Poreski sistem u Srbiji još uvek ne prepoznaje frilensere kao posebnu kategoriju. Ubrajaju se u preduzetnike, iako se ne oporezuju na isti način. Ljudi koji se bave ovim poslom kažu da je veoma teško opstati, jer kao radnici nemaju skoro nikakva prava
“Ništa nije sigurno osim poreza i smrti”, napisao je Bendžamin Frenklin u svom pismu Žan-Batistu le Roju 1789. godine. Dva veka kasnije ova tvrdnja je i dalje istinita. To najbolje znaju ljudi u Srbiji koji zarađuju putem interneta pružajući svoje usluge šireg spektra – frilenseri.
Oni su dan posle parlamentarnih i lokalnih izbora 17. decembra ovee godine dobili rešenja od poreske uprave o plaćanju poreza za prihode iz 2018. godine.
Predstavnica Udruženja radnika na internetu Tamara Petrović kaže za “Vreme” da je problem što rešenja stižu pet godina u „rikverc“.
“Pretpostavjam da je taktika da jednom godišnje za jednu godinu šalju rešenja jer misle da nam je lakše da ‘progutamo’ te cifre, u odnosu na iznos za svih pet godina. Rešenje za 2018. godinu moglo je da stigne i u januaru 2019. godine, ali valjda ne postoje kapacititeti za takvu dinamiku”, kaže Petrović.
Poreska uprava Republike Srbije utvrdila je obavezu za poreske obveznike tzv. „frilensere“ koji su u periodu od januara do kraja decembra 2018. godine ostvarili prihode po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem.
Poreske obaveze utvrđene su na osnovu podataka poslovnih banaka o ostvarenim prihodima fizičkih lica, saopštili su iz Poreske uprave.
Navode da frilenseri mogu to da plate u 120 mesečnih rata, a da prvu moraju uplatiti najkasnije 19. februara 2024. godine.
Radnici bez zaštite
Sagovrnica “Vremena” bila je članica radne grupe kada su frilenseri pregovarali sa Vladom 2020. godine o dugu koji je retroaktivno ustanovljen za prethodnih pet godina, koliko je maksimalan rok zastarelosti za poreska dugovanja.
“Uprkos svim pregovorima sa Vladom, frilenseri zaista nisu dobili svoju katergoriju odnosno pravni oblik. Neki mogu da budu preduzetnici, ali svi ostali koji rade za jednog poslodavca, koji ne prolaze test samostalnosti, oni su osuđeni na ovo poresko rešenje koje nije dovelo do toga da dobijemo svoja prava. To su i dalje obespravljeni ljudi u smislu da nemaju nikakva prava kao radnici”, kaže Petrović.
Ona objašnjava da frilenseri imaju pravo samo na zdravstveno i penzijsko osiguranje, ali svaki drugi oblik sigurnosti im je nedostižan.
“Ne možemo da dobijemo mesto u vrtiću za dete, mlade žene koje žele da zasnuju porodicu ne mogu da ostvare svoja prava na osnovu svog rada…Ne možete da se zaštite od poslodavca, ako on nije u zemlji, nemate zaštitu od otkaza, nemate godišnje odmore, nemate bolovanja…” nabraja Petrović.
Najnovije merenje Gigmetra, alata za istraživanje i analizu tržišta frilensera u Srbiji i regionu koje sprovodi Centar za istraživanje javnih politika, pokazalo je da je digitalnih radnika u Srbiji sve manje.
Nakon značajnog dvocifrenog rasta u postpandemijskom periodu, najnovija merenja otkrivaju značajan pad broja digitalnih radnika u Srbiji na vodećoj platformi – od čak 17,8 odsto.
Međutim, naša sagovornica tvrdi da su te brojke nepouzdane jer se zapravo ne zna tačan broj ljudi koji zarađuju kao frilenseri.
“Podaci koji postoje su oni koje prate naša udruženja na Fejsbuku, i podaci poreske uprave koliko je ljudi uopšte podnelo prijave. Zvanično se na takav način oporezuje 4000 ljudi. Zajedno su obuhvaćeni i flirenseri i preduzetnici i to je jedna opšta zbrka. Koliko je zaista ljudi odustalo da na ovaj način zarađuje novac je diskutalbilno, jer je pitanje gde su oni otišli?”, pita se Petrović.
Frilenser – i nastavnik i frizrerka
U Srbiji se preduzetništvom u koje se ubrajaju frilenseri bavi 328.000 ljudi, prema podacima Agencije za privredne registre.
Frilenser nije isto što i preduzetnik, mada pripada ovoj grupi. On je oslobođen mnogih administrativnih poteškoća. Ne mora da se registruje u APR-u. I ne mora da plaća fiksni iznos poreza.
Frilenser nije radnik, jer nije u radnom odnosu, već za poslodavca obavlja dogovorene poslove. Ali, nije ni honorarac.
Frilensere najčešće povezujemo sa IT svetom i radom za stranog poslodavca. Ali to u Srbiji mogu da budu i frizerke ili nastavnici.
Elektroprivreda Srbije obavestila je korisnike da se od juna menja račun za uplatu struje – umesto trezorskog, uplate idu na račun privatne Alta banke, u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskog SNS-u. EPS nije dao obrazloženje za ovu odluku, niti detalje ugovora
Tomaš Klima, direktor kompanije Sebre, izjavio je da je investitor projekta „Marina Dorćol“ spreman na potpunu transparentnost i komunikaciju s građanima. Najavio je redovne sastanke i otvorena vrata za komšije, a sumnje u zagađenost zemljišta odbacio pozivajući se na izveštaj Zavoda za javno zdravlje
Ukoliko se najave ne izjalove, u prvoj polovini naredne godine bi srpski građani mogli iz Evropske unije da telefoniraju kao od kuće
Kako se vidi na sajtu NBS, blokada je okončana 10. jula
Vlada Srbije usvojila je novu javnobeležničku tarifu na kojoj je sada vrednost boda porasla sa 150 na 180 dinara, što je porast od 20 posto. Pored toga pojedine naknade sada su duplo skuplje nego što su bile
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
