Kada se na stranu stave načini plaćanja ekskurzije, i dalje ostaje pitanje zašto jedno noćenje srednjoškolca u istočnoj Srbiji košta 18.000 dinara, kao i da li je ikako moguće da se ti računi ublaže
Toplo prolećno vreme donelo je vruće cene ekskurzija roditeljima koji imaju decu školskog uzrasta. Iako se pitaju zbog čega je trošak dvodnevnog putovanja neretko izražen petocifreno, većina njih, bez obzira koliko opterećenje to predstavljalo na budžet, bira da im školarac ne ostane kod kuće, piše Danas.
Stoga, građani Srbije koji nemaju zavidna primanja pronalaze alternativne načine kako sa ovim izdatkom izaći na kraj, a jedno od rešenja je i zaduživanje.
Ipak, kada se na stranu stave načini plaćanja ekskurzije, i dalje ostaje pitanje zašto jedno noćenje srednjoškolca u istočnoj Srbiji košta 18.000 dinara, kao i da li je ikako moguće da se ti računi ublaže.
Kako za Danas pojašnjava Zoran Serdar, predsednik Odbora za dečji i omladinski turizam u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Juta, cene ekskurzije uvek mogu biti niže, a na formiranje cena utiče niz faktora.
„Na prvom mestu, one zavise od smeštaja, odnosno toga koliko koštaju smeštajni objekti koje škole na javnim nabavkama traže. Da li je reč o hotelima u centru, na periferiji, koliko imaju zvezdica, kreveta u sobi. Neke škole zahtevaju da sobe budu dvokrevetne, pa zbog toga ispadne daleko viša cena, jer su te jedinice namenjene odraslima. Kada su sobe trokrevetne ili četvorokrevetne, manje košta. Važno je naglasiti i da su hoteli u našoj zemlji uglavnom skuplji nego u okruženju ili inostranstvu. Drugi važan igrač u ceni je prevoz koji obuhvata troškove goriva, parkinga, kompletnu uslugu dnevnica vozačima, vanredne tehničke preglede koji su obavezni zbog bezbednosti dece, što se sve sublimira u cenu koja nije mala po kilometru“, objašnjava on.
Šta je sve uračunato mu cenu?
Zatim dodaje da su u krajnju cenu koja stigne do roditelja uračunate i dnevnice vozačima, lekarima, ali i jednokrevetne sobe za nastavnike, koje se moraju doplatiti.
„Neke škole traže mnogo jednokrevetnih soba, za svakog profesora. To poskupljuje račun deci koja plaćaju, a i gratisi daleko dižu cenu aranžmana. Ukoliko su oni isključivo za nastavno osoblje i prateće osoblje od strane agencije, onda je jedna cena. Ali škole traže gratise i na 15 ili 20 plativih učenika, za blizance, decu profesora i druge, a to sve plaćaju roditelji punoplative dece. Mimo toga, ima i niz ulaznica koje su jedne od osnovnih ciljeva edukativnog dela ekskurzije. Što ih je više, skuplji je aranžman. Naposletku, u cenu se uračunava i platni promet škole, agencije, PDV, porezi, dnevnice profesorima“, poručuje Serdar.
Dodaje i da bi ekskurzija mogla biti i po 2.000 dinara jeftinija ukoliko bi se izbacio gratis za učenike, a još više kada bi škola, a ne agencije, isplaćivala profesorske dnevnice.
„Cena se može smanjiti ako se ukinu gratisi za učenike, jer oni nisu pravi gratis, već raspoređeni trošak na sve ostale koji plaćaju. Ukoliko škola isplaćuje dnevnice profesorima cene su niže nego kada agencija isplaćuje novac na račun profesora. Kada bi se to oduzelo, za jednu ekskurziju koja košta oko 35- 40 hiljada dinara, ušteda bi mogla da bude i do 10 odsto“, napominje predsednik Odbora za dečji i omladinski turizam u Juti.
Govoreći o ovogodišnjim cenama, naš sagovornik ističe da je svaki segment ekskurzije sada poskupeo i da iz godine u godinu poskupljenje iznosi oko 10 do 15 odsto. Ipak, iako, prema njegovim rečima, postoje načini na koje se može uštedeti, podvlači da se na prevozu nikako ne sme „zakinuti“, jer od njega zavisi bezbednost i životi dece.
Prodajni kurs evra u nekim menjačnicama i bankama je već probio 120 dinara, a među građima postoji bojazan od dodatnog povećanja. Kurs ipak ne može neograničeno da „divlja“ - osim ako ga NBS ne promeni.
Da li posluju sa NIS-om, smeju li uopšte o tome da govore, kao i do kada će to poslovanje trajati, objašnjavaju pojedine banke za „Vreme“
Pregovori za ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) su navodno u toku, a kompanija ADNOC iz Abu Dabija slovi kao favorit, piše "Fajnenšel tajms"
„Prema devetomesečnom bilansu, NIS duguje bankama oko 540 miliona evra. Sve ukazuje da će država morati da preuzme NIS, kroz nacionalizaciju ili kroz uvođenje stečaja“, smatra privrednik i vlasnik „Point Group“ Zoran Drakulić
Nadzorni odbor BMW-a odlučio je da od maja 2026. godine na čelo kompanije dođe Milan Nedeljković, dosadašnji direktor proizvodnje i dugogodišnji menadžer tog koncerna. Nedeljković će zameniti Olivera Cirpsea, koji se povlači zbog internih pravila o starosnoj granici.
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
