Evropa je zavisna od Kine kada je reč o litijumu, kao što je nekada bila zavisna od ruske nafte i gasa. Zato se u Nemačkoj gradi prva rafinerija za preradu te sirovine na Starom kontinentu.
Evropa na putu ka „zelenoj budućnosti“ ima problem: industriji su potrebne sirovine. A da bi se napredovalo u proizvodnji baterija, sirovine kao što je litijum od suštinskog su značaja, piše Dojče vele (DW VIDEO).
Međutim, hemijska prerada sirovina u materijale pogodne za baterije je komplikovana. Zato bi nova litijumska rafinerija u Biterfeldu na istoku Nemačke mogla da postane ključ za nove lance snabdevanja. I prva te vrste u Evropi.
Iz Brazila, preko Kine, do Nemačke
Trenutno u frankfurtskoj laboratoriji kompanije „AMG litijum“ hemičari testiraju i prate procese koje su razvili za preradu litijum-hidroksida. Traže načine za uklanjanje nečistoća iz sirovine. Ono što smisle u laboratoriji, kasnije će se reprodukovati u industrijskom procesu, piše DW.
Prerada litijuma u toj firmi počinje u Brazilu, iskopavanjem spodumena, vrste kamena koji sadrži dragoceni litijum. Taj kamen se Brazilu drobi i prerađuje.
„U prvoj fazi, brodom šaljemo spodumen-koncentrat u Kinu“, objašnjava za DW Štefan Šreder predsednik upravnog odbora firme „AMG litijum“. „Razlog je što za sada nema druge rafinerije koja može da preradi taj materijal.“
Zatim se iz Kine tehnički nedovršen proizvod vraća nazad u nemački Biterfeld, gde se prerađuje do konačnog kvaliteta potrebnog za baterije. To je mesto gde bi trebalo da bude podignuta nova rafinerija.
Problemi sa finansiranjem
Biterfeld-Volfen je grad sa na istoku Nemačke. „AMG litijum“ tu priprema industrijsku proizvodnju – između ostalog i zato što tu ima mesta za planirano širenje pogona. Još uvek se finalizuju detalji verovatno najveće litijumske rafinerije u Evropi. U početku će proizvoditi čak 20.000 tona litijum-hidroksida godišnje.
Međutim, zbog pada cena litijumskih proizvoda, investiranje je postalo teže. „Trenutno su ljudi veoma oprezni kada je reč o ulaganju novca u litijumske projekte. Na aktuelnom nivou cena teško je opravdati investiciju“, kaže Šerer.
Za ovo postrojenje AMG je dobio 5,5 miliona evra od nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt. I neke druge evropske vlade žele da obezbede subvencije za izgradnju sopstvene infrastrukture za preradu važne sirovine.
Ciljevi Evropske unije
Nedavno je stupio na snagu Evropski zakon o tzv. kritičnim sirovinama, koji bi trebalo da smanji zavisnosti EU u lancima snabdevanja. U njemu se postavlja cilj da se u Evropskoj uniji do 2030. godine deset odsto materijala vadi, 40 odsto prerađuje i 15 odsto reciklira. Plan je da nikad više od 65 odsto neke sirovine ne dolazi iz jedne jedine zemlje-snabdevača.
Litijumska rafinerija AMG u Nemačkoj verovatno će doprineti postizanju tih ciljeva. Prvi ugovori sa kupcima širom Evrope već su potpisani.
Na zahtev Međunarodnog monetarnog fonda Vlada Srbije je prihvatila da se poslovanje grada Beograda i njegovih javnih preduzeća podvrgne spoljnoj reviziji - zbog naglog rasta dugova, kašnjenja isplata i fiskalnih rizika
MOL dnevno u svoje tri rafinerije proizvodi 92.000 barela nafte i gasa i ima rezerve procenjene na 348 miliona barela. Uz to poseduje 2.400 benzinskih stanica. Zašto onda mađarska kompanija želi i NIS
Nakon prekida transporta zbog sankcija SAD, rafinerija u Pančevu ponovo prima sirovu naftu. Ministarka Đedović Handanović istakla je da se očekuje dodatnih 35.000 do 45.000 tona naredne nedelje, što omogućava kontinuirani rad rafinerije
Pogrešno protumačeni medijski naslovi izazvali su nerealna očekivanja penzionara. O čemu se zapravo radi?
Centar za lokalnu samoupravu i sindikat „Centar“ iz GSP-a tvrde da su tehničke specifikacije tendera za kupovinu novih tramvaja postavljene tako da idu u korist turske firme Bozankaya
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
