Niški aerodrom beleži pad broja putnika i letova, uprkos otvaranju nove terminalne zgrade i najavljenim subvencijama. Da li će se situacija promeniti ove godine, pošto irska kompanija Rajaner vraća letove do Stokholma i Krfa i počinje da leti pet puta nedeljno do Malte, ostaje da se vidi
U 2024. godini kroz aerodrom „Konstantin Veliki“ prošlo je 357.313 putnika, što je za skoro 91.000 putnika, odnosno 20 odsto manje u odnosu na godinu pre, a skoro 32.000 manje od broja putnika u 2022. godini, pišu „Južne vesti“.
I dok je 2023. godine zabeležen rekord u broju putnika, što je tadašnja gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski navela kao dokaz da je aerodrom opravdano predat državi, prošle godine aerodrom u Nišu beleži značajan pad.
Ovo je posledica svakako i manjeg broja letova – bilo ih 488 manje u odnosu na godinu pre.
Najmanje putnika ove godine bilo je u novembru – 20.817, a najviše u avgustu – nešto više od 41.000. Kada je reč o prošloj godini, najbolji mesec je bio jul sa preko 53.000 putnika, dok je najmanje putnika bilo u februaru – oko 26.000.
Neispunjena obećanja vlasti
Ono što je znatno uvećano, kako pokazuje zvanična statistika niškog aerodroma, jeste kargo prevoz robe i to za 510 odsto u odnosu na 2023. godinu. Dok je 2023. godine sa niškog aerodroma prevezeno blizu 70 tona robe, 2024. godine je to cifra od preko 420 tona.
Inače, prošle godine je otvorena nova zgrada terminala, a najavljeno je da sledi druga faza rekonstrukcije aerodroma u Nišu. Kako je saopšteno u oktobru prošle godine, plan je da se u izgradnju poletno-sletne staze, rulne staze, rušenje stare i izgradnju nove terminalne zgrade, novog kontrolnog tornja i hangara uloži preko 140 miliona evra.
Da li će se situacija promeniti ove godine, pošto irska kompanija Rajaner vraća letove do Stokholma i Krfa i počinje da leti pet puta nedeljno do Malte, ostaje da se vidi.
Vučić je na otvaranju nove terminalne zgrade najavio subvencije kako bi „low cost” kompanije ponovo poslovale u Nišu.
Najavio je i doskorašnji ministar saobraćaja Goran Vesić da će Er Srbija uskoro uvesti komercijalni let sa niškog aerodroma. Međutim, meseci prolaze, a još uvek nema informacija o kojim destinacijama je reč i kada će ili da li će se to desiti.
Pad prihoda
Zbog pada broja letova i putnika, manji je i prihod aerodroma „Konstantin Veliki“ tokom 2024. godine, što se može povezati sa smanjenjem broja putnika i letova.
Kao što je ranije navedeno, u 2024. godini, aerodrom je opslužio 357.313 putnika, što predstavlja pad od skoro 91.000 putnika ili 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, tako da ovaj pad direktno utiče na ukupne prihode aerodroma, koji su bili procenjeni između dva i pet miliona evra.
S obzirom na to da su avio-kompanije, poput Wizz Air-a, privremeno suspendovale određene linije, ovo je dodatno umanjilo mogućnosti za generisanje prihoda.
Očekivanja su da će otvaranje nove terminalne zgrade u Nišu pomoći u povećanju prihoda kroz dodatne usluge i komercijalne prostore. Međutim, dok se to ne dogodi, upitno je kako će biti poslovanje aerodroma u ovoj godini.
Izvor: Južne vesti
Izgradnja druge linije beogradskog metroa, iako najavljivana kao „projekt budućnosti“, nailazi na prve ozbiljne prepreke – eksproprijacija zemljišta u opštinama Novi Beograd i Zemun. Građani su zabrinuti zbog niskih naknada, nejasnih procedura i mogućih zloupotreba, dok vlasti tvrde da je reč o neophodnom koraku za razvoj grada
U Srbiju se uvoze ogromne količne mleka u prahu, ali se ono, umesto da završi kod proizvođača konditorskih proizvoda, rastvara u vodi i prodaje kao sveže mleko. Nije to jedina muka srpskih mlekara
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
