Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) do septembra ove godine, Srbija je najviše uvozila iz Kine, čak 481,6 miliona dolara vredne robe, a najveći partner u izvozu je Nemačka – 363,6 miliona dolara. Kina se u top pet najvećih spoljnotrgovinskih partnera pojavljuje tek 2021. godine, dok je na prvom mestu – Nemačka.
Trgovina robom sa EU u 2023. godini činila 60 odsto ukupne trgovine robom Srbije, a Kina je pojedinačno, drugi po redu trgovinski partner Srbije, prenosi Europa.
Iako je Srbija u prvih devet meseci 2024. godine povećala spoljnotrgovinsku robnu razmenu za 3,9 odsto, rast deficita u robnoj razmeni je porastao za 20,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u izveštaju RZS-a.
Među najvećim trgovinskim partnerima, Srbija najveći deficit beleži sa Kinom – čak 316,5 miliona dolara od januara do septembra 2024. godine. Sa Nemačkom, sa kojom Srbija godišnje razmeni najviše robe, deficit je 89,6 miliona dolara za isti period.
Najvažniji spoljnotrgovinski partneri u septembru 2024. u izvozu su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Kina, Italija i Rumunija, dok su za uvoz Kina, Nemačka, Italija, Turska i Poljska, a o detaljnoj analizi poslednjeg izveštaja spoljne trgovine RZS-a, Nova ekonomija je već pisala.
Radi jednostavnije trgovine, Srbija je sa Kinom potpisala Ugovor o slobodnoj trgovini 1. jula 2024. godine, kojim je oko 60 odsto robe oslobođeno carina.
S druge strane, iako Evropska unija zemljama koje nisu članice omogućava da putem Single Euro Payments Area (SEPA), odnosno Jedinstvenog platnog područja, jednostavnije vrše finansijske transakcije sa EU, Srbija i dalje nije deo SEPA.
Najveća korist SEPA bilo bi značajno smanjenje troškova provizije. Iz Narodne Banke Srbije kažu da od 2014. godine teče proces usklađivanja domaćih bankarskih sistema sa SEPA standardima, kao i da je jedino što se čeka zeleno svetlo Evropske unije, prenosi Euronews.
Bloomberg prenosi da su najnovije izjave srpskog političkog vrha ukazale da bi ulazak u SEPA mogao da potraje i dva meseca u odnosu na prvobitno planiran rok – 1. januar 2025. godine.
Alternativa za EU
Privredna komora Srbije u decembarskom izdanju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) navodi na je „Srbija ove godine na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU. Da se to nije desilo, u prvih devet meseci ne bismo imali rast robnog izvoza od 1,9 odsto, već pad od 1,9 (robni izvoz bio bi niži za 921 milion evra)“.
Prema istim podacima, porast izvoza u Kinu porastao je za 65 odsto (od septembra 2023. do septembra 2024. godine), a u Tursku za 80 odsto.
Kada su ulaganja u pitanju, na sajtu EU za tebe navodi se da je Evropska unija u poslednjih deset godina uložila četiri milijarde evra bespovratnih sredstavai sedam milijardi evra u povoljnim kreditima.
S druge strane, prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan iznos stranih direktnih investicija iz Kine u periodu od 2010. godine do 2023. godine iznosio je 5,5 milijardi evra, a detaljnije o tome je Nova ekonomija već pisala.
Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika iz Srbije u 2023. godini iznosila je sedam milijardi evra, od čega su trećinu tog iznosa ostvarile kineske firme koje na stranim tržištima prodaju bakar, zlato i čelik, prenosi Bloomberg.
Među tim firmama nalazi se i China Railway International Co Ltd, koja je zajedno sa China Communications Construction Company Ltd. radila na rekonstrukciji nadstrešnice u Novom Sadu koja se 1. novembra obrušila i tom prilikom je poginulo 15 ljudi, a koja je prema podacima Agencije za privredne registre 19. najprofitabilnija firma u Srbiji 2023. godine.
Još jedna od kineskih firmi koja posluje u Srbiji je i Linglong International, kompanija koja se bavi proizvodnjom guma, a koja posluje u Zrenjaninu. N1 prenosi da je nemačka kompanija MAN Truck & Bus u novembru obustavila nabavku guma iz ove fabrike, posle višegodišnjih navoda o eksploataciji radnika u ovoj fabrici i mogućoj trgovini ljudima.
Izvor: Bloomberg
