Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu, i procenjuje se da je trenutno vredan oko 25 miliona evra. Na Rakija festu u Beogradu predstavili su se proizvođači, a najbolji su nagrađeni
Proizvođači rakije žele da očuvaju stare, autohtone sorte poput crvene ranke, požegače, čačanske lepotice, jer kako kažu, predstavljaju izuzetnu sirovinu za proizvodnju vrhunskih rakija. Srpske sorte šljive gaje se širom zemlje, a najviše u Jadru i moravičkom okrugu, prenosi RTS.
Nikola Ristanović iz sela Brđani kod Čačka kaže da ima ukupno tri hektara površine na kojoj gaji šljive i kajsije.
„Šljive su na 2,5 hektara, a na pola hektara su kajsije. Godišnje proizvodimo do 5.000 boca“, ističe Ristanović.
Marko Petrović iz sela Lešnice kod Loznice posebno je ponosan šljivovicu koju proizvodi.
„To su destilati koji su starosti od 4 do 18 godina. Upravo to je dokaz da mi imamo dugu tradiciju proizvodnje rakije“, naglašava Petrović.
Boja, bistrina, ukus i miris određuju kvalitet rakije, kažu proizvođači. Pravi ljubitelji umeju da prepoznaju dobru rakiju.
Proizvođač rakije iz Nove Pazove Dunja Krneta otkriva zanimljivu anegdotu u vezi sa svojim proizvodom.
„Naša rakija izvezena u Australiju, a zatim je čovek kupio tamo i doneo na veselje u Batajnicu“, kaže Krneta.
Rakija je sve više srpski brend, a njena budućnost je u novim tehnologijama destilacije. Na fešti za ljubitelje rakije predstavilo se dvadest troje izlagača.
„Najvažnije je da potrošači razumeju da ono što mogu da kupe u redovnoj prodaji, da flaše imaju etiketu, akciznu markicu, hemijsku analizu, ispunjavaju sve standarde i da to pre svega je kontrola u smislu zdravlja, u smislu kvaliteta proizvoda i na kraju krajeva to je nešto što puni budžet, kaže Branko Nešić, organizator „Rakija festa“.
Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu i procenjuje se da trenutno vredi oko 25 miliona evra.
„Postoji veliki potencijal, ali on zahteva koordinisan rad od proizvodnje sadnog materijala, preko uzgajanja voća do proizvodnje i brendiranja rakije i izvoza“, naglašava Veljko Jovanović iz Privredne komora Srbije
Najbolje rakije nagrađene su titulom „Beogradski pobednik“ u više kategorija. Izvoz alkoholnih pića u 2023. godini bio je veći 30 odsto nego prethodne godine.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
