Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu, i procenjuje se da je trenutno vredan oko 25 miliona evra. Na Rakija festu u Beogradu predstavili su se proizvođači, a najbolji su nagrađeni
Proizvođači rakije žele da očuvaju stare, autohtone sorte poput crvene ranke, požegače, čačanske lepotice, jer kako kažu, predstavljaju izuzetnu sirovinu za proizvodnju vrhunskih rakija. Srpske sorte šljive gaje se širom zemlje, a najviše u Jadru i moravičkom okrugu, prenosi RTS.
Nikola Ristanović iz sela Brđani kod Čačka kaže da ima ukupno tri hektara površine na kojoj gaji šljive i kajsije.
„Šljive su na 2,5 hektara, a na pola hektara su kajsije. Godišnje proizvodimo do 5.000 boca“, ističe Ristanović.
Marko Petrović iz sela Lešnice kod Loznice posebno je ponosan šljivovicu koju proizvodi.
„To su destilati koji su starosti od 4 do 18 godina. Upravo to je dokaz da mi imamo dugu tradiciju proizvodnje rakije“, naglašava Petrović.
Boja, bistrina, ukus i miris određuju kvalitet rakije, kažu proizvođači. Pravi ljubitelji umeju da prepoznaju dobru rakiju.
Proizvođač rakije iz Nove Pazove Dunja Krneta otkriva zanimljivu anegdotu u vezi sa svojim proizvodom.
„Naša rakija izvezena u Australiju, a zatim je čovek kupio tamo i doneo na veselje u Batajnicu“, kaže Krneta.
Rakija je sve više srpski brend, a njena budućnost je u novim tehnologijama destilacije. Na fešti za ljubitelje rakije predstavilo se dvadest troje izlagača.
„Najvažnije je da potrošači razumeju da ono što mogu da kupe u redovnoj prodaji, da flaše imaju etiketu, akciznu markicu, hemijsku analizu, ispunjavaju sve standarde i da to pre svega je kontrola u smislu zdravlja, u smislu kvaliteta proizvoda i na kraju krajeva to je nešto što puni budžet, kaže Branko Nešić, organizator „Rakija festa“.
Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu i procenjuje se da trenutno vredi oko 25 miliona evra.
„Postoji veliki potencijal, ali on zahteva koordinisan rad od proizvodnje sadnog materijala, preko uzgajanja voća do proizvodnje i brendiranja rakije i izvoza“, naglašava Veljko Jovanović iz Privredne komora Srbije
Najbolje rakije nagrađene su titulom „Beogradski pobednik“ u više kategorija. Izvoz alkoholnih pića u 2023. godini bio je veći 30 odsto nego prethodne godine.
Viralna objava tehnološkog preduzetnika Meta Šumera pokrenula je raspravu o tome da li će AI uskoro ugroziti milione kancelarijskih poslova - dok stručnjaci upozoravaju da su takve tvrdnje preterane i zasnovane na spornim pretpostavkama. Ima li razloga za strah
Centar za lokalnu samoupravu saopštio je da je Grad Beograd dužan na sve strane i da zbog toga sledi rebalans budžeta. Pored ostalog i zbog izgubljenih sudskih parnica
U poslednjem trenutku Kancelarija za kontrolu strane imovine SAD (OFAK) ponovo je produžila licencu NIS-u, ali samo za jedan mesec
Licenca za NIS ističe u subotu, 21. februara u 6 ujutru sati, dok cene nafte rastu. Aleksandar Vučić ovoga puta ne potpaljuje režimske medije i ne plaši građane da će sve stati, kao onomad
Srbija popije godišnje oko 1,3 milijarde litara mleka, koliko približno iznosi i godišnja proizvodnja. Ipak, tokom 2025. godine uvezli smo oko 19.000 tona svežeg mleka i mlečnih proizvoda i 4.200 tona mleka u prahu. Zašto uvozimo, ako nam ne treba?
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
