Niški aerodrom beleži pad broja putnika i letova, uprkos otvaranju nove terminalne zgrade i najavljenim subvencijama. Da li će se situacija promeniti ove godine, pošto irska kompanija Rajaner vraća letove do Stokholma i Krfa i počinje da leti pet puta nedeljno do Malte, ostaje da se vidi
U 2024. godini kroz aerodrom „Konstantin Veliki“ prošlo je 357.313 putnika, što je za skoro 91.000 putnika, odnosno 20 odsto manje u odnosu na godinu pre, a skoro 32.000 manje od broja putnika u 2022. godini, pišu „Južne vesti“.
I dok je 2023. godine zabeležen rekord u broju putnika, što je tadašnja gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski navela kao dokaz da je aerodrom opravdano predat državi, prošle godine aerodrom u Nišu beleži značajan pad.
Ovo je posledica svakako i manjeg broja letova – bilo ih 488 manje u odnosu na godinu pre.
Najmanje putnika ove godine bilo je u novembru – 20.817, a najviše u avgustu – nešto više od 41.000. Kada je reč o prošloj godini, najbolji mesec je bio jul sa preko 53.000 putnika, dok je najmanje putnika bilo u februaru – oko 26.000.
Neispunjena obećanja vlasti
Ono što je znatno uvećano, kako pokazuje zvanična statistika niškog aerodroma, jeste kargo prevoz robe i to za 510 odsto u odnosu na 2023. godinu. Dok je 2023. godine sa niškog aerodroma prevezeno blizu 70 tona robe, 2024. godine je to cifra od preko 420 tona.
Inače, prošle godine je otvorena nova zgrada terminala, a najavljeno je da sledi druga faza rekonstrukcije aerodroma u Nišu. Kako je saopšteno u oktobru prošle godine, plan je da se u izgradnju poletno-sletne staze, rulne staze, rušenje stare i izgradnju nove terminalne zgrade, novog kontrolnog tornja i hangara uloži preko 140 miliona evra.
Da li će se situacija promeniti ove godine, pošto irska kompanija Rajaner vraća letove do Stokholma i Krfa i počinje da leti pet puta nedeljno do Malte, ostaje da se vidi.
Vučić je na otvaranju nove terminalne zgrade najavio subvencije kako bi „low cost” kompanije ponovo poslovale u Nišu.
Najavio je i doskorašnji ministar saobraćaja Goran Vesić da će Er Srbija uskoro uvesti komercijalni let sa niškog aerodroma. Međutim, meseci prolaze, a još uvek nema informacija o kojim destinacijama je reč i kada će ili da li će se to desiti.
Pad prihoda
Zbog pada broja letova i putnika, manji je i prihod aerodroma „Konstantin Veliki“ tokom 2024. godine, što se može povezati sa smanjenjem broja putnika i letova.
Kao što je ranije navedeno, u 2024. godini, aerodrom je opslužio 357.313 putnika, što predstavlja pad od skoro 91.000 putnika ili 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, tako da ovaj pad direktno utiče na ukupne prihode aerodroma, koji su bili procenjeni između dva i pet miliona evra.
S obzirom na to da su avio-kompanije, poput Wizz Air-a, privremeno suspendovale određene linije, ovo je dodatno umanjilo mogućnosti za generisanje prihoda.
Očekivanja su da će otvaranje nove terminalne zgrade u Nišu pomoći u povećanju prihoda kroz dodatne usluge i komercijalne prostore. Međutim, dok se to ne dogodi, upitno je kako će biti poslovanje aerodroma u ovoj godini.
Izvor: Južne vesti
Nastavnici i učitelji širom Srbije šokirani su umanjenjem februarske zarade, pri čemu su neki na račun dobili svega nekoliko stotina dinara. Pravnici tvrde da ne postoji zakon koji bi omogućio potpunu obustavu isplate plata
„Toliko sunce peče da se onesvestiš“ – ovako je svedočila jedna radnica koja se bavi sezonskim poslovima za Inicijativu A 11. U kakvim uslovima rade sezonski radnici? Šta im je zakonom garantovano, a šta nedostaje?
Iako mnogi veruju da u svojim kuhinjama imaju pravi med, istraživanja pokazuju da je tržište preplavljeno falsifikatima. Kako prepoznati lažni med i zbog čega je on toliko prisutan
U poslednjem kvartalu 2024, najveći rast zabeležen u sektoru smeštaja i ishrane, dok su poljoprivrdnici beleže deficit. Najbolje ide IT sektoru
Građani su masovno zatvarali račune u Direktnoj banci, ali se nakon godinu ili dve ispostavilo - da račun uopšte nije zatvoren. Ova banka je samo jedna od nekoliko koje su primenjivale ovu metodu kako bi podigle svoj portfolio kada su se prodavale
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
