Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu, i procenjuje se da je trenutno vredan oko 25 miliona evra. Na Rakija festu u Beogradu predstavili su se proizvođači, a najbolji su nagrađeni
Proizvođači rakije žele da očuvaju stare, autohtone sorte poput crvene ranke, požegače, čačanske lepotice, jer kako kažu, predstavljaju izuzetnu sirovinu za proizvodnju vrhunskih rakija. Srpske sorte šljive gaje se širom zemlje, a najviše u Jadru i moravičkom okrugu, prenosi RTS.
Nikola Ristanović iz sela Brđani kod Čačka kaže da ima ukupno tri hektara površine na kojoj gaji šljive i kajsije.
„Šljive su na 2,5 hektara, a na pola hektara su kajsije. Godišnje proizvodimo do 5.000 boca“, ističe Ristanović.
Marko Petrović iz sela Lešnice kod Loznice posebno je ponosan šljivovicu koju proizvodi.
„To su destilati koji su starosti od 4 do 18 godina. Upravo to je dokaz da mi imamo dugu tradiciju proizvodnje rakije“, naglašava Petrović.
Boja, bistrina, ukus i miris određuju kvalitet rakije, kažu proizvođači. Pravi ljubitelji umeju da prepoznaju dobru rakiju.
Proizvođač rakije iz Nove Pazove Dunja Krneta otkriva zanimljivu anegdotu u vezi sa svojim proizvodom.
„Naša rakija izvezena u Australiju, a zatim je čovek kupio tamo i doneo na veselje u Batajnicu“, kaže Krneta.
Rakija je sve više srpski brend, a njena budućnost je u novim tehnologijama destilacije. Na fešti za ljubitelje rakije predstavilo se dvadest troje izlagača.
„Najvažnije je da potrošači razumeju da ono što mogu da kupe u redovnoj prodaji, da flaše imaju etiketu, akciznu markicu, hemijsku analizu, ispunjavaju sve standarde i da to pre svega je kontrola u smislu zdravlja, u smislu kvaliteta proizvoda i na kraju krajeva to je nešto što puni budžet, kaže Branko Nešić, organizator „Rakija festa“.
Izvoz rakije iz Srbije raste iz godine u godinu i procenjuje se da trenutno vredi oko 25 miliona evra.
„Postoji veliki potencijal, ali on zahteva koordinisan rad od proizvodnje sadnog materijala, preko uzgajanja voća do proizvodnje i brendiranja rakije i izvoza“, naglašava Veljko Jovanović iz Privredne komora Srbije
Najbolje rakije nagrađene su titulom „Beogradski pobednik“ u više kategorija. Izvoz alkoholnih pića u 2023. godini bio je veći 30 odsto nego prethodne godine.
U niškoj fabrici kablovskih sistema kompanije Leoni, manjem broju zaposlenih ponuđena je mogućnost sporazumnog prestanka radnog odnosa, sa nadoknadom, dok kompanija istovremeno negira bilo kakvo uvođenje tehnološkog viška. Ponude su, kako navode iz fabrike, isključivo dobrovoljne i odnose se na zaposlene pogođene smanjenjem porudžbina
Iako vlast govori o ekonomskim uspesima, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da skoro četvrtina građana Srbije i dalje živi u riziku od siromaštva. Ekonomista Milan Kovačević za „Vreme“ ističe da je ova brojka velika, ali i da je jako teško smanjiti istu
Vlasti Aleksandra Vučića godinama ništa nisu radile na energetskoj bezbednosti, pa su protraćile i ovih deset meseci, koliko su odlagane sankcije NIS-u, kaže za „Vreme“ Vasko Kelić iz Centra za ekonomska istraživanja. Sada su na stolu samo loše opcije
Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara jer će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije gasova staklene bašte na određene proizvode
Predsednik Srbije pokušao da pronađe prelazno rešenje za vlasničku strukturu u „Naftnoj industriji Srbije“, ali ruska strana, prema navodima medija, ima drugačije planove
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
