Korupcija ima značajne posledice po privredu Srbije, a naprednjačka ekonomska politika se svodi na niz populističkih mera bez vizije smatra profesor ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je FoNetu da nastavak politike obećavanja rasta dohodaka građana, u uslovima privrede koja stagnira, nesumnjivo kreira inflatorne pritiske u Srbiji u 2026. godini.
„U domenima poput hrane, komunalnih usluga, struje i goriva ima puno razloga za brigu, jer se ne vodi pametna i konzistentna agrarna politika, nema nikakve naznake uređenja u pravcu racionalnosti poslovanja i suzbijanja korupcije u javnim preduzećima, niti strateškog domaćinskog ponašanja u tako ključnim oblastima kao što je stabilnost snabdevanja energentima“, primetio je Šoškić.
Podseća da organizacija Međunarodna transparentnost svrstava Srbiju u četiri najkorumpiranije zemlje u Evropi, a korupcija izaziva višestruke posledice.
„Ona, po pravilu, izaziva pad kvaliteta u javnim nabavkama i isporukama, i, naravno, više cene i troškove za javne budžete koje plaćaju poreski obveznici. Ali ona u javnim preduzećima izaziva i rast troškova, koji se onda preliva na rast njihovih cena, koje plaćajmo svi kao njihovi potrošači“, kaže Šoškić.
Normalno bi bilo da u ekonomiji koja je bitno usporila privrednu aktivnost u prošloj godini i inflatorni impulsi dožive slabljenje, ali je uprkos tome inflatorni pritisak u Srbiji moguć, tvrdi bivši guvrener NBS.
„Kod nas se već u čitavom nizu godina ‘ekonomska politika’ vodi kao zbir jednokratno popularnih mera bez jasne makroekonomske analize i vizije. Ne samo da vidimo da se donose i sprovode nekonzistentne mere u domenu ekonomske politike, već se sve više pokušava administrativnim merama da postignu nekakvi željeni rezultati“.
Šoškić smatra da ta administrativna ograničenja, zabrane i propisivanja, pored ostalog, ukazuju i na pogrešnost i neefikasnost prethodnih mera ekonomske politike:
„Što se tiče uredbi o administrativnim merama, verujem da će one opstati dok god trenutna politička struktura misli da joj dejstvo tih mera donosi neku željenu političku popularnost u njihovom biračkom telu, a to bi moglo da bude do sledećih izbora“.
Vesti o zatvaranju fabrika i otpuštanju radnika u Srbiji, koje su učestale krajem prošle godine, ne treba da iznenađuju, jer je upravo to posledica pogrešnih i neusklađenih makroekonomskin politika.
„Na to sam i lično u više navrata ukazivao da će se desiti još pre nekoliko godina. Naime, očigledno je bilo da u uslovima rasta plata bez rasta produktivnosti i uz fiksni kurs, svi srpski izvoznici i drugi proizvođači gube konkurentnost i na inostranom i na domaćem tržištu. To vidimo i u poljoprivredi, gde se sve više uvozi u domenima u kojima smo mi imali i domaću proizvodnju i konkurentnost i izvoz“, rekao je Šoškić.
A takav trend će se nastaviti dokle god se popularna mera podizanja dohodaka kombinuje sa popularnom merom fiksnog kursa u uslovima stagnirajuće produktivnosti u privredi.
„Kao što je javni interes i državna imovina osuđena na propast i neuspeh u uslovima korupcije, tako je i ekonomska politika osuđena na propast i neuspeh u uslovima u kojima se sprovodi kao puki zbir politički popularnih mera“, konstatuje Šoškić.
Povodom situacije Naftne industrije Srbije (NIS), on je naveo da je odluka američke Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAK) da toj kompaniji odobri licencu za rad do 23. januara samo privremena mera, u cilju nalaženja nekog prihvatljivog rešenja.
Stabilizacija i normalizacija poslovanja NIS-a svakako je od velikog značaja za privredu Srbije i prioritet u ovom trenutku, ali rešenja treba tražiti u modelima koji omogućavaju potencijalnu dalju evoluciju vlasništva nad tom kompanijom u pravcu koji će u većoj meri štititi interese države Srbije.
„Trajno rešenje treba tražiti u modelima uspešnijih zemalja Centralne Evrope (Austrija, Poljska, Mađarska i dr.), gde postoji nacionalna naftna kompanija u većinskom vlasništvu države, koja uspešno posluje, širi svoje poslovanje u zemlji i inostranstvu i obezbeđuje redovnost, stabilnost i povoljne cene u snabdevanju energijom domaće privrede i građana“, smatra Šoškić. Naravno da taj tržišni segment treba da bude slobodan i za druge snabdevače iz zemlje i inostranstva, radi podsticanja konkurentnosti i jačanja zaštite interesa potrošača i privrede.
Šoškić ističe da je čitava situacija sa NIS-om sigurno mogla odavno da se predvidi i da se na vreme otklone rizici od njenog izbijanja. Smatra i da je sama činjenica da se Srbija obrela u ovakvim okolnostima dokaz neuspeha u odbrani interesa zemlje za koji je odgovorno više prethodnih saziva Vlade Srbije.
„Svaka promena inostranog vlasnika novim inostranim vlasnikom je, po mom mišljenju, suboptimalno rešenje. Međutim, treba imati u vidu i da je u uslovima u kojima se praktično svako javno preduzeće rastače i postaje predmet ‘partijskog plena’, dominantna državna svojina i upravljanje nad NIS-om, takođe problematično rešenje“, zaključio je Šoškić.
Izvor: FoNet
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
