Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara jer će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije gasova staklene bašte na određene proizvode
Srbija kasni u ispunjivanju svojih klimatskih ciljeva i obaveza i sve je izvesnije da neće ispuniti cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte (GHG) iz Pariskog sporazuma u predviđenom roku, do 2030. godine i klimatsko-energetska tranzicija mora postati apsolutni politički priotitet Vlade, ocenio je Fiskalni savet.
Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović naglasio je da ta pitanja moraju postati prioritet Vlade da bi Srbija uopšte mogla da uhvati priključak sa klimatskim i energetskim politikima EU.
Dodao je da Fiskalni savet poziva Vladu da pitanju energetkih i klimatkih promena posveti ozbiljnu i dužinu pažnju, jer će se u suprotnom, Srbija susresti sa ozbiljnim promenima, rastom ekonomkih i fiskalnih troškova i značajanim gubitkom kredibiliteta u očima međunarodne zajednice i stranih investitora.
„Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara 2026. godine, kada počinje primena mehanizmа za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), što znači da će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije GHG na određene proizvode“, naveo je Paunović.
Podsetio je da je srpska privreda prilično oslonjena na tržište EU, da skoro dve trećine izvoza se plasira u zemlje EU, a oko 80 odsto ako se dodaju i zemlje Bakana i Evropske asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA)
„Srpska privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU, kod industrijskih proizvoda (čelik, cement, aluminijum) emisije su veće za 15 do 20 odsto, dok je najdrastičnija razlika u proizvodnji električne energije – gde su domaće emisije u proizvodnji tri do četiri puta veće nego u EU“, naveo je.
Istakao je da je glavni uzrok zaostatka Srbije u tim oblastima proizvodnja struje iz lignita u EPS-u, jer skoro 80 osto nacionalnih emisija GHG potiče iz energetskog sektora, od čega proizvodnja električne i toplotne energije čini oko 50 odosto.
Objasnio je da će za primenu CBAM na uvoz industrijskih proizvoda biti predviđen period priagođavanja do 2034. godine, dok će se na izvoz električne enrgije već u 2026. godini naplaćivati 100 odsto cene emisije GHG.
„Izvoz struje iz Srbije na tržište EU postaje praktično neisplativ i doći će do drastičnog smanjenja ili potpune obustave izvoza“, ocenio je Paunović.
Izvor: FoNet
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Kukuruza će, uprkos smanjenju prinosa, biti dovoljno za domaće potrebe, pre svega zbog smanjenog broja grla stoke, ali su žege „obrale rod“ soje
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
