Energetika je u središtu strateškog dijaloga Srbije i SAD. Očekuju se nove investicije i tehnološka saradnja. Stručnjaci ocenjuju da bi to moglo da nam donese neku korist, ali i da nametne nove geopolitičke izbore
Srbija je uspela da pokrene strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama, a predsednica Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji Ana Drašković rekla je da će on omogućiti nove investicije i razmenu tehnologija.
Sve se češće ističu ambicije Srbije da postane regionalni centar za razvoj visokih tehnologija i veštačke inteligencije, uz najave velikih ulaganja, ali može li Srbija zaista izvući korist iz ovih dogovora?
Drašković je za Radio Televeziju Srbije podsetila da su u okviru strateškog dijaloga već potpisana dva memoranduma o razumevanju o akademskoj saradnji i saradnji u oblasti energetike, gde se mogu očekivati i prvi konkretni koraci.
Istakla je i da strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država predstavlja važan korak ka jačanju ekonomskih odnosa dve zemlje, te da postoji veliki prostor za saradnju sa američkim investitorima, pre svega u modernizaciji infrastrukture, razvoju novih izvora energije, sistema prenosa i primeni savremenih tehnologija.
Dodaje i da su američke kompanije do sada u Srbiju uložile blizu pet milijardi dolara i zaposlile oko 22.000 ljudi.
Ekonomista Saša Đogović za Vreme kaže da je dobro da postoji strateški dijalog, ali da to nije strateško partnerstvo, te da je ovde namera da se pokrenu investicije u energetskom sektoru, gde se akcenat stavlja na gasne interkonekcije i hidroelektranu Đerdap.
„Strateški dijalog se odnosi na određenu temu, više je sektorski nastrojen i ima neki ekonomski karakter. U ovom slučaju radi se dominantno o energetskom sektoru gde je cilj SAD-a da se istisne ruska strana sa ovog tržišta i regiona Zapadnog Balkana”, kaže Đogović.
On dodaje da i Srbija ima interes u celoj priči.
„Srbija će dobiti nove investicije, novu energetsku snagu u našoj domaćoj proizvodnji, neka nova zapošljavanja i povećanje konkurentske snage. Mi nemamo dovoljno električne energije, pogotovo ako ćemo da razvijamo veštačku inteligenciju. Uvozimo super kompjutere u Kragujevcu, to guta dosta stuje. Ako hoćete neke nove strane direktne investicije visoko tehnološki pozicionirane, one vam dodatno traže električnu energiju”, objašnjava Đogović.
Đogović ističe da amerikanci da stavljaju fokus na svoj LNG (tečni prirodni gas).
„U tom smislu, treba da se krene sa konkretnim radovima na južnoj interkorekciji između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. I mi treba da ubrzamo interkonekciju sa Severnom Makedonijom, gde bi se preko Grčke uvozio LNG, ali ne samo za Srbiju, nego prema centralnoj i istočnoj Evropi. Srbija predstavljenu geografsku tačku u jednoj slagalici stvaranja što veće energetske prisutnosti SAD-a u Evropi”, objašnjava Đogović.
Ističe da je „čudnovato” kako Evropksa unija nije više forsirala ove teme.
„Vidimo da tu postoje različiti disonantni tonovi između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država i njihovih različitih interesa. Evropska unija kaska zbog svoje impotentnosti. Trebali su biti proaktivni i sami znatno ranije pokrenuti te projekte, nečekajući da im se Trampova administracija kao klin pojavi u ovom regionu, koja će štiti prevashodno svoje ekonomske interese”, dodaje on.
Za njega ne bi bilo iznenađujuće da Srbija, usled toga što je deficitarna po pitanju električne energije, a neko vreme se govori o novim obnovljivim izvorima „uđe u dil” sa amerikancima za izgradnju modularnog nuklearnog reaktora.
„To ne bi bilo iznenađujuće ukoliko želimo da razvijamo veštačku inteligenciju, ali u tom smislu trebaćemo da napravimo otklon od kineske strane. To su ipak dva različita i suprotstavljena geopolitička pola. Moraćemo da ipak napravimo određeni izbor”, zaključuje Đogović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Energetska sigurnost Srbije i dalje delom zavisi od ruskog gasa i ograničenih skladišnih kapaciteta za isti. Iako se o promeni takve politike govori godinama, konkretnih pomaka nema
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno, a prosečna plata je gotovo 30 hiljada dinara niža. Za one koji rade za minimalac, razlika je još veća
Isplata jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara traje do danas, 25. septembra. Ali građani mogu ovaj iznos i kasnije da podignu
Fabrika obuće Vero iz Apatina pokrenula je likvidaciju. Kompanija je zapošljavala oko 300 ljudi, a 90 radnika je do sada dobilo otkaz
Računi za struju pojedinih građana biće niži tokom predstojeće grejne sezone. Ko sve spada u tu kategoriju
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
