Od država u kojima bi radnici iz Srbije radili u vrhu su - Austrija, Nemačka, Švajcarska i SAD, ali i - Slovenija
Kada je reč o radu u inostranstvu, građane Srbije najviše zanima nekoliko oblasti – zeleni poslovi i održivost, digitalizacija, nauka o podacima i veštačka inteligencija, ali i zanatski poslovi, ručni i fizički poslovi, kao i inženjering i tehničke profesije. Od država u kojima bi radili u vrhu su – Austrija, Nemačka, Švajcarska i SAD, ali i – Slovenija, konstatuje se, između ostalog, u globalnom istraživanju koje je sproveo portal Poslovi Infostud u saradnji sa globalnim udruženjem The Network i The Stepstone grupom.
London je i dalje najprivlačniji grad za preseljenje, što se delom može pripisati engleskom jeziku i izuzetnoj globalnoj poslovnoj mreži koju nudi. Na drugom mestu se nalazi Amsterdam, a zatim sledi Dubai. Osim toga, uočeno je da svaki četvrti ispitanik aktivno razmatra mogućnosti zapošljavanja u inostranstvu, rezultati su istraživanja ‘Decoding Global Talent 2024’ koje je sproveo portal Poslovi Infostud u saradnji sa globalnim udruženjem portala za zapošljavanje The Network i The Stepstone grupom.
Iz Srbije je u ovom istraživanju učestvovalo 3.439 ispitanika, među kojima je više od 50 odsto zaposleno za stalno, 20 odsto je nezaposleno, dok 17 odsto čine studenti.
Podaci o spremnosti ispitanika da se presele u inostranstvo zbog posla, kako se konstatuje – dosta su se promenili tokom godina.
Više od 60 odsto ispitanika – spremno na preseljenje
Dok je 2018. zabeležena ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljenje u drugu državu od čak 78 odsto, u 2020. godini ta brojka opada na 66 procenata. Međutim, prema najnovijim podacima iz 2023, zadržao se i dalje visok nivo spremnosti od 63 odsto.
„U globalu, Srbija se ove godine rangira na 106. mestu po atraktivnosti zemalja, dok se Beograd kao glavni grad nalazi na 101. mestu. Zanimljivo je i to, da najveći broj ljudi, koji bi razmatrali doseljenje u Srbiju radi posla, dolazi iz regiona, posebno iz zemalja kao što su Slovenija i Bosna i Hercegovina“, navodi se u istraživanju.
Kada je reč o globalnim podacima, ispitanici ističu nekoliko ključnih razloga za razmatranje preseljenja i rada u inostranstvu.
„Na prvom mestu su dobre poslovne mogućnosti, dok se na drugom mestu nalazi kvalitet života. Zatim slede bolja zarada, porezi i troškovi života, bezbednost, stabilnost i sigurnost, kao i kultura dobrodošlice i inkluzivnost. Naročito je interesantno da oni koji su izabrali Srbiju kao potencijalnu destinaciju za rad, pre svega navode kulturu dobrodošlice i inkluzivnost, okruženje pogodno za porodicu i kvalitet života“, navodi portal Poslovi Infostud.
Kada je reč o spremnosti za rad u inostranstvu, trendovi pokazuju da ona među radnicima u Srbiji opadala tokom proteklih godina.
Naime, u 2018. godini 20 odsto ispitanika izrazilo je spremnost da radi u inostranstvu, dok je ta brojka pala na 15 odsto u 2020. godini. Dalje, u 2023, zabeležen je još veći pad, pa je samo 11 odsto ispitanika navelo da je rešeno da radi van zemlje.
Iz Srbije u – Zapadnu Evropu
„Analiza istraživanja jasno pokazuje da ispitanike iz Srbije najviše zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, uključujući zelene poslove i održivost, digitalizaciju, nauku o podacima i veštačku inteligenciju, zanatske poslove, ručne i fizičke poslove, kao i inženjering i tehničke profesije. Naši ljudi, bez dileme, posebno žele da rade u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Takođe, što se tiče zemalja iz regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapošljavanje među radnicima iz Srbije“, konstatuje se u istraživanju.
Kada se radi o očekivanjima kandidata od poslodavaca u inostranstvu, postoji nekoliko ključnih aspekata koje traže.
„To je prvenstveno smeštaj, podrška oko papirologije, vize i pravnih pitanja, kao i organizovanje obuke za jezik i finansijske savete. Što se tiče planiranja trajanja boravka, ispitanici iz Srbije imaju različite preferencije. Na primer, 36 odsto njih planira dugoročni boravak, dok je 28 odsto neodlučno. Takođe, postoje oni koji preferiraju srednjeročni (17 odsto), kratkoročni (11 odsto), ili privremeni boravak (8 odsto)“, navodi Infostud.
Razlozi za napuštanje Srbije su, kako se ističe – raznovrsni.
„Ali, većina ispitanika (83 odsto) ističe finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv. Takođe, 70 odsto navodi bolji kvalitet života kao ključni osnov. Ponuda konkretnog posla opredeljuje 55 odsto ispitanika, dok je 53 odsto naglasilo bolji društveni sistem i zdravstveno osiguranje. Pored toga, 40 odsto anketiranih vidi bolje karijerne mogućnosti kao razlog za napuštanje zemlje“, navodi se u analizi.
Sa druge strane, kako se navodi – razlozi za ostajanje u Srbiji su nemogućnost odlaska članova porodice ili partnera, emotivna vezanost za domovinu i nedostatak poznavanja stranih jezika.
Ko je učestvovao u istraživanju
Infostud je u saradnji sa globalnim udruženjem portala za zapošljavanje The Network i The Stepstone grupom sproveo veliko onlajn istraživanje „Decoding Global Talent 2024” od oktobra do decembra 2023. godine.
U ovom globalnom istraživanju, kako navode u Infostudu, učestvovalo je više od 150.000 ispitanika iz 188 zemalja sveta, a njegov fokus je bio na razumevanju stavova radnika o pitanjima kao što su spremnost za preseljenje u inostranstvo zbog posla, preferencije u vezi sa odabirom zemalja za rad, kao i očekivanja od potencijalnih poslodavaca u novim radnim sredinama.
Iz Srbije je učestvovalo 3.439 ispitanika, među kojima je više od 50 odsto zaposleno za stalno, 20 odsto je nezaposleno, dok 17 odsto čine studenti.
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
