Niški aerodrom beleži pad broja putnika i letova, uprkos otvaranju nove terminalne zgrade i najavljenim subvencijama. Da li će se situacija promeniti ove godine, pošto irska kompanija Rajaner vraća letove do Stokholma i Krfa i počinje da leti pet puta nedeljno do Malte, ostaje da se vidi
U 2024. godini kroz aerodrom „Konstantin Veliki“ prošlo je 357.313 putnika, što je za skoro 91.000 putnika, odnosno 20 odsto manje u odnosu na godinu pre, a skoro 32.000 manje od broja putnika u 2022. godini, pišu „Južne vesti“.
I dok je 2023. godine zabeležen rekord u broju putnika, što je tadašnja gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski navela kao dokaz da je aerodrom opravdano predat državi, prošle godine aerodrom u Nišu beleži značajan pad.
Ovo je posledica svakako i manjeg broja letova – bilo ih 488 manje u odnosu na godinu pre.
Najmanje putnika ove godine bilo je u novembru – 20.817, a najviše u avgustu – nešto više od 41.000. Kada je reč o prošloj godini, najbolji mesec je bio jul sa preko 53.000 putnika, dok je najmanje putnika bilo u februaru – oko 26.000.
Neispunjena obećanja vlasti
Ono što je znatno uvećano, kako pokazuje zvanična statistika niškog aerodroma, jeste kargo prevoz robe i to za 510 odsto u odnosu na 2023. godinu. Dok je 2023. godine sa niškog aerodroma prevezeno blizu 70 tona robe, 2024. godine je to cifra od preko 420 tona.
Inače, prošle godine je otvorena nova zgrada terminala, a najavljeno je da sledi druga faza rekonstrukcije aerodroma u Nišu. Kako je saopšteno u oktobru prošle godine, plan je da se u izgradnju poletno-sletne staze, rulne staze, rušenje stare i izgradnju nove terminalne zgrade, novog kontrolnog tornja i hangara uloži preko 140 miliona evra.
Da li će se situacija promeniti ove godine, pošto irska kompanija Rajaner vraća letove do Stokholma i Krfa i počinje da leti pet puta nedeljno do Malte, ostaje da se vidi.
Vučić je na otvaranju nove terminalne zgrade najavio subvencije kako bi „low cost” kompanije ponovo poslovale u Nišu.
Najavio je i doskorašnji ministar saobraćaja Goran Vesić da će Er Srbija uskoro uvesti komercijalni let sa niškog aerodroma. Međutim, meseci prolaze, a još uvek nema informacija o kojim destinacijama je reč i kada će ili da li će se to desiti.
Pad prihoda
Zbog pada broja letova i putnika, manji je i prihod aerodroma „Konstantin Veliki“ tokom 2024. godine, što se može povezati sa smanjenjem broja putnika i letova.
Kao što je ranije navedeno, u 2024. godini, aerodrom je opslužio 357.313 putnika, što predstavlja pad od skoro 91.000 putnika ili 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, tako da ovaj pad direktno utiče na ukupne prihode aerodroma, koji su bili procenjeni između dva i pet miliona evra.
S obzirom na to da su avio-kompanije, poput Wizz Air-a, privremeno suspendovale određene linije, ovo je dodatno umanjilo mogućnosti za generisanje prihoda.
Očekivanja su da će otvaranje nove terminalne zgrade u Nišu pomoći u povećanju prihoda kroz dodatne usluge i komercijalne prostore. Međutim, dok se to ne dogodi, upitno je kako će biti poslovanje aerodroma u ovoj godini.
Izvor: Južne vesti
Elektrodistribucija Srbije je sa posla očitavanja brojila za struju „skinula“ pojedine povlašćene zaposlene. Među njima su oni koji su se „pokazali“ na mitinzima režima, kao i neki bivši direktori, kažu izvori redakcije
Dva teretna aviona privatne izraelske aviokompanije bila su u Beogradu najmanje devet puta tokom februara i marta. Avioni su specijalizovani za prenos tereta, poput naoružanja
Potražnja za državnim obveznicama je na aukciji 10. marta bila deset puta manja od očekivane. Iako se ovaj način ulaganja, za razliku od štednje u banci ili ulaganja u akcije, smatra pouzdanim jer garantuje povrat investicije
Za prosečnu porodicu u Srbiji, slanje deteta na fakultet često znači finansijski problem. Školarina, stan, hrana i prevoz mogu premašiti čak i godišnju zaradu jednog roditelja
Poskupljenje na pumpama je neizbežno, a sa njime u paru idu i ona na rafovima u prodavnicama. Da li će poskupeti hrana i očekuju li nas nepovoljniji krediti?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
