Kada se na stranu stave načini plaćanja ekskurzije, i dalje ostaje pitanje zašto jedno noćenje srednjoškolca u istočnoj Srbiji košta 18.000 dinara, kao i da li je ikako moguće da se ti računi ublaže
Toplo prolećno vreme donelo je vruće cene ekskurzija roditeljima koji imaju decu školskog uzrasta. Iako se pitaju zbog čega je trošak dvodnevnog putovanja neretko izražen petocifreno, većina njih, bez obzira koliko opterećenje to predstavljalo na budžet, bira da im školarac ne ostane kod kuće, piše Danas.
Stoga, građani Srbije koji nemaju zavidna primanja pronalaze alternativne načine kako sa ovim izdatkom izaći na kraj, a jedno od rešenja je i zaduživanje.
Ipak, kada se na stranu stave načini plaćanja ekskurzije, i dalje ostaje pitanje zašto jedno noćenje srednjoškolca u istočnoj Srbiji košta 18.000 dinara, kao i da li je ikako moguće da se ti računi ublaže.
Kako za Danas pojašnjava Zoran Serdar, predsednik Odbora za dečji i omladinski turizam u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Juta, cene ekskurzije uvek mogu biti niže, a na formiranje cena utiče niz faktora.
„Na prvom mestu, one zavise od smeštaja, odnosno toga koliko koštaju smeštajni objekti koje škole na javnim nabavkama traže. Da li je reč o hotelima u centru, na periferiji, koliko imaju zvezdica, kreveta u sobi. Neke škole zahtevaju da sobe budu dvokrevetne, pa zbog toga ispadne daleko viša cena, jer su te jedinice namenjene odraslima. Kada su sobe trokrevetne ili četvorokrevetne, manje košta. Važno je naglasiti i da su hoteli u našoj zemlji uglavnom skuplji nego u okruženju ili inostranstvu. Drugi važan igrač u ceni je prevoz koji obuhvata troškove goriva, parkinga, kompletnu uslugu dnevnica vozačima, vanredne tehničke preglede koji su obavezni zbog bezbednosti dece, što se sve sublimira u cenu koja nije mala po kilometru“, objašnjava on.
Šta je sve uračunato mu cenu?
Zatim dodaje da su u krajnju cenu koja stigne do roditelja uračunate i dnevnice vozačima, lekarima, ali i jednokrevetne sobe za nastavnike, koje se moraju doplatiti.
„Neke škole traže mnogo jednokrevetnih soba, za svakog profesora. To poskupljuje račun deci koja plaćaju, a i gratisi daleko dižu cenu aranžmana. Ukoliko su oni isključivo za nastavno osoblje i prateće osoblje od strane agencije, onda je jedna cena. Ali škole traže gratise i na 15 ili 20 plativih učenika, za blizance, decu profesora i druge, a to sve plaćaju roditelji punoplative dece. Mimo toga, ima i niz ulaznica koje su jedne od osnovnih ciljeva edukativnog dela ekskurzije. Što ih je više, skuplji je aranžman. Naposletku, u cenu se uračunava i platni promet škole, agencije, PDV, porezi, dnevnice profesorima“, poručuje Serdar.
Dodaje i da bi ekskurzija mogla biti i po 2.000 dinara jeftinija ukoliko bi se izbacio gratis za učenike, a još više kada bi škola, a ne agencije, isplaćivala profesorske dnevnice.
„Cena se može smanjiti ako se ukinu gratisi za učenike, jer oni nisu pravi gratis, već raspoređeni trošak na sve ostale koji plaćaju. Ukoliko škola isplaćuje dnevnice profesorima cene su niže nego kada agencija isplaćuje novac na račun profesora. Kada bi se to oduzelo, za jednu ekskurziju koja košta oko 35- 40 hiljada dinara, ušteda bi mogla da bude i do 10 odsto“, napominje predsednik Odbora za dečji i omladinski turizam u Juti.
Govoreći o ovogodišnjim cenama, naš sagovornik ističe da je svaki segment ekskurzije sada poskupeo i da iz godine u godinu poskupljenje iznosi oko 10 do 15 odsto. Ipak, iako, prema njegovim rečima, postoje načini na koje se može uštedeti, podvlači da se na prevozu nikako ne sme „zakinuti“, jer od njega zavisi bezbednost i životi dece.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
