplaćene oko 98 odsto.
Odbijanje, odbijanje…
U odgovoru takođe stoji i da će javni poziv za isplatu regresa za sertifikovano seme biti raspisan do kraja oktobra, a da bi isplata bez računa omogućila manipulacije.
Odbijen je i zahtev poljoprivrednika za gorivo bez akcize koje bi kupovali na pumpi sa obrazloženjem da Naftna industrija Srbije (NIS) nema posebne rezervoare za „plavi“ dizel.
Matković je rekao da poljoprivrednici ne traže da se dizel boji u „plavo“ zbog čega bi NIS i ostali trgovci morali da grade posebne rezervoare, već samo da gorivo za njih bude bez akcize na pumpi.
On je rekao da se ni sada ne poštuje obećanje da se akciza u iznosu od 50 dinara, za koliko je smanjen taj porez, vrati u dogovorenom roku od 15 dana, već se na novac čeka mesec ili mesec ipo dana.
Matković: „Šta je Vlada radila?”
Vlada je odbila i zahtev da se otpišu kamate na dug za neplaćene doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje i ponudila otplatu na pet godina, što bi značilo da poljoprivrednici istovremeno moraju da plate i dug i tekuće rate za te doprinose, a kamata bi bila umanjena samo za 50 odsto jer tako predviđa važeći zakon.
Zahtev za upis parcela sa nerešenim vlasništvom u sistem e-agrara kako bi poljoprivrednici mogli da dobiju subvenciju po hektaru je, kako je navedeno u „obradi“, jer komisija tek traži model, kao i za zahtev za uređenje robne berze.
Matković je upitao šta je Vlada radila, skoro godinu dana od potpisivanja sporazuma o ispunjenju tih zahteva i zašto zbog toga niko ne snosi odgovornost.
Izvor: Nova ekonomija
