Paori širom Evrope blokiraju svoje zemlje, kako se ove sedmice videlo u Nemačkoj. Iako se u EU izdvajaju mnogo veće pare za agrar nego recimo u Srbiji. Zašto je tako, za “Vreme” govori profesor i sindikalac Zoran Stojiljković
Nakon što su poljoprivrednici u Nemačkoj odlučili da traktorima blokiraju ključne saobraćajnice širom zemlje, štrajk se proširio i na železnice. Kako je najavljeno, nemačke mašinovođe neće ulaziti u kokpite tri dana, a tamošnji sindikat odlučio je da će osim putničkog, štrajkom biti obuhvaćen i teretni saobraćaj, što će u određenoj meri odraziti i na susedne zemlje koje zavise od nemačkih železnica.
Novembar proše godine u Srbiji je obeležio takođe protest poljoprivednika, koji su duže od nedelju dana traktorima su blokirali neke od najvažnijih saobraćajnica, pokušavajući na taj način da ukažu na bedan položaj u kom se nalaze.
Zadovljniji nego što su bili
Blokade su prestale, a protesti su utihnuli, nakon što su četiri poljoprivredna udruženja ispregovarala sa premijerkom i resornom ministarkom Jelenom Tanasković da poljoprivrednici dizel ubuduće kupuju na benzinskim pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) po povlašćenoj ceni od 179 dinara, a da onda u roku od dve nedelje dobiju povrat 50 dinara po litru.
Dogovorene su i subvencije po hektaru, od kojih će se 17.000 dinara isplaćivati u robi, a ostalo u novcu. Kako su rekli tada srpski poljoprivrednici, zadovoljniji su nego što su bili.
Podsetimo, poljoprivrednici su zahtevali subvencije od 300 evra po hektaru obradivog zemljišta.
O tome zašto su evropski poljoprivrednici složniji, pa smim tim i moćniji, iako dolaze iz sistema u kojima se za opstanak agrara izdvajaju mnogo veća sredstva nego u Srbiji, razgovarali smo sa profesorom Fakulteta političkih nauka i dugogdišnjim sindikalcem Zoranom Stojiljkovićem.
Neophodno samoorganizovanje
Kako objašnjava za “Vreme”, situacija u kojoj su poljoprivrednici u Srbiji je samo primer nečega što postoji na svim drugim ravnima.
“Ono što je naša specifičnost u svemu tome, a to i jeste rezultat ranijeg razvoja ne samo u poljoporivredi već i u našoj privredi, jeste ta vrsta oslanjanja na državna obećanja i nespremnosti za autonomnu samoodrbranu, kao i organizovanje kod poljoprivrednika koji su pritisnuti s jedne strane korporativnim kapitalom, a sa druge krupnim zemljoposednicima”, kaže Stoiljković.
Kako kaže, sitni sektor je pritisnut i ako nema adekvatnu razvojnu politiku i razvojnu strategiju države dolazi do vrlo neugodne situacije i povremene krize koja onda oneomogućuje privredni razvoj uopšte.
“Naši poljoprivrednici tek sada počinju da stiču ta iskustva efektivnog samoorganizovanja. Prvo su se naučili kao i svi da je predizborna kampanja pravi trenutak da vaši protesti budu vidljiviji i da izvučete neka značajnija obećanja, ali ono što sada uče je da ta obećanja i neki dogovori za budućnost traže i solidniju samoorganizaciju”, kaže Stojiljković.
Faza rasta
On objašnjava da je za Srbiju tipična fragmentirana partijska i sindikalna scena, pri čemu je uvek pristutan i pokušaj države da ima svoje omiljene stranke, sindicate koji su lojalni, pa tako i lojalna poljoprivredna udruženja.
“Poljoprivrednici prolaze kroz dečiju fazu pluralizacije samoorganizovanja kod nas”, kaže Stojiljković.
Ono što prepoznaje kao glavni problem je parcijalno organizovanje, rataea, malinara, stočara, bez svesti da se pravim samoorganizovanjem može nešto učiniti.
“Protest može biti uspešan sa stanovišta trenutnog zadovoljavanja zahteva, ali druga je stvar pokret koji proizvodi promene. Mi imamo problem i sa ovim građanskim protestima.
Treći zaključak je globalna stvar, a do njega većina protestanata u našoj zemlji nije došla. Ako demokratsko-politički zahtevi nisu povezani sa socijalnim zahtevima, neće biti pozitivne razrešnice. Kao što će i poljoprivrednici morati konačno da shvate da bez demokratskog okvira i socijalnog dijaloga nema trajne razrešnice”, kaže Stojiljković.
Kako bi sferu politike učinili koliko-toliko odgovornom, neophodno je prepoznati sopstvenu moć, kaže naš sagovornik i dodaje da je to funkcija medija, sindikata, udruženja, protesta…
“Teško se postaje politički punoletan”, zaključuje Stojiljković.
Rat pre reforme
Uz osvrt na poljoprivredne proteste u Evropi, on ocenjuje da uprkos jačem samoorganizovanju, ni prošle godine protesti u Francuskoj i Nemačkoj nisu dali neki veliki efekat.
“Ali to pokazauje da je imperijalna polarizacija po svetu i ruska agresija u Ukrajini nešto što nike problem i uslovljena je imperijalnom lokigom kolektivnog političkog zapada koji će radije ići na proizvodnju ratova da očuva moć, nego što će radije reformisati sopstvena društva.
Da bi do suštinke promene došlo prvo morate da imate samopoštovanje, svest o solidarnosti i o tome da su promene moguće”, kaže Stojiljković.
Četrnaest vikendica sa bazenima planirano je u Šumarku, na području Deliblatske peščare. Projekat je javno predstavljen početkom avgusta, ali ključni podaci o tome gde bi se gradilo i koje su dozvole pribavljene za sada nisu dostupni
Energetska sigurnost Srbije i dalje delom zavisi od ruskog gasa i ograničenih skladišnih kapaciteta za isti. Iako se o promeni takve politike govori godinama, konkretnih pomaka nema
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno, a prosečna plata je gotovo 30 hiljada dinara niža. Za one koji rade za minimalac, razlika je još veća
Isplata jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara traje do danas, 25. septembra. Ali građani mogu ovaj iznos i kasnije da podignu
Fabrika obuće Vero iz Apatina pokrenula je likvidaciju. Kompanija je zapošljavala oko 300 ljudi, a 90 radnika je do sada dobilo otkaz
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
