Srbija hoće da ukine Buking: Sukob države i platformi za iznajmljivanje smeštaja

Siva ekonomija u turizmu uzima maha, a pre samo nedelju dana državni aparat je „uperio prst“ u globalnu platformu Booking.com (Buking) i slične portale pod optužbom da nelegalno posluju u našoj zemlji. Buking, međutim, krivicu prebacuje na osobe koje u Srbiji izdaju stanove, a ne plaćaju porez, dok predstavnici formalnog turističkog sektora tvrde da ovakvi stanodavci zapravo dovode svoje klijente „u opasnost“ i zato pozivaju na veće angažovanje državnih organa u otkrivanju ovakvih neprijavljenih konkurenata, piše Nova ekonomija.

Prošle sedmice, ministar turizma Husein Memić izjavio je da je „u turizmu koji se stalno razvija i donosi sve veći devizni priliv, dosta i sive ekonomije, a da su najveći problem korisnici privatnog smeštaja i strane platforme koje kod nas rade nelegalno“.

Posebna pažnja usmerena je ka Bukingu, na šta je ministar istakao kako su obavljeni razgovori sa tom kompanijom, kao i da državni aparat razmatra da ukine rad ove kompanije u Srbiji.

Printskrin / Booking.com

Šta kaže Buking na ove „optužbe“?

U odgovorima za Novu ekonomiju Buking navodi kako su spremni na saradnju sa nadležnim organima kako bi edukovali svoje partnere (izdavaoce smeštaja) o njihovim zakonskim obavezama.

„Prilikom prijavljivanja za oglašavanje smeštaja na našoj platformi, pružaoci usluga moraju prihvatiti naše uslove korišćenja, potvrđujući da imaju zakonsko pravo da iznajmljuju svoj smeštaj„, navode u ovoj kompaniji.

Isto tako, dodaju kako Buking ima i uspostavljen pouzdan proces kojim nadležni organi mogu prijaviti eventualne nepravilnosti u vezi sa oglašenim objektima, a da će oni brzo reagovati i ukloniti objekte ako se utvrdi da ne posluju u skladu sa lokalnim zakonima.

Izdavaoci smeštaja ne znaju koje su im obaveze?

U razgovoru za Novu ekonomiju, Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA), ističe kako „siva ekonomija predstavlja veliki problem i to ne samo u domenu privatnog smeštaja, već i u domenu agencijskog rada s obzirom na to da na društvenim mrežama imamo na desetine, čak stotine organizatora putovanja koji prodaju putovanja, a nisu registrovani u propisanom registru i ne plaćaju obaveze prema državi“.

Država je zakonom uredila da svako ko pruža usluge smeštaja mora biti registrovan i mora u paušalnom iznosu plaćati porez.

On navodi primer kako je za stan u Beogradu porez u proseku od 600 do 700 evra godišnje – što za nekog ko se time bavi „i nije preterani trošak”.

Seničić, međutim, objašnjava da problem sa sivom zonom delom postoji i zbog niskih prekršajnih kazni, pri čemu posebno ističe oglašavanje platformi za iznajmljivanje smeštaja na društvenim mrežama.

„U slučaju da se „uhvate prestupnici“, inspekcija može da im naplati paušalnu kaznu koja iznosi oko 60.000 dinara, ali ovo nas dovodi do toga da čovek koji radi taj posao „shvati“ da mu se „više isplati“ da plati dve ili tri kazne godišnje, nego da uđe u proceduru registracije u sistemu i plaćanja poreza“, objašnjava Seničić.

Ovi primeri „nelegalnih“ aktivnosti pri izdavanju smeštaja su pre svega „strašan problem za sigurnost putnika, jer tu nema kontrole po pitanju kvaliteta usluga“.

„Mi smo do sada uočili na desetine, a moguće da ih ima više od toga, stanova i kuća koje se izdaju, a uopšte nisu usklađene sa propisima i zakonom – gde se javlja “greška” Bukinga koji dozvoljava da se takvi objekti nađu u ponudi na njihovoj platformi“, kaže Seničić.

Printskrin / Booking.com

Šta činiti ako Buking ode iz Srbije?

Na pitanje kako bi se odrazio eventualni odlazak Bukinga iz Srbije, Seničić odgovara da bi država trebalo da sa Bukingom razgovara o promeni pravila ove kompanije, ali da u slučaju da to ne urodi plodom, zabrana rada ovoj kompaniji „ne bi bio prvi prestanak rada Bukinga na teritoriji neke države, bar privremeno“.

„Primer je Turska, koja je vodila dugačak spor sa Bukingom usled pojave nelojalne konkurencije, i na kraju je uspela da naplati nekoliko miliona evra odštete, a kompanija je privremeno ‘gasila’ svoje poslovanje tamo – što je dalo jasnu poruku Turske da je potrebno raditi po propisima ili se tamo neće raditi“, zaključuje Seničić.

Više ljudi koji svoje stanove izdaju preko Bukinga, sa kojima je Nova ekonomija razgovarala, navode da procedura prijave smeštaja nadležnim organima zapravo uopšte nije komplikovana, a da „umnogome olakšava poslovanje jer je sve u okviru zakona„.

Iako zbog pokrenute atmosfere niko od njih nije želeo da govori pod imenom, iz straha da bi mogli postati nečija „meta“ usled onoga što govore, bitno je istaći da su svi registrovana lica i plaćaju porez – na šta pozivaju sve one koji to ne čine.

Po njima, odlazak Bukinga iz Srbije „ne bi bio problem“, jer bi stanove nastavili da oglašavaju koristeći druge platforme i društvene mreže.

Kako navode, Buking je „dobra stanica“ za početak rada, ali su društvene mreže uzele veliki zamah, tako da se većina smeštaja može upravo tako rentirati.

Izdavaoci stanova posebno navode kako bi prelazak na druge platforme poput Airbnb-a bio dobra opcija, ali da čak i bez srodnih platformi, društvene mreže predstavljaju nov način oglašavanja koji je jeftiniji, brži i efikasniji.

Izvor: Nova ekonomija