Foto: Miloš Milivojević/TanjugSve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara jer će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije gasova staklene bašte na određene proizvode
Srbija kasni u ispunjivanju svojih klimatskih ciljeva i obaveza i sve je izvesnije da neće ispuniti cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte (GHG) iz Pariskog sporazuma u predviđenom roku, do 2030. godine i klimatsko-energetska tranzicija mora postati apsolutni politički priotitet Vlade, ocenio je Fiskalni savet.
Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović naglasio je da ta pitanja moraju postati prioritet Vlade da bi Srbija uopšte mogla da uhvati priključak sa klimatskim i energetskim politikima EU.
Dodao je da Fiskalni savet poziva Vladu da pitanju energetkih i klimatkih promena posveti ozbiljnu i dužinu pažnju, jer će se u suprotnom, Srbija susresti sa ozbiljnim promenima, rastom ekonomkih i fiskalnih troškova i značajanim gubitkom kredibiliteta u očima međunarodne zajednice i stranih investitora.
„Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara 2026. godine, kada počinje primena mehanizmа za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), što znači da će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije GHG na određene proizvode“, naveo je Paunović.
Podsetio je da je srpska privreda prilično oslonjena na tržište EU, da skoro dve trećine izvoza se plasira u zemlje EU, a oko 80 odsto ako se dodaju i zemlje Bakana i Evropske asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA)
„Srpska privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU, kod industrijskih proizvoda (čelik, cement, aluminijum) emisije su veće za 15 do 20 odsto, dok je najdrastičnija razlika u proizvodnji električne energije – gde su domaće emisije u proizvodnji tri do četiri puta veće nego u EU“, naveo je.
Istakao je da je glavni uzrok zaostatka Srbije u tim oblastima proizvodnja struje iz lignita u EPS-u, jer skoro 80 osto nacionalnih emisija GHG potiče iz energetskog sektora, od čega proizvodnja električne i toplotne energije čini oko 50 odosto.
Objasnio je da će za primenu CBAM na uvoz industrijskih proizvoda biti predviđen period priagođavanja do 2034. godine, dok će se na izvoz električne enrgije već u 2026. godini naplaćivati 100 odsto cene emisije GHG.
„Izvoz struje iz Srbije na tržište EU postaje praktično neisplativ i doći će do drastičnog smanjenja ili potpune obustave izvoza“, ocenio je Paunović.
Izvor: FoNet
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
