Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu, i procenjuje se da je trenutno vredan oko 25 miliona evra. Na Rakija festu u Beogradu predstavili su se proizvođači, a najbolji su nagrađeni
Proizvođači rakije žele da očuvaju stare, autohtone sorte poput crvene ranke, požegače, čačanske lepotice, jer kako kažu, predstavljaju izuzetnu sirovinu za proizvodnju vrhunskih rakija. Srpske sorte šljive gaje se širom zemlje, a najviše u Jadru i moravičkom okrugu, prenosi RTS.
Nikola Ristanović iz sela Brđani kod Čačka kaže da ima ukupno tri hektara površine na kojoj gaji šljive i kajsije.
„Šljive su na 2,5 hektara, a na pola hektara su kajsije. Godišnje proizvodimo do 5.000 boca“, ističe Ristanović.
Marko Petrović iz sela Lešnice kod Loznice posebno je ponosan šljivovicu koju proizvodi.
„To su destilati koji su starosti od 4 do 18 godina. Upravo to je dokaz da mi imamo dugu tradiciju proizvodnje rakije“, naglašava Petrović.
Boja, bistrina, ukus i miris određuju kvalitet rakije, kažu proizvođači. Pravi ljubitelji umeju da prepoznaju dobru rakiju.
Proizvođač rakije iz Nove Pazove Dunja Krneta otkriva zanimljivu anegdotu u vezi sa svojim proizvodom.
„Naša rakija izvezena u Australiju, a zatim je čovek kupio tamo i doneo na veselje u Batajnicu“, kaže Krneta.
Rakija je sve više srpski brend, a njena budućnost je u novim tehnologijama destilacije. Na fešti za ljubitelje rakije predstavilo se dvadest troje izlagača.
„Najvažnije je da potrošači razumeju da ono što mogu da kupe u redovnoj prodaji, da flaše imaju etiketu, akciznu markicu, hemijsku analizu, ispunjavaju sve standarde i da to pre svega je kontrola u smislu zdravlja, u smislu kvaliteta proizvoda i na kraju krajeva to je nešto što puni budžet, kaže Branko Nešić, organizator „Rakija festa“.
Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu i procenjuje se da trenutno vredi oko 25 miliona evra.
„Postoji veliki potencijal, ali on zahteva koordinisan rad od proizvodnje sadnog materijala, preko uzgajanja voća do proizvodnje i brendiranja rakije i izvoza“, naglašava Veljko Jovanović iz Privredne komora Srbije
Najbolje rakije nagrađene su titulom „Beogradski pobednik“ u više kategorija. Izvoz alkoholnih pića u 2023. godini bio je veći 30 odsto nego prethodne godine.
Iako cene otkupa poljoprivrednih proizvoda padaju, njihove cene u prodavnicama ne padaju, nego se čak najavljuju i nova poskupljenja hrane. Ko se bogati na račun poljoprivrednika i kupaca
Platu od 2.000 evra i penzije od 750 je Aleksandar Vučić predstavio kao dugoročni cilj zemlje. Dok se čeka ostvarenje ovog cilja, petina ljudi u Srbija grca u siromaštvu
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja
Alta banka Davora Macure ponovo je uvećala svoj kapital 24. marta 2026, sa ciljem „realizacije razvojnih planova banke“. Banke inače jačaju kapitalnu bazu, pored regulativnih zahteva, pretežno radi ekspanzije poslovanja i širenje poslovnih delatnosti
Renomirani svetski finansijski magazin „Euromoney“ dodelio je Raiffeisen banci prestižno priznanje za najbolju banku u segmentu privatnog bankarstva za 2026. godinu (Serbia's Best International Private Bank - Euromoney Private Banking Awards 2026).
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
