Paori širom Evrope blokiraju svoje zemlje, kako se ove sedmice videlo u Nemačkoj. Iako se u EU izdvajaju mnogo veće pare za agrar nego recimo u Srbiji. Zašto je tako, za “Vreme” govori profesor i sindikalac Zoran Stojiljković
Nakon što su poljoprivrednici u Nemačkoj odlučili da traktorima blokiraju ključne saobraćajnice širom zemlje, štrajk se proširio i na železnice. Kako je najavljeno, nemačke mašinovođe neće ulaziti u kokpite tri dana, a tamošnji sindikat odlučio je da će osim putničkog, štrajkom biti obuhvaćen i teretni saobraćaj, što će u određenoj meri odraziti i na susedne zemlje koje zavise od nemačkih železnica.
Novembar proše godine u Srbiji je obeležio takođe protest poljoprivednika, koji su duže od nedelju dana traktorima su blokirali neke od najvažnijih saobraćajnica, pokušavajući na taj način da ukažu na bedan položaj u kom se nalaze.
Zadovljniji nego što su bili
Blokade su prestale, a protesti su utihnuli, nakon što su četiri poljoprivredna udruženja ispregovarala sa premijerkom i resornom ministarkom Jelenom Tanasković da poljoprivrednici dizel ubuduće kupuju na benzinskim pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) po povlašćenoj ceni od 179 dinara, a da onda u roku od dve nedelje dobiju povrat 50 dinara po litru.
Dogovorene su i subvencije po hektaru, od kojih će se 17.000 dinara isplaćivati u robi, a ostalo u novcu. Kako su rekli tada srpski poljoprivrednici, zadovoljniji su nego što su bili.
Podsetimo, poljoprivrednici su zahtevali subvencije od 300 evra po hektaru obradivog zemljišta.
O tome zašto su evropski poljoprivrednici složniji, pa smim tim i moćniji, iako dolaze iz sistema u kojima se za opstanak agrara izdvajaju mnogo veća sredstva nego u Srbiji, razgovarali smo sa profesorom Fakulteta političkih nauka i dugogdišnjim sindikalcem Zoranom Stojiljkovićem.
Neophodno samoorganizovanje
Kako objašnjava za “Vreme”, situacija u kojoj su poljoprivrednici u Srbiji je samo primer nečega što postoji na svim drugim ravnima.
“Ono što je naša specifičnost u svemu tome, a to i jeste rezultat ranijeg razvoja ne samo u poljoporivredi već i u našoj privredi, jeste ta vrsta oslanjanja na državna obećanja i nespremnosti za autonomnu samoodrbranu, kao i organizovanje kod poljoprivrednika koji su pritisnuti s jedne strane korporativnim kapitalom, a sa druge krupnim zemljoposednicima”, kaže Stoiljković.
Kako kaže, sitni sektor je pritisnut i ako nema adekvatnu razvojnu politiku i razvojnu strategiju države dolazi do vrlo neugodne situacije i povremene krize koja onda oneomogućuje privredni razvoj uopšte.
“Naši poljoprivrednici tek sada počinju da stiču ta iskustva efektivnog samoorganizovanja. Prvo su se naučili kao i svi da je predizborna kampanja pravi trenutak da vaši protesti budu vidljiviji i da izvučete neka značajnija obećanja, ali ono što sada uče je da ta obećanja i neki dogovori za budućnost traže i solidniju samoorganizaciju”, kaže Stojiljković.
Faza rasta
On objašnjava da je za Srbiju tipična fragmentirana partijska i sindikalna scena, pri čemu je uvek pristutan i pokušaj države da ima svoje omiljene stranke, sindicate koji su lojalni, pa tako i lojalna poljoprivredna udruženja.
“Poljoprivrednici prolaze kroz dečiju fazu pluralizacije samoorganizovanja kod nas”, kaže Stojiljković.
Ono što prepoznaje kao glavni problem je parcijalno organizovanje, rataea, malinara, stočara, bez svesti da se pravim samoorganizovanjem može nešto učiniti.
“Protest može biti uspešan sa stanovišta trenutnog zadovoljavanja zahteva, ali druga je stvar pokret koji proizvodi promene. Mi imamo problem i sa ovim građanskim protestima.
Treći zaključak je globalna stvar, a do njega većina protestanata u našoj zemlji nije došla. Ako demokratsko-politički zahtevi nisu povezani sa socijalnim zahtevima, neće biti pozitivne razrešnice. Kao što će i poljoprivrednici morati konačno da shvate da bez demokratskog okvira i socijalnog dijaloga nema trajne razrešnice”, kaže Stojiljković.
Kako bi sferu politike učinili koliko-toliko odgovornom, neophodno je prepoznati sopstvenu moć, kaže naš sagovornik i dodaje da je to funkcija medija, sindikata, udruženja, protesta…
“Teško se postaje politički punoletan”, zaključuje Stojiljković.
Rat pre reforme
Uz osvrt na poljoprivredne proteste u Evropi, on ocenjuje da uprkos jačem samoorganizovanju, ni prošle godine protesti u Francuskoj i Nemačkoj nisu dali neki veliki efekat.
“Ali to pokazauje da je imperijalna polarizacija po svetu i ruska agresija u Ukrajini nešto što nike problem i uslovljena je imperijalnom lokigom kolektivnog političkog zapada koji će radije ići na proizvodnju ratova da očuva moć, nego što će radije reformisati sopstvena društva.
Da bi do suštinke promene došlo prvo morate da imate samopoštovanje, svest o solidarnosti i o tome da su promene moguće”, kaže Stojiljković.
Najveće državno energetsko preduzeće planira da izdvoji 14,4 miliona dinara za sistem koji će u realnom vremenu upozoravati na potencijalne reputacione krize. Povod za takvu odluku mnogi vide u aferama koje su prethodnih godina pratile EPS.
Porše nastavlja veliku reorganizaciju poslovanja. Zbog slabije prodaje u Kini, većih troškova izazvanih američkim carinama i sporijeg povrata ulaganja u električna vozila, kompanija planira novo smanjenje broja zaposlenih
„Za manje od dve godine Ominimo je dostigao gotovo milion korisnika i godišnji obim poslovanja veći od 350 miliona dolara, što ga čini najbrže rastućom tehnološkom kompanijom u oblasti osiguranja u svetu", piše Nova Ekonomija
Ako svim punoletnim građanima Srbije iz Akcionarskog fonda 22. septembra sleduje po 6.000 dinara, a isto toliko sleduje i vlasnicima sedam besplatno dobijenih akcija ovog fonda, koliko će dobiti oni koji su vlasnici 35, 49 ili 168 akcija ovog Fonda?
Ko je odgovoran za ukidanje američkih carina Srbiji?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
