Energetika je u središtu strateškog dijaloga Srbije i SAD. Očekuju se nove investicije i tehnološka saradnja. Stručnjaci ocenjuju da bi to moglo da nam donese neku korist, ali i da nametne nove geopolitičke izbore
Srbija je uspela da pokrene strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama, a predsednica Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji Ana Drašković rekla je da će on omogućiti nove investicije i razmenu tehnologija.
Sve se češće ističu ambicije Srbije da postane regionalni centar za razvoj visokih tehnologija i veštačke inteligencije, uz najave velikih ulaganja, ali može li Srbija zaista izvući korist iz ovih dogovora?
Drašković je za Radio Televeziju Srbije podsetila da su u okviru strateškog dijaloga već potpisana dva memoranduma o razumevanju o akademskoj saradnji i saradnji u oblasti energetike, gde se mogu očekivati i prvi konkretni koraci.
Istakla je i da strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država predstavlja važan korak ka jačanju ekonomskih odnosa dve zemlje, te da postoji veliki prostor za saradnju sa američkim investitorima, pre svega u modernizaciji infrastrukture, razvoju novih izvora energije, sistema prenosa i primeni savremenih tehnologija.
Dodaje i da su američke kompanije do sada u Srbiju uložile blizu pet milijardi dolara i zaposlile oko 22.000 ljudi.
Ekonomista Saša Đogović za Vreme kaže da je dobro da postoji strateški dijalog, ali da to nije strateško partnerstvo, te da je ovde namera da se pokrenu investicije u energetskom sektoru, gde se akcenat stavlja na gasne interkonekcije i hidroelektranu Đerdap.
„Strateški dijalog se odnosi na određenu temu, više je sektorski nastrojen i ima neki ekonomski karakter. U ovom slučaju radi se dominantno o energetskom sektoru gde je cilj SAD-a da se istisne ruska strana sa ovog tržišta i regiona Zapadnog Balkana”, kaže Đogović.
On dodaje da i Srbija ima interes u celoj priči.
„Srbija će dobiti nove investicije, novu energetsku snagu u našoj domaćoj proizvodnji, neka nova zapošljavanja i povećanje konkurentske snage. Mi nemamo dovoljno električne energije, pogotovo ako ćemo da razvijamo veštačku inteligenciju. Uvozimo super kompjutere u Kragujevcu, to guta dosta stuje. Ako hoćete neke nove strane direktne investicije visoko tehnološki pozicionirane, one vam dodatno traže električnu energiju”, objašnjava Đogović.
Đogović ističe da amerikanci da stavljaju fokus na svoj LNG (tečni prirodni gas).
„U tom smislu, treba da se krene sa konkretnim radovima na južnoj interkorekciji između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. I mi treba da ubrzamo interkonekciju sa Severnom Makedonijom, gde bi se preko Grčke uvozio LNG, ali ne samo za Srbiju, nego prema centralnoj i istočnoj Evropi. Srbija predstavljenu geografsku tačku u jednoj slagalici stvaranja što veće energetske prisutnosti SAD-a u Evropi”, objašnjava Đogović.
Ističe da je „čudnovato” kako Evropksa unija nije više forsirala ove teme.
„Vidimo da tu postoje različiti disonantni tonovi između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država i njihovih različitih interesa. Evropska unija kaska zbog svoje impotentnosti. Trebali su biti proaktivni i sami znatno ranije pokrenuti te projekte, nečekajući da im se Trampova administracija kao klin pojavi u ovom regionu, koja će štiti prevashodno svoje ekonomske interese”, dodaje on.
Za njega ne bi bilo iznenađujuće da Srbija, usled toga što je deficitarna po pitanju električne energije, a neko vreme se govori o novim obnovljivim izvorima „uđe u dil” sa amerikancima za izgradnju modularnog nuklearnog reaktora.
„To ne bi bilo iznenađujuće ukoliko želimo da razvijamo veštačku inteligenciju, ali u tom smislu trebaćemo da napravimo otklon od kineske strane. To su ipak dva različita i suprotstavljena geopolitička pola. Moraćemo da ipak napravimo određeni izbor”, zaključuje Đogović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
