Energetika je u središtu strateškog dijaloga Srbije i SAD. Očekuju se nove investicije i tehnološka saradnja. Stručnjaci ocenjuju da bi to moglo da nam donese neku korist, ali i da nametne nove geopolitičke izbore
Srbija je uspela da pokrene strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama, a predsednica Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji Ana Drašković rekla je da će on omogućiti nove investicije i razmenu tehnologija.
Sve se češće ističu ambicije Srbije da postane regionalni centar za razvoj visokih tehnologija i veštačke inteligencije, uz najave velikih ulaganja, ali može li Srbija zaista izvući korist iz ovih dogovora?
Drašković je za Radio Televeziju Srbije podsetila da su u okviru strateškog dijaloga već potpisana dva memoranduma o razumevanju o akademskoj saradnji i saradnji u oblasti energetike, gde se mogu očekivati i prvi konkretni koraci.
Istakla je i da strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država predstavlja važan korak ka jačanju ekonomskih odnosa dve zemlje, te da postoji veliki prostor za saradnju sa američkim investitorima, pre svega u modernizaciji infrastrukture, razvoju novih izvora energije, sistema prenosa i primeni savremenih tehnologija.
Dodaje i da su američke kompanije do sada u Srbiju uložile blizu pet milijardi dolara i zaposlile oko 22.000 ljudi.
Ekonomista Saša Đogović za Vreme kaže da je dobro da postoji strateški dijalog, ali da to nije strateško partnerstvo, te da je ovde namera da se pokrenu investicije u energetskom sektoru, gde se akcenat stavlja na gasne interkonekcije i hidroelektranu Đerdap.
„Strateški dijalog se odnosi na određenu temu, više je sektorski nastrojen i ima neki ekonomski karakter. U ovom slučaju radi se dominantno o energetskom sektoru gde je cilj SAD-a da se istisne ruska strana sa ovog tržišta i regiona Zapadnog Balkana”, kaže Đogović.
On dodaje da i Srbija ima interes u celoj priči.
„Srbija će dobiti nove investicije, novu energetsku snagu u našoj domaćoj proizvodnji, neka nova zapošljavanja i povećanje konkurentske snage. Mi nemamo dovoljno električne energije, pogotovo ako ćemo da razvijamo veštačku inteligenciju. Uvozimo super kompjutere u Kragujevcu, to guta dosta stuje. Ako hoćete neke nove strane direktne investicije visoko tehnološki pozicionirane, one vam dodatno traže električnu energiju”, objašnjava Đogović.
Đogović ističe da amerikanci da stavljaju fokus na svoj LNG (tečni prirodni gas).
„U tom smislu, treba da se krene sa konkretnim radovima na južnoj interkorekciji između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. I mi treba da ubrzamo interkonekciju sa Severnom Makedonijom, gde bi se preko Grčke uvozio LNG, ali ne samo za Srbiju, nego prema centralnoj i istočnoj Evropi. Srbija predstavljenu geografsku tačku u jednoj slagalici stvaranja što veće energetske prisutnosti SAD-a u Evropi”, objašnjava Đogović.
Ističe da je „čudnovato” kako Evropksa unija nije više forsirala ove teme.
„Vidimo da tu postoje različiti disonantni tonovi između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država i njihovih različitih interesa. Evropska unija kaska zbog svoje impotentnosti. Trebali su biti proaktivni i sami znatno ranije pokrenuti te projekte, nečekajući da im se Trampova administracija kao klin pojavi u ovom regionu, koja će štiti prevashodno svoje ekonomske interese”, dodaje on.
Za njega ne bi bilo iznenađujuće da Srbija, usled toga što je deficitarna po pitanju električne energije, a neko vreme se govori o novim obnovljivim izvorima „uđe u dil” sa amerikancima za izgradnju modularnog nuklearnog reaktora.
„To ne bi bilo iznenađujuće ukoliko želimo da razvijamo veštačku inteligenciju, ali u tom smislu trebaćemo da napravimo otklon od kineske strane. To su ipak dva različita i suprotstavljena geopolitička pola. Moraćemo da ipak napravimo određeni izbor”, zaključuje Đogović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nafta je premašila 100 dolara po barelu prvi put od maja ove godine, sa novim sukobima na Bliskom istoku. Za to vreme, i Srbija je u problemu, pa opet troši rezerve i povećava cenu goriva
Pregovori o mogućoj prodaji dela poslovanja Junajted Grupe počeli su nekoliko meseci pre nego što je taj proces zvanično saopšten javnosti, tvrdi portal Raskrikavanje pozivajući se na ugovor o poverljivosti
Mađarska avio-kompanija Viz Er otvara bazu u Prištini, gde će stacionirati jedan avion. To nema veze sa sporom koji kompanija ima sa Srbijom u kojoj zbog nesuglasica sa Direktoratom za civilno vazduhoplovtsvo mađarska kompanija razmatra da ukine bazu na aerodromu "Nikola Tesla" i ukine neke linije
Najveća zarada bila je od smeštaja i prodaje karata. Nadmašeni su rekordi u poseti utakmicama i prihodima celog Mundijala, dok su televizijska prava podbacila
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama korišćenje operativnih rezervi evrodizela kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje tržišta. Ministarka Dubravka Đedović Handanović kaže da je mera privremena i posledica otežanog uvoza
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
