Toplo prolećno vreme donelo je vruće cene ekskurzija roditeljima koji imaju decu školskog uzrasta. Iako se pitaju zbog čega je trošak dvodnevnog putovanja neretko izražen petocifreno, većina njih, bez obzira koliko opterećenje to predstavljalo na budžet, bira da im školarac ne ostane kod kuće, piše Danas.
Stoga, građani Srbije koji nemaju zavidna primanja pronalaze alternativne načine kako sa ovim izdatkom izaći na kraj, a jedno od rešenja je i zaduživanje.
Ipak, kada se na stranu stave načini plaćanja ekskurzije, i dalje ostaje pitanje zašto jedno noćenje srednjoškolca u istočnoj Srbiji košta 18.000 dinara, kao i da li je ikako moguće da se ti računi ublaže.
Kako za Danas pojašnjava Zoran Serdar, predsednik Odbora za dečji i omladinski turizam u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Juta, cene ekskurzije uvek mogu biti niže, a na formiranje cena utiče niz faktora.
„Na prvom mestu, one zavise od smeštaja, odnosno toga koliko koštaju smeštajni objekti koje škole na javnim nabavkama traže. Da li je reč o hotelima u centru, na periferiji, koliko imaju zvezdica, kreveta u sobi. Neke škole zahtevaju da sobe budu dvokrevetne, pa zbog toga ispadne daleko viša cena, jer su te jedinice namenjene odraslima. Kada su sobe trokrevetne ili četvorokrevetne, manje košta. Važno je naglasiti i da su hoteli u našoj zemlji uglavnom skuplji nego u okruženju ili inostranstvu. Drugi važan igrač u ceni je prevoz koji obuhvata troškove goriva, parkinga, kompletnu uslugu dnevnica vozačima, vanredne tehničke preglede koji su obavezni zbog bezbednosti dece, što se sve sublimira u cenu koja nije mala po kilometru“, objašnjava on.
Šta je sve uračunato mu cenu?
Zatim dodaje da su u krajnju cenu koja stigne do roditelja uračunate i dnevnice vozačima, lekarima, ali i jednokrevetne sobe za nastavnike, koje se moraju doplatiti.
„Neke škole traže mnogo jednokrevetnih soba, za svakog profesora. To poskupljuje račun deci koja plaćaju, a i gratisi daleko dižu cenu aranžmana. Ukoliko su oni isključivo za nastavno osoblje i prateće osoblje od strane agencije, onda je jedna cena. Ali škole traže gratise i na 15 ili 20 plativih učenika, za blizance, decu profesora i druge, a to sve plaćaju roditelji punoplative dece. Mimo toga, ima i niz ulaznica koje su jedne od osnovnih ciljeva edukativnog dela ekskurzije. Što ih je više, skuplji je aranžman. Naposletku, u cenu se uračunava i platni promet škole, agencije, PDV, porezi, dnevnice profesorima“, poručuje Serdar.
Dodaje i da bi ekskurzija mogla biti i po 2.000 dinara jeftinija ukoliko bi se izbacio gratis za učenike, a još više kada bi škola, a ne agencije, isplaćivala profesorske dnevnice.
„Cena se može smanjiti ako se ukinu gratisi za učenike, jer oni nisu pravi gratis, već raspoređeni trošak na sve ostale koji plaćaju. Ukoliko škola isplaćuje dnevnice profesorima cene su niže nego kada agencija isplaćuje novac na račun profesora. Kada bi se to oduzelo, za jednu ekskurziju koja košta oko 35- 40 hiljada dinara, ušteda bi mogla da bude i do 10 odsto“, napominje predsednik Odbora za dečji i omladinski turizam u Juti.
Govoreći o ovogodišnjim cenama, naš sagovornik ističe da je svaki segment ekskurzije sada poskupeo i da iz godine u godinu poskupljenje iznosi oko 10 do 15 odsto. Ipak, iako, prema njegovim rečima, postoje načini na koje se može uštedeti, podvlači da se na prevozu nikako ne sme „zakinuti“, jer od njega zavisi bezbednost i životi dece.
